Почетна / Регион / Политички театар апсурда

Политички театар апсурда

КарамаркоПише Слободан Иконић

Уместо обећаним реформама, владајућа десна коалиција више се бавила „домољубљем“ и „националном освешћеношћу“, излажући Хрватску подсмеху, критици и револту, са могућношћу да само после шест месеци изгуби власт и изазове ванредне парламентарне изборе

Хрватска, земља са лиценцом чланице Европске уније, постала је синоним за театар политичког апсурда чијој маштовитости би позавидели и најбољи холивудски режисери. Најновија политичка криза, боље рећи драма десне владајуће коалиције, само је кулминација низа апсурда који већ шест месеци прате нову хрватску власт.

Да ли је уопште могла бити извесна трајност ове коалиције када унутар већине у сабору има странку Храст, која устајање на леву ногу сматра нападом на традиционалне вредности и чији председник мисли да сва деца нису иста и да не треба да имају исти статус и права… Или да има градоначелника Загреба Милана Бандића, јединог градоначелника који је управљао градом из затвора. А шта тек рећи да се за министра културе изабере историчар профашистичке оријентације Златко Хасанбеговић, који у слободно време носи усташку капу и тврди да се фамозне 1945. године догодио највећи хрватски пораз…

[restrictedarea]

ПРВА КРВ Елем, у тренутном чину овог театра апсурда пала је и прва политичка жртва.

Председник ХДЗ-а и први потпредседник хрватске Владе Томислав Карамарко поднео је оставку и позвао лидера Моста Божу Петрова и премијера Тихомира Орешковића да учине исто, јер верује да ће то помоћи приликом формирања нове већине.

А да би неко пао, прво је морало да пукне. Хитац је дошао из хрватског Повереништва за одлучивање о сукобу интереса које је одлучило да је Томислав Карамарко, први потпредседник Владе, био у сукобу интереса. Тиме је Повереништво дало за право медијима који су открили аферу „Дримија“, односно пословну повезаност ове фирме супруге првог потпредседника Владе Томислава Карамарка с фирмом консултанта МОЛ-а Јосипа Петровића. Карамарко је најавио да ће, ако тај извештај буде негативан по њега, поднети оставку.

Афера је већ довела до кризе владајуће коалиције десног центра коју чине Домољубна коалиција предвођена Хрватском демократском заједницом (ХДЗ) и малом реформистичком странком Мост. Опозиција је покренула у Сабору поступак опозива првог потпредседника Владе, јер сматра да је реч о његовој политичкој одговорности, а подршку иницијативи најавио је Мост, без којег у Сабору владајућа коалиција губи већину. Лидер Моста и потпредседник Владе Божо Петров својим коалиционим партнерима је добацио да ће његов Мост бити и даље странка „којој је Хрватска на срцу а не Хрватска у џепу“.

Пошто није успео да смири политичке напетости међу водећим људима коалиције, премијер Орешковић је затражио од Карамарка и Петрова да поднесу оставке „због стабилности владе“. Карамарко пак, рачунајући на снагу ХДЗ-а у влади и, ваљда, личну бахатост и ароганцију, затражио је да сабор изгласа неповерење премијеру.

У таквом распореду догађаја почела је, како наводи хрватски тисак парафразирајући познати филм Стивена Спилберга, „операција спасавања војника Карамарка“. А то подразумева прекомпозицију владе и саборске већине, избацивање Моста и Боже Петрова из игре, избегавање саборског изјашњавања о Карамарковом опозиву из владе, те устоличавање шефа ХДЗ-а као новог премијера. У случају да не успе ниједна варијанта спасавања „хрватског Рајана“, следи демонтирање целе пирамиде власти и заказивање ванредних избора, што на сав глас покушавају да спрече ХДЗ, њихови партнери и „домољуби“ са свих страна. Додуше, нови парламентарни избори би Хрватску, наводно, коштали ко светог Петра кајгана јер, како тврде аналитичари, ЕУ би у случају такве нестабилности одустала од редовне годишње транше Хрватској, тешке више стотина милиона евра.

На све су се надовезали и страни финансијери који су ових дана одбили да купују милијарду евра вредне хрватске државне обвезнице и, штавише, препоручили да, уместо у хрватске, светски финансијери улажу у српске и мађарске вредносне папире. Поред овог компромитовања ту је и порука из ЕУ да Хрвати престану да злоупотребљавају интересе ЕУ у решавању својих билатералних проблема са Србијом. Како је прошла прва блокада  Србије у Бриселу, видели смо.

Да би на неки начин предупредили да „владајућа кола“ крену „низа страну“, Председништво ХДЗ-а је једногласно одлучило да се Тихомиру Орешковићу изгласа неповерење у парламенту, а да мандатар за састав нове владе буде досадашњи министар финансија Здравко Марић.

 

ЦРКВА ПУШТА КАРАМАРКА НИЗ ВОДУ Колико је ђаво однео шалу, сведочи и понашање хрватског клера са загребачког Каптола, који у саопштењу Хрватске бискупске конференције „изражава дубоку забринутост која је повезана с тешкоћама демократског функционирања власти“.

У гласилу хрватске цркве „Глас Концила“ иде се и даље и наводи да је председник ХДЗ-а и први потпредседник Владе Хрватске Томислав Карамарко ставио личне интересе испред државних. „Дестабилизовао је владу коју је сам поставио, руши странку и тешко штети Хрватској, због чега мора признати моралну одговорност.“

„Најјача политичка странка, са великим заслугама за стварање самосталне Хрватске, постала је одједном неспособна да препозна шта је стварно у служби општег добра, односно интереса Хрватске, а шта руши и ту политичку странку и тешко штети Хрватској“, написао је у коментару уредник „Гласа Концила“ Иван Микленић.

Врх странке се ставио у службу дестабилизовања Владе, мада ју је он обликовао, оцењује Микленић, констатујући да је страначко руководство заправо следило неке друге циљеве, а не опште добро хрватског друштва и државе.

Како кроз Ивана Микленића, као уредника „Гласа Концила“, готово увек проговара врх католичке цркве у Хрватској, прилично је очигледно да се Каптол одриче Томислава Карамарка, наводи загребачки Indeks.hr.

Већ се јављају цинични коментари да „Црква у Хрвата“ пилатовски пере руке од чињенице да је учествовала у довођењу на власт своје политичко-идеолошке опције, која, кроз десни реваншизам, месецима диже тензију у хрватској јавности. Од Вуковара и ћирилице, преко демонстрација у црним мајицама, до министра културе Хасанбеговића и изјава политичара с деснице да су за пораст тензија криви политички противници и новинари „који би морали да пазе шта говоре“.

У хрватским изворима се тврди да су породице Орешковић и Петров, нешто мање Колинде Грабар Китаровић, до те мере повезане са Црквом да поједини свештеници директно утичу на њихове животе. Премијерова кћерка била је штићеница студентског дома тајанствене прелатуре Опус деи у Загребу, а супруга Сања Дујмовић Орешковић показала се и пред ТВ камерама као борбена учесница поворке „Ход за живот против побачаја“. Госпођа Дујмовић Орешковић је дугогодишња полазница семинара духовне обнове, гаји четворо деце у строго католичком духу, а супруг је редовно с породицом на недељним мисама, исповеда се и причешћује.

Божо Петров, лидер Моста, похађао је семениште католичке цркве и умало постао свештеник. Готово му је и шира фамилија повезана с клером. Кад су Петров и Мост тактички врлудали између ХДЗ-а и СДП-а ради састављања коалиционе власти, Црква је директно интервенисала и Петров се приклонио Карамарку, ХДЗ-у и „домољубима“ у састављању владе и саборске већине.

За Каптол је од пресудне важности да се избегну ванредни парламентарни избори јер, како сматрају хрватски аналитичари, клерикална опција и њена логистичка сенка на њима не би имала шансе.

И бивши председник РХ Стјепан Месић препознао је Карамарка као „ходајућег мртваца, само што он то не зна“.

Да је спасавање војника Карамарка узалудан посао, схватили су, изгледа, и у ХДЗ-у. Многима се не губе већ стечене позиције и уносне синекуре, у влади, парламенту и државним институцијама, које Карамарко може да доведе у питање. У започетом препакивању унутар странке водећу улогу, изгледа, има „отписани“ стари лисац Владимир Шекс, који је са Карамарком у сукобу откако се успротивио недемократском одузимању Јадранки Косор чланске исказнице коју јој је дао Туђман.

Отуда и приче да Шекс намерава да у власт увуче и Србе, односно Самосталну демократску српску странку (СДСС) и да, према изворима „Печата“ из Загреба, ни мање ни више, место министра културе понуди посланику СДСС-а у Сабору Милораду Пуповцу.

Осврћући се на спекулације да је ХДЗ спреман да због Срба жртвује хрватског министра културе Златка Хасанбеговића, Пуповац је „Танјугу“ рекао да је „у Хрватској много спинова у вези са разрешењем кризе. Биће их и даље све до момента док се не буде видело који је стварни исход могућ“, навео је он, не откривајући да ли га је ХДЗ контактирао у вези са формирањем нове владајуће већине у Сабору. Додуше, Пуповац је доста био ближи са претходним премијером Зораном Милановићем, али се памте и његови добри односи са Ивом Санадером, рецимо.

Ствари су се до те мере закомпликовале и убрзале, да је мало ко спреман да изнесе конкретније прогнозе. У сваком случају, гласање о опстанку премијера Орешковића заказано је за 17. јун када овај број „Печата“ већ буде одштампан. Тада ће се знати и да ли ће председница Хрватске Колинда Грабар Китаревић власт понудити новом мандатару или се спремати за расписивање ванредних парламентарних избора.

За разлику од власти, грађани се широм Хрватске дижу и окупљају шаљући власти поруку кроз крилатицу „Хрватска може и мора боље“. Речито и јасно реаговање на нес(п)ретни експеримент ХДЗ–домољуби–Мост.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *