Почетна / Друштво / Зона сумрака – Цвијеће хрватске владе

Зона сумрака – Цвијеће хрватске владе

Филип РодићПише ФИЛИП РОДИЋ

Није изненађујуће што Златко Хасанбеговић има усташке ставове, али је спорно што је такав човек министар културе у једној европској земљи. Није изненађујуће ни што он, као такав, оспорава историјске чињенице, спорно је што при томе негира да је то ревизионизам

Историјски ревизионизам је, по дефиницији, напор да се одређени историјски догађаји реинтерпретирају тако што се верзија коју као исправну прихвата већина истраживача значајно мења. Министар културе у влади Хрватске и члан Извршног одбора Меџлиса Исламске заједнице Загреб Златко Хасанбеговић имао је до сада читав низ, у најмању руку „блатњавих“ изјава, али на које има апсолутно право. Слободан је, на пример, да каже, као у најновијем интервјуу за прогресивистички италијански лист Пиколо, да је у случају усташког логора Јасеновац „било манипулација бројем жртава логора, који је био више пута увећан“, али не може, као иоле интелигентна особа, каквим га сматрају хрватски десничари, да у истом интервјуу изговори да оптужбе да је ревизиониста представљају „клеветничку кампању која није утемељена нити на једној чињеници“.

[restrictedarea]

Хасанбеговић је, како наводи крајње конзервативни хрватски сајт narod.hr, прешао пут „од урбаног загребачког дечка до врхунског интелектуалца“. Пошто је осетио да се „смрад Велике Србије отворено попут плијесни ширио“ и услед „догађања у Домовинском рату“, одлучио је да живот посвети „позиву знанственика и повјесничара који ће поштеним, неидеолошким и знанственим приступом дати допринос себи, својој обитељи и своме народу за демистификацију прошлости и истину у садашњости као нужног увјета за свјетлију будућност“.

Наследник Мила Будака, Павелићевог доглавника и министра културе у НДХ познатог као творца девизе „трећину убити, трећину протерати и трећину покатоличити“, „демистификацијом прошлости“ почео је да се бави 1996. као сарадник месечника сликовитог имена НДХ, гласила Хрватског ослободилачког покрета – терористичке организације коју је у Буенос Ајресу 1956. основао Анте Павелић. Истовремено, постаје председник Хрватске чисте странке права која се позива на „учења“ идеолога усташтва попут Анте Старчевића, Еугена Кватерника и Јосипа Франка. У његовој научној биографији најважнија је позиција шефа Центра за истраживање живота и дела др Иве Пилара при Институту друштвених знаности „Иво Пилар“, који је 1991. основао Универзитет у Загребу и носи име „утемељитеља хрватске геополитике“, аутора књиге „Јужнословенско питање и светски рат“ у којој је велику пажњу посветио тврдњи да је Хрвате дефинисало нордијско-аријевско расно и културно наслеђе, док су се Срби „мешали“ са „балканско-романским Власима“. Поред тога, Хасанбеговић је и заменик председника удружења Почасни блајбуршки вод и Хрватски крижни пут, које се бави одржавањем сећања на „невине хрватске жртве“ побијене 1945. код пограничног аустријског града Блајбург.

С обзиром на ово, нимало не чуди чињеница да Хасанбеговић плива у складу са доминантним током у Хрватској који карактеришу умањивање броја жртава усташког терора над Србима током Другог светског рата и преувеличавање броја усташа и домобрана које су партизани побили на крају рата. Хасанбеговић, дакле, као историчар оспорава мишљење већине истраживача да је у Јасеновцу убијено више стотина хиљада Срба (700.000 је бројка коју износе „Јад Вашем“, Међународна комисија за истину о Јасеновцу или Владимир Дедијер, док Центар „Симон Визентал“ и Државна комисија Југославије из 1946. наводе 600.000 жртава), а као функционер Почасног блајбуршког вода тврди да је у Блајбургу убијено 200.000 махом невиних људи (ова цифра се помиње на комеморацијама) или чак 600.000 људи, што је утврдила Саборска комисија. Као и у случају Јасеновца, и овде се бројке које износи већина истраживача разликују, али не у великој мери. Тако је Славко Голдштајн изричито тврдио да је у Блајбургу страдало 20.000 људи, највише припадници усташке Црне легије, док су цивили пуштени кућама, те их није било међу страдалима. Британски историчар руског порекла Николај Толстој у књизи „Отворени досије Старта-Блајбург“ из 1990. тврди да је 5. британски корпус код Блајбурга партизанима изручио 26.339 људи, а од тога 12.196 Хрвата.

Из овога је јасно да није тачно да оптужбе да је ревизиониста представљају клевету и да нису засноване ни на једној чињеници. Управо нам је Хасанбеговић у свом интервјуу дао чињеницу на којој се може заснивати тврдња да је ревизиониста. Или му је, можда, реч „ревизиониста“ увредљива јер се сматра негационистом – човеком који пориче или мења утврђене историјске чињенице коришћењем нелегитимних техника, што је у многим европским државама кривично дело.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *