Почетна / Уводник / Шта то има Скот а нема Чепурин?

Шта то има Скот а нема Чепурин?

milorad vucelic 660x330Милорад Вучелић / главни уредник

Да је неки незнанац и намерник изненада бануо у Србију и гледао програме телевизијских станица у изборној вечери и ноћи 24. априла, требало би му прилично труда и усредсређености како би докучио да је на републичким изборима одржаним тога дана убедљиво и са невероватно великим резултатом од готово педесет одсто гласова грађана победио Александар Вучић. А како би се то уопште могло знати када су сви телевизијски и радијски студији, на челу са РТС-ом, били напросто запоседнути од стране представника жутих странака и њихових активиста у најшире могућем дијапазону и спектру у којем није недостајала ниједна од нијанси жутила. Они су мање-више онако без везе, са примесама лажне учености која је требало да прикрије тривијалност њихових „идеја“, тумачили изборну вољу грађана, а уз потпуно одсуство пажње и односа према чињеницама и победнику. Предано су се бавили произвољним нагађањима о свему и свачему и чезнутљиво навијали да неки од њихових фаворита добаци до цензуса, или подбаци, и тако уђе у средиште опште пажње.

[restrictedarea]

Узгред речено, скоро сви одреда нашли су неко добро ухлебљење унутар Вучићеве власти. Мало су у ту сврху променили длаку, али им је ћуд остала иста.

Посебно поглавље су улоге ЦЕСИД-а и сличних агенција и прогнозера резултата избора са све њиховим репрезентативним узорцима који су у изборној вечери просто сејали дезинформације и свесно припремале изрицање оцене да се ради о „изборном хаосу“. Посебно је причама о изборном „хаосу“ допринео човек који је на овим изборима доживео највећи пораз у историји новог вишестраначја. То је Бојан Пајтић. Он је Демократску странку довео до саме пропасти и његов опстанак на њеном челу ће бити чврст гарант таквог, неком тужног, а неком посебно драгог исхода.

Сва смутња око избора се наставила у овом стилу и наредних дана, а наставиће се и даље. Нико не помиње победника, сви само помињу цензус. Све медијске силе и читав ешалон жутих аналитичара и активиста се упрегао да докаже како је Вучићева победа изражена половином народних гласова у ствари велики пораз СНС-а или почетак Вучићевог краја. Толико о Вучићевој контроли медија, цензури и аутоцензури. Све дотле док жута медијска и политичка, те страна обавештајна машинерија не произведе неког новог лидера или неки нови ДОС, биће извесне трпељивости и беневоленције према данашњем и будућем српском премијеру. До тог времена наставиће да оживљавају разне бивше и потрошене политичаре и њихове странчице које су ништа друго до деривати жутог картела. Шминкање политичког мр’ца је њихова основна делатност.

Бројне новинарске екипе просто су опседале изборне штабове политичких странака, а посебно Демократске странке. Све су ови новинари запазили, али им је промакло присуство америчког амбасадора Кајла Скота у седишту баш те странке. Ту чињеницу је званично потврдила и америчка амбасада истичући да се „амбасадор срео или чуо телефоном са лидерима странака о томе како су прошли избори“. Био је то сигнал да се после деценије и по под високим страним покровитељством, а под кровом ДС-а, окупе снаге старог ДОС-а и упуте у Републичку изборну комисију у поодмакло доба ноћи да провере како су прошли на изборима и да ли су се докопали цензуса. Просто је отужно како се све, и то тако банално, понавља. И што је још горе – како се ово понављање оправдава нуждом патриотизма и оданости демократији. Пажњи јавности полако измиче и чињеница да је разлика између првопласираног и другопласираног на изборима читавих 37 или 38 одсто!

Па, ако се већ ради о изборним неправилностима или сумњама око достизања цензуса,  што неко не оде у амбасаду Русије и не позва у госте руског амбасадора? И зашто и то не би био доказ патриотизма и оданости демократским вредностима? Разлог више би се нашао у томе што је било доста странака које су се позивале на подршку Русије, а она им узвраћала, и истицале своју приврженост руској сувереној демократији. Шта то може имати Русија против регуларности избора и зашто би то Америци било милије и драже него Русији. Шта то има Кајл Скот што нема Александар Чепурин?

У сатима кад закључујемо овај број нашег недељника РИК Србије одржава седницу, па ће сходно том исходу и одлукама бити познати коначни резултати републичких избора који ће и одлучити које ће странке ући у нови парламент. По току седнице видљива је спремност да се уважи сваки глас на изборима. Најављују се и могући протести и контрапротести неких политичких странака. Подробније о свему томе и изборима можете се информисати из текста Николе Врзића „Ноћ дугих избора“ у овом броју „Печата“.

Захваљујући свим овим операцијама и догађајима постоје покушаји да се прикрије или у други план стави велика и тријумфална победа СНС-а у Војводини и права катастрофа коју су доживели Бојан Пајтић и Демократска странка и то после 16 година непрекидне владавине. У току те владавине они су успели да од великих делова Војводине направе неразвијене крајеве у Србији. Прилично лоше су прошли и Чанкови лигаши. То је када су државни разлози у питању најзначајнија и најдалекосежнија победа на овим изборима. Овим се мора коначно и неопозиво стати на крај војвођанском сепаратизму, сецесионизму и аутономаштву. Српска државна и територијална целовитост када је Војводина у питању не сме више никада бити довођена у питање. За нас је то драгоцен резултат који заслужује највеће поштовање.

Драги наши читаоци, срећан вам Први мај.

Христос васкрсе, срећан Ускрс!

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Ranko Spalević

    Амбасадор САД име презиме: Скот
    Амбасадор Руске федерације нема презиме Скот.
    Ето ко шта има, односно нема.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *