Излог књиге

Дирмид Костело и Џонатан Викери
УМЕТНОСТ – КЉУЧНИ САВРЕМЕНИ МИСЛИОЦИ
„Службени гласник“

Какви и који све модуси интерпретирања уметности постоје, и какве они различите концепте и теоријске оквире укључују? Како уметност комуницира, отелотворује или на неки други начин изражава своје значење? Зашто се форма и значај уметности мењају кроз време и унутар различитих контекста? Да ли промене у уметности одражавају промене у култури и друштву као целини, а ако је тако, на који начин? Ово су питања која стално морамо постављати и изнова процењивати. Сама уметност је „дискурс“ – концептуално поље унутар и око којег се покрећу разне врсте циљева, активности, процеса, идеја и теорија, поткултура и покрета, институција и перформанса. Централна карактеристика овог дискурса, посебно у његовим скорашњим облицима, јесте његов нестабилан, унутарње конфликтан и често несхватљив карактер. То може покушај овладавања дискурсом уметности учинити фрустрирајућим, али и подједнако интелектуално узбудљивим задатком. Савремена уметност поготову није никада као сада уживала толико широко распрострањено интересовање и важење, али ипак теоријски оквири које производи и на које се ослања често остају недокучиви.

Дејан Стојиљковић
СРПСКИ ВОЈНИК
„Вукотић Медиа“, Београд, 2016

Оригинална и аутентична књига у којој је, на историјски прецизан начин, уз веома читљиво писање, зачињено анегдотама, песмама, цитатима – описан пут српског војника од битке на Косову пољу до распада ЈНА. Књига „Српски војник“ Дејана Стојиљковића, данас једног од најпопуларнијих и најтиражнијих домаћих писаца, кроз више поглавља, дочарава опрему, особине, карактер, својства, врлине и мане српског војника од првих освајања Балкана. Обухваћени су ратови за стварање Немањине државе, сукоби са Османлијском царевином, српски устанци, балкански ратови, Први и Други светски рат… Какав је у свим тим временима био српски војник, шта је носио, с чим је ратовао, како је гладовао, побеђивао велике армије… Како су се, у тим сударима, рађали Милош Обилић, Бановић Страхиња, Марко Краљевић, Хајдук Вељко… Како су израстале велике војсковође попут Војводе Путника или Степе Степановића…

Славко Голдштајн
ЈАСЕНОВАЦ – ТРАГИКА, МИТОМАНИЈА, ИСТИНА
„Фрактура“, Загреб, 2016

„Јасеновац – трагика, митоманија, истина“ Славка Голдштајна с посебним чланком проф. др Иве Голдштајна „О броју жртава јасеновачког логорског комплекса“ аргументовано, тачно и надасве прецизно рашчлањује све аспекте логора Јасеновац. Јасеновац и његове жртве не могу и не смеју бити предмет данашњих политичких обрачуна. Јасеновац јесте, како је и кардинал Степинац рекао, „срамотна љага за НДХ“, он је место посебног пијетета, те се о њему може и мора писати без митоманских идеја, с разумевањем трагичних судбина појединачних жртава и њихових породица, увек и пре свега имајући у виду целу истину.

Бећир Вуковић
АДМИНИСТРАЦИЈА СТРАХА
„Архипелаг“, Београд, 2016

Књига песама „Администрација страха“ говори о различитим европским градовима и о различитим модерним феноменима од страха до усамљености, од отуђености до измештености. Показујући разноврстан и узбудљив свет у непрестаној промени и превирањима, Вуковићева књига песама истрајно сведочи о историјским, социјалним, политичким или идеолошким узроцима страха који је постао саставни део искуства модерне јединке.
У изразито модерном току Вуковићеве поезије оживљавају потиснути јунаци и простори, тежња за открићем нове и другачије стварности, али и искуство усамљености, одбачености, маргинализације, контроле и надзора. Преиспитујући индивидуална искуства и социјална ограничења, Вуковић истражује распон од аутентичности социјалне маргине, на којој открива боеме и лунатике, до могућности аутентичне побуне у савременом свету.