Почетна / Друштво / Високо школство на крагујевачки начин

Високо школство на крагујевачки начин

studentska-knjizica-indeks-overa-semestra-rtv-1-jpg_660x330Пише Наташа Јовановић

Како се десило да афера „Индекс“, чинило се медијски потрошена тема, опет постане актуелна и то после полемике у коју је с премијером Александром Вучићем ушао ректор Крагујевачког универзитета

Око тога да ли постоји деградација високошколског образовања на државним факултетима ван Београда своја мишљења ових дана изнели су и премијер и ректори универзитета у унутрашњости. Опречна. Премијерову тврдњу да је „квалитет образовања у Србији релативно низак, осим на Београдском универзитету“ ректор у Крагујевцу проф. др Небојша Арсенијевић прокоментарисао је као штетну, додајући да ова изјава може створити огромну штету коју ће трпети студенти и наставници свих осталих универзитета. И на томе се завршила контрааргументација ректора Арсенијевића. Чини се превише површна одбрана српског високог образовања од једног професора универзитета.

Тако смо од премијера преко ректора Крагујевачког универзитета поново дошли на почетак – највећу корупционашку аферу у српском високом школству „Индекс“, чије је родно место Правни факултет универзитета којим руководи управо Арсенијевић.

[restrictedarea]

ИСТИНЕ НЕ ЗАСТАРЕВАЈУ О овој теми данас је спремно да отворено говори тек неколико људи. Један од њих је професор др Марко Павловић – јавно је подигао глас против колега који су продајући испите понизили струку. Тиме је, а због нечињења државе, постао талац оптужених, којима је та иста држава после изласка из притвора изручила на управу читав један факултет. У разговору за „Печат“ Марко Павловић истиче да истине не застаревају. За разлику од оријенталних и комунистичких деспотија, у којима се процеси монтирају како би неко био осуђен, афера „Индекс“ је, наводи он, пример процеса у неокомунистичкој земљи који је монтиран не би ли оптужени избегли осуду.

„Ако Атињани буду имали лоше обућаре, ићи ће боси, а ако буду имали лоше учитеље, неће бити Атине. Ова изрека, настала у 4. веку пре нове ере, приписује се Платону. Данас се поставља питање квалитета Правног факултета у Крагујевцу. Квалитетан је у оној мери у којој су квалитетни његови предавачи, а у улози предавача, због тога што је неко опструисао судски поступак, имамо људе окривљене за најтежа службена кривична дела која се могу ставити на терет једном универзитетском професору – продаја испита и њихово фалсификовање. Јасно је да држава мора преузети одговорност зато што је судском опструкцијом дошло до тога да окривљени буду предавачи, који при томе у међувремену напредују и руководе факултетом. У земљи у којој постоји систем некажњивости, једино је извесно исељавање. Јер када неко образлаже разлоге свог напуштања Србије, обично каже да иде у уређено друштво. Не заборавимо да је суд главно средство уређивања друштва, јер друштво је уређено онолико колико починиоци кривичних дела одговарају за своја недела, а да би суд радио како треба, неопходно је пристојно правничко образовање“, наводи Павловић.

Подсетимо да се 20. фебруара 2017. навршава деценија од првих хапшења професора Правног факултета у Крагујевцу, чиме је отворен највећи криминални скандал у високом образовању Србије, познат као афера „Индекс“. Случај је почео у јуну 2006. када је на Правни факултет убачен прикривени иследник. Павловић подсећа да је то била прва употреба прикривеног иследника у једном кривичном поступку у Србији, иако овај није тајио да је полицајац, скривао је само чињеницу да је поштен. Снимак „професорке“ која прима паре, сачињен камером прикривеног иследника Томислава Спасића, постао је хит у свим медијима.

Укупно је у афери „Индекс“ оптужено 89 лица од којих су 20 били професори Правног факултета у Крагујевцу, двоје професора Правног факултета Универзитета у Београду, и професор Правног факултета у Нишу.

nebojsa-arsenijevicШЕГАЧЕЊЕ КАКВО СЕ НЕ ПАМТИ Опструкција судског процеса у афери „Индекс’“, истиче Павловић, била је монтирана организационо (у погледу састава већа и тужилаштва) и функционално (у погледу тока поступка). Последице су очигледне.

О бизарности судског поступка сведочи белешка са суђења у којој се види како судија у афери „Индекс“, с једне стране, саслушава оптужене и сведоке о неумесно беспредметним стварима.

„Тако, на пример, на рочишту од 22. марта 2013. поступајући судија у афери ’Индекс’ водила је овакав дијалог са једним од оптужених за ’куповину испита’.

– Да ли је долазила хитна помоћ? – Не сећам се. – Да ли сте ћерки дали неки лек? – Шта сте дали? – Оно што сам имао код себе у ташни. – Шта сте имали? – Неки седатив. – Који, колико мг, ви сте лекар, морате да знате? – Како је дошао адвокат из Лесковаца у Смедерево? – Мислим с колегом. – Чијим колима? – Мислим да су кола колеге. – Како се вратио колега у Лесковац? Зашто се нисте вратили сви четворо заједно, кад сте сви могли да се сместите у кола?

На истом рочишту тужилац пита адвоката који је у истрази заступао оптуженог:

– Да ли сте бранили неког члана породице или рођака оптуженог, и ако јесте, кога? Како је окончан тај поступак? – Нисам га завршио, уступио сам га другом. – За шта је био оптужен? Да ли сте га знали лично? – Како да га нисам знао кад је био градоначелник?!…

С друге стране, судија прикрива доказе забраном извођења доказа које је Србија гледала данима и ноћима неколико месеци, као што је полицијски снимак давања новца. На суду није изведен ни доказ увидом у бележницу једног оптуженог с уредном евиденцијом о продаји испита појединим лицима, међу којима је и продаја за дрва. Уместо извођења материјалних доказа судија је, зарад представе да нешто ради, извела крајње неумесан доказ суочавања иследника Спасића с лицима која је снимио приликом извршења кривичног дела. Такво шегачење представника судске власти с представником полицијске власти историја човечанства не памти.“

Афера „Индекс“ још увек није окончана судском пресудом, професори раде под хипотеком највеће корупционашке афере без судског епилога, а у свему томе улога државног врха у заташкавању по Павловићем мишљењу је очигледна.

„Поуздано знам да је реформу правосуђа Снежана Маловић искористила да састави и суд и тужилаштво по вољи неких индексоваца. Да је данас актуелан Закон о министарској одговорности који је постојао у 19. веку, њој би морало да се суди. И када говоримо о томе ко сноси највећу одговорност за заташкавање највеће просветне корупционашке афере, можемо поћи од КАПК-а (невладине организације без адресе) па преко Министарства просвете и правде стићи до суда. Но када треба да се заташка 159 кривичних дела које доводе у питање опстанак Србије (у Платоновом смислу речи), онда су изгледа сви механизми легални.“

ЗАТВОРСКО БРАТСТВО Оптужени у афери „Индекс“, првенствено преко свог декана, подсећа Павловић, управљали су Факултетом као компактна група – као затворско (притворско) братство.

„Следствено, живот на Факултету (настава, испити, избори у звања) одвијао се не према акредитованим програмима него у интересу опструкције и заташкавања процеса у афери ’Индекс’. Заташкавање се пре свега састојало у готово побожном и понизном прихватању оптужених као невиних људи. Знајући да је неколицина наставника избегла њихову судбину захваљујући јачој политичкој заштити, они су од свих наставника очекивали да их поштују као мученике који су ’робијали’ за друге.“

У међувремену многи случајеви су застарели, а о обавези пореских обвезника да плате енормне суме овим „заслужним“ мученицима у медијима није било ни речи.

Професор Павловић наводи да је за професорку, оптужену за једно кривично дело злоупотребе службеног положаја, пошто је случај застарео, за судске трошкове држава у обавези да плати око 25 хиљада евра. И то под условом да она не поднесе тужбу за претрпљене душевне патње.

„До сада је застарело 43 случаја студентских давања мита, и груба процена је, уколико застаре сви случајеви, да ће трошкови који дођу на наплату држави износити око 20 милиона евра. Отприлике толико је државу коштала и стечајна мафија, али ипак у овом случају је штета већа, јер је морална штета несагледива.“

Прича о афери „Индекс“ није тек прича о групи професора који су од факултета направили приватно предузеће за продају диплома. Реч је корпорацији која је, захваљујући „одшколованим“ кадровима, целокупну државу ставила у своју службу. Јатаци индексоваца с продатим дипломама су свуда. Отуда опаска Александра Вучића о неквалитетном нивоу образовања ван Београдског универзитета долази у последњи час и иницира друго кључно питање: Шта је узрок таквом стању? Одсудни је час јер ће трошкове судске опструкције борбе против корупције и трошкове лажних диплома платити порески обвезници Србије.

ЧУДЕСАН ПУТ ДО НАГРАДЕ

Како је ректор који прозива премијера водио борбу за углед Крагујевачког универзитета говоре две чињенице. Небојша Арсенијевић је на месту ректора сасвим „у духу добре светске универзитетске праксе“ наследио свог рођеног брата Слободана Арсенијевића. У време мандата ректоровог брата, Правним факултетом у Крагујевцу неометано је управљало и харало „Индексово“ затворско братство које је изгубило управу над факултетом тек после притиска Акредитационе комисије у Београду. У то време садашњем ректору је толико било стало да добије награду Града Крагујевца за борбу против корупције да је извршен притисак и да се поништи у медијима већ објављена одлука о додељивању награде др Зорану Чворовићу, човеку који је изгубио посао на Правном факултету у Крагујевцу јер се усудио да говори о непочинствима индексоваца. У другом кругу Арсенијевић је добио награду борца против корупције мада је тада био директор Клиничког центра Крагујевац, а знамо шта грађани мисле о корупцији у здравству.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *