Почетна / Друштво / ЗОНА СУМРАКА – Кукавичја јаја из Гвантанама

ЗОНА СУМРАКА – Кукавичја јаја из Гвантанама

Филип Родић ЗонаПише ФИЛИП РОДИЋ

Поклон који смо ових дана добили од Сједињених Држава у виду двојице опасних терориста говори нам две ствари – или да Вашингтон Србију сматра идеалним местом за ресоцијализацију ове врсте људи, или сеје семе евентуалног будућег устанка обезбеђујући вође нових бораца за слободу

Више од пет година Абу Суфијан бин Куму био је затвореник у Гвантанаму као члан Ал Каиде. Тамошњи обавештајни аналитичари су 2005. проценили да би његово ослобађање представљало „од средње до високе опасности, јер би вероватно било претња по интересе САД и њихових савезника“. Овај Либијац ослобођен је, међутим, нешто касније и вратио се у своју родну земљу где је предводио „демократске“ побуњенике против Моамера Гадафија и од „претње“ се претворио у „савезника“ америчких интереса. Тако је, макар, 2011. писао Њујорк тајмс, а остало је постало историја. Други ноторни амерички затвор Абу Граиб, односно његова испостава Кемп Бука, такође је, испоставило се, био расадник терориста који су од „претње“ постали „корисна средства“ америчке спољне политике. Међу њима је најчувенији Абу Бакр ел Багдади, вођа Исламске државе, али кроз овај логор прошли су готово сви остали високорангирани чланови ове организације. Тако је, макар, 2015. тврдио Њујорк пост, а остало постаје историја.

[restrictedarea] Из Гвантанама ових дана у Србију стижу Јеменац Мансур Ахмад Сад ел Дајфи и Таџикистанац Мухамади Давлатов. Обојица су у овом затвору/логору провела дужи временски период јер су америчке службе процениле да они, као и Бин Куму и Ел Багдади и многи други, представљају претњу по америчке интересе. Номинално, обојица јесу – претња, али питање је колико по америчке интересе, а колико интересе мира у свету уопште. Ел Дајфи је ратовао у Авганистану и специјализовао се за обуку бомбаша-самоубица, али и за обавештајни и пропагандни рад. Његов колега Давлатов је прва борбена искуства стекао учествујући у изузетно суровом и крвавом рату у Чеченији где се борио против руске војске и снага безбедности, захваљујући чему је напредовао до команданта Ал Каиде за Таџикистан и Узбекистан. И он је прошао специјализацију у Авганистану са посебним освртом на јачање његових организационих и лидерских способности.
Сада, како нам објашњава Његова екселенција амбасадор САД у Србији Кајл Скот, ова два човека треба интегрисати у српско друштво. Од како је српско друштво од страних власти (америчког Стејт департмента) и страних медија сазнало да ће ова два гвантанамска затвореника бити пребачена у Србију, појавила су се бројна питања о њиховом будућем статусу. С обзиром на то да, као и већина тамошњих затвореника, нису оптужени, а камоли осуђени за неко злодело, прво и најосновније питање било је по ком основу би српске власти могле да их држе у било каквом притвору/затвору или чему год. Друго, све и да јесу, да ли Србија треба да буде испостава америчког казненог система? Одговор смо опет, нажалост, добили од страног службеника, а не од сопствених власти. Скот нам је лепо рекао да ће они бити слободни људи за које је „најважније да су ту (у Србији) и да сада нађу начин да почну нови живот у Србији“. Двојица бивших затвореника из Гвантанама у Србији могу једино да се нађу у некој врсти лимба – простора између затвора и слободе. У том стању полуслободе наша земља мора пажљиво да балансира између тога да им не угрози основна права која као неосуђивани људи морају да уживају и тога да особе са оваквом биографијом и репутацијом представљају озбиљну претњу за безбедност друштава, чак и стабилнијих од овдашњег.
Опасност лежи најпре у томе што су млађи нараштаји наших исламских екстремиста, они који нису стигли да неопходна ратна знања стекну током сукоба на „домаћем терену“, по ову врсту обуке морали да иду у иностранство и наше службе су могле лако да их идентификују. Доласком слободних људи Ел Дајфија и Давлатова, потенцијалних идеолога и инструктора, они образовање могу добити и код куће. Као озлоглашени и искусни, они брзо могу да постану највиши ауторитети и врховне вође евентуалне побуне коју би могли да поведу када за то куцне час. Још ако се узме у обзир да сличне вође постоје у суседним државама – Босни (5), Црној Гори (2) и Албанији (11) – такође слободне да се крећу, ситуација је још драматичнија пошто се побуна лако може проширити и изазвати хаос у читавом региону. У овом контексту подсетимо само на најновији случај са Ахмедом Чатајевим, човеком за којег се сматра да је организовао крвави напад на аеродром у Истанбулу. И он је покушавао да „почне нов живот“ у Аустрији где је добио азил захваљујући свом богатом искуству из Чеченије, а тамо се борио раме уз раме с једним од најгорих светских терориста Докуом Умаровим. Да ће се ови људи интегрисати у српско друштво предвиђа, макар, Кајл Скот, а остало ће постати историја.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Avatar

    Ово није било могуће ни у време петооктобараца. Постпетооктобарци ће нам доћи главе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *