Почетна / Култура / DIES ORGANORUM или Како смо заволели оргуље

DIES ORGANORUM или Како смо заволели оргуље

ОргуљеПише Смиљка Исаковић

У Београду се од 30. јуна до 7. јула по шеснаести пут одржао Међународни фестивал оргуља у организацији Културног центра Београда, чија је редакција за музику носилац и идејни творац смотри за нас атипичних инструмената, оргуља и чембала

Оргуље су уистину највећи, најсмелији, највеличанственији инструмент, оне у себи садрже цео оркестар, каже Балзак. Код нас оргуље немају традицију, али смо ипак имали у Дому синдиката најбоље оргуље на Балкану, које су потпуно пропале јер се о њима нико није старао. Катедрала Блажене Дјевице Марије, у којој се фестивал одржавао, добила је нове оргуље 2000. године, из радионице Занин (Италија), тако да је обезбеђено основно средство за рад фестивала. Од солиста наступили су Иван Божичевић (Хрватска) као предгрупа у сарадњи са Фестивалом ране музике, затим Андреа Маћинанти (Италија), Золтан Борбељ, Милица Сабљић, Павао Машић (Загреб) и Франц Данксагмилер (Аустрија), одржани су концерти за децу и наступ полазника летње школе оргуља у Музеју науке и технике, а завршно вече припало је Хору и Симфонијском оркестру РТС-а са диригентом гостом Владимиром Крањчевићем.

[restrictedarea]

Иако оргуље обележавају златно доба барока, представљени су углавном савременији аутори, од Хајдна до Данксагмилера, који је свирао своју музику за оргуље и електронику као звучну пратњу немачког немог филма Носферату – Симфонија ужаса из 1922. године. Овај мултимедијални пројекат се из техничких разлога одржао у Коларчевој задужбини. Једини концерт посвећен бароку извели су Лана Јеленковић, оргуље, и Данило Новаковић, барокна виолина. Ретке и маргиналне композиције (Rariora i marginalia) са њиховог програма долазе од аутора тадашњих географски маргиналних музичких тачака, Бохемије, Скандинавије и Новог света. Од свих њих, једино су Доменико Циполи и Хајнрих Бибер нешто познатији, и то уско стручним музичким круговима. Италијан Циполи је у овом пројекту сврстан у музику Новог света, јер је као језуита отпловио из удобног Рима у Аргентину, да музиком (али и огњем и мачем – погледати филм Мисија) преобраћа племена Гуарана у једину праву веру. Његова Соната за виолину и континуо стандардно су барокно дело, а Пасторала у Це-дуру за оргуље плени смиреним и хипнотичким Ларгом. Биберове композиције (Чешка) свирају виолинисти као барокни задатак, а Соната за виолину и континуо је импровизаторски и екстравагантно завршила програм.

Бохемски/чешки композитори Чернохорски (Фуга)и Сегер (Токата и фуга) за соло оргуље су показатељ зашто се нека музика изводи са апетитом неколико векова, а нека не. Ствар је у томе да квантитет не прелази нужно у квалитет, док је код старог Баха чак и то релативно. Дакле, корисно је чути, али то је све. Скандинавцима је образ осветлао Николаус Брунс у Прелудијуму у е-молу који је Лана Јеленковић донела са свим својим умећем врсне оргуљашице. Швеђанина Јохана Румана упознали смо кроз Assaggio за виолину соло рапсодијског карактера, чијим је меандрирањима веома помогла дивна акустика Катедрале. Програмом барокне музике Rariora i marginalia у тандему оргуље-виолина осветљени су непознати аутори и композиције, и свакако је то допринос ширењу барокног репертоара, за оне који желе да се баве инструментом на бази истраживања. Лично гласам за велику музику која одузима дах, Баха и Вивалдија на пример, макар не били музиколошки неистражени.

Раскошним Бритновим Те Деумом и Фореовим Реквијемом Фестивал оргуља је завршен. Хор и Симфонијски оркестар РТС-а под управом Владимира Крањчевића звучно маестрално су испунили Катедралу, а публика је била одушевљена. Како посетиоци у Католичкој цркви седе окренути леђима оргуљама, инсталирани видео-бим је одлично послужио да се види како се свира овај тежак и захтеван инструмент. Свемирска технологија у служби 18. века. Захваљујући упорности Културног центра Београда, који ове године на скандалозном конкурсу Министарства културе није добио ни динара за фестивале оргуља и чембала, београдска публика сваке године хрли на фестивал оргуља, а то и јесте највећи подвиг ове манифестације.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *