Ноћна демократија

Драгомир Антонић 

Да ли су се чланови демократске елите сами досетили да у глуво доба ноћи упадну у РИК није лако одговорити. Они као и западне екселенције имају искуства са упадима у изборне комисије, те не би било лепо приписати све заслуге једној или другој страни

Кад се хоће – све се може. Као у народној причи о деди и репи. Прича је лепа, а некад је била и поучна. Ваља се ње подсетити. Засадио деда репу, а она израсла много велика (није била од генетски модификованог семена већ ју је баба редовно заливала), те је деда није могао сам ишчупати. Позове бабу, али ни њих двоје нису могли репу ишчупати. Затим у помоћ стиже унук, па куче, мачка и на крају миш. Сви се ухватили једно за друго и репу ишчупаше. Сећам се насмејаних и задовољних лица из читанке за основце, од пре педесет и кусур година.

[restrictedarea]

ГУШЋА ЧОРБА На тек завршеним парламентарним изборима било је мало другачије уместо чупања – било је и тога – гурање отпозади била је највећа програмско-демократска одлика Угуране демократске елите (неко би рекао и згуране), у даљем тексту УДЕ. Повуци, потегни, муни, удри, гурни, притисни и уместо репе ишчупа се цензус.

Савез тројице деценијских демократских коалиционих „елитних великана“ политичке сцене државе Србије, вољом евроунијата, римских папа (нико да рече који је од двојице живих римских папа непогрешивији и безгрешнији), америчке екселенције, финансијског капитала и осталих „Енглеза“ би угуран у Парламент. Оно кад неолиберална западнодемократска елита гура или бомбардује, увек има и колатералне штете. Угуравањем УДЕ у Парламент увукоше се и неки који за гурање нису били предвиђени. Нема везе, рекоше гурачи, не смета што је чорба гушћа.

УДЕ се ухватио за цензус као деда за репу и у глуво доба ноћи, пре првих петлова, док але, вампири, вештице и остале караконџуле коло воде, упаде у Републичку изборну комисију, званични државни орган. Уз помоћ помагача будући потенцијални лидери државе, значи заштитници реда и закона, нападоше чланове званичне државне комисије јер нису задовољни постигнутим резултатима!? По принципу, ако ми не одговара резултат, крив је онај ко броји. Смените бројаче или преиначите цифре. У противном уложићемо жалбу или направити русвај. Немамо избора. Морамо ући у Парламент. Не само да ми очекујемо посланичке мандате већ и наши спонзори. Зато бирајте. Комисија је изабрала и некаквом волшебном математиком сви су били намирени. Законски и демократски – нема шта.

ДОК СВИ СПАВАЈУ, ОНИ РАДЕ Да ли су се чланови УДЕ сами овог досетили или их је саветовала нека западнодемократска екселенција (каква је њихова демократија видимо по изборима у САД), јер што би иначе одмах по затварању биралишта у изборни штаб демократа долазила његова екселенција Кајли Скет (овако се презиме правилно изговара на језику Навахо Индијанаца) није лако одговорити. Чланови УДЕ, као и западне екселенције, имају искуства са упадима у изборне комисије још од петог октобра ранијих година, те не би било лепо приписати све заслуге једној или другој страни. Уосталом, врло брзо ће се неко од учесника сам похвалити и у књигама објавити како су храбро рушили, по ко зна који пут, државу Србију. Како су раније рушили државу, односно режим Слободана Милошевића, одмах су написали и објавили: Монтгомери, Маршал, Протић, Јовановић…. Ускоро ће бити објављена нова историјска грађа о херојским потезима и великим заслугама појединаца за спас демократије. Тако да оно што знамо данас биће потврђено сутра, додуше мало улепшано, од учесника ноћне демократије. Демократија у глуво доба ноћи. Док сви спавају, демократе раде. Писаће на насловним странама будућих књига. Благо нама и држави Србији.

Данас је Велик петак. Дан кад је на крст распет Исус Христос, Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек; И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен; И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму; И Који се вазнео на небеса и седи с десне стране Оца; И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом царству неће бити краја.

Овако је, поред осталог, записано у Симболу Вере. Ваљало би да се увек сећамо ових речи и да их понављамо.

У недељу првог маја је Васкрс. Истог дана су два празника. Један старији, Васкрс, и други новији, Празник рада. Да се празници поклопе није неуобичајено. Исто је било 1994. и 2005. године. Уживајте у празницима, будите милосрдни једни према другима и не заборавите јуначке Србе који чаме у Хашком трибуналу и евроунијатским затворима. Вама који сте слободни, честитам оба празника. Срећан вам Први мај и Христос Васкрсе.

[/restrictedarea]