Почетна / Колумне / Утуцавaње овна!

Утуцавaње овна!

dragomir-antonic-BWДрагомир Антонић 

Самозваним интелектуалцима и појединим народним посланицима више смета српско народно одело од одеће коју шије неки познати страни шнајдер? Ником од њих не смета кад обучени у своје народно одело у Србију дођу разни абу-дабу шеици

Јуче, у четвртак, био је велики православни празник Вазнесење Господње – Спасовдан. Значи да је од Васкрса прошло четрдесет дана и више се не изговара васкршњи поздрав: Христос васкрсе! Од овог дана крећу крстоноше по селима, варошицама и градовима Србији, са простонародном жељом да буде мира међу људима и народима,  а да Господ благослови сваки предузетнички посао и оне који посао раде. Било у селу или граду. Свеједно је. Сваки добронамерни посао је важан и вредан поштовања. Крстоноше су прошле и главним градом државе Србије, Београдом, јер је Спасовдан слава града. Крстоноше ће обилазити Србију и певати богобојажљиве песме све до прве недеље по Тројицама. Ове године та недеља је 26. јуна, а од понедељка 27. јуна почиње Петровдански пост. Уживајмо у празничним благодетима, поштујмо туђу веру и обичаје, а чувајмо своју. Ко поштује своје и њега ће поштовати. Многи неспоразуми били би отклоњени кад би ове једноставне прадедовске речи чешће изговарали.

[restrictedarea]

ФЕМА СЕ ПОНОВО РАЂА У држави Србији почела је са радом Народна скупштина. На прво заседање свечано обучени дошли су изабрани народни представници. Неки су дошли у народном оделу, други у грађанском, неки у страним, фирмираним ношњама. Свако према сопственом избору. Од одеће су ми били занимљивији коментари у јавности. Највише су се окомили на неколицину посланика обучених у домаће, народно одело. Замислите, у Скупштину државе Србије, народни посланик, изабран на изборима у Србији, дошао на заседање у народном оделу!!? На појединим коментарима позавидела би и Фема из „Покондирене тикве“. Самозваним интелектуалцима и појединим народним посланицима, који би ваљало да у Скупштини заступају интересе Србије и да бране домаће, више смета народно одело од одеће коју шије неки познати страни шнајдер? Ником од њих не смета кад обучени у своје народно одело у Србију дођу разни абу-дабу шеици. Тад ћуте и треба да ћуте, јер као што рекоше наши преци: Поштуј туђе, чувај своје!

У држави Србији стање је редовно. На Косову и Метохији у српске куће подмећу бомбе, Шиптари спремају војску и ударају у таламбасе. Тако су им газде рекле. Републику Српску би да пониште, а Србе или да униште или да унијате. Могли би неки и у ислам да пређу, не би Брисел правио проблем. Таква врста избора је дозвољена, јер забога, нема већих демократа од евроунијата. Не смеш бити Србин православне вере, јер то је превазиђено, али све друго можеш постати.

Нема дана да се у Хрватској нешто српско не оскрнави. Од вртића за децу где се појављују плакати са обешеним Србима, до фарбања храмова Српске православне цркве. Ниједан од двојице римокатоличких папа или неки од њихових помоћника ни да помисли, а камоли да изусти неку реч осуде због злочина који се над православним Србима чини. Не, они су заузети припремом унијаћења православних, под окриљем екуменизма. Зато ваљда и чувају двојицу римских папа. Једног би да увале православним. Молим браћу Србе и сестре Српкиње који воле да торочу о поглављима и евроунијатима да схвате једно: Од Срба и Србије се не очекује признавање „независне државе Косово“ као услов свих услова за чланство у нечему, што Богу хвала неће ни постојати кроз неколико година, већ се од Срба и Србије тражи да пређу у унијате и прихвате власт римског бискупа (не знам кога: да ли Бенедикта, Франциска или можда неког трећег који је у припреми).

 

ТО ВАМ НЕ УМЕМ КАЗАТИ Кад прочитам у новинама да нам у госте долазе представници ММФ-а, некако ми дође само од себе сећање на једну радњу коју сам гледао као дете у селу Горња Добриња. Тад сам код пријатеља моје бабе Стане и деде Танасија у породици Милана и Дрине Малопарац проводио део лета. Једном приликом дошао им је комшија носећи у руци нека дрвена клешта – заборавио сам како се та алатка звала – и рекао Милану: „Ја сам спреман, ајде да утуцамо овна, па ћемо после да попијемо ракију.“ Пошао сам за њима и видео шта значи „утуцати овна“. Милан и још један комшија су држали овна, који се с разлогом отимао, комшија с клештима му је, да простите, заврнуо муда, тако да је ован за вјек и вјекова заборавио да постоје и двиске, а камоли овце. Ослушкујући њихов разговор који су касније водили уз ракију, схватио сам да је описана радња учињена да би се ован лишен жеље угојио и о некој свадби заклао као добро ухрањен брав. Зашто се овог догађаја сетим кад чујем за ММФ – не умем вам казати.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *