Noćna demokratija

Dragomir Antonić 

Da li su se članovi demokratske elite sami dosetili da u gluvo doba noći upadnu u RIK nije lako odgovoriti. Oni kao i zapadne ekselencije imaju iskustva sa upadima u izborne komisije, te ne bi bilo lepo pripisati sve zasluge jednoj ili drugoj strani

Kad se hoće – sve se može. Kao u narodnoj priči o dedi i repi. Priča je lepa, a nekad je bila i poučna. Valja se nje podsetiti. Zasadio deda repu, a ona izrasla mnogo velika (nije bila od genetski modifikovanog semena već ju je baba redovno zalivala), te je deda nije mogao sam iščupati. Pozove babu, ali ni njih dvoje nisu mogli repu iščupati. Zatim u pomoć stiže unuk, pa kuče, mačka i na kraju miš. Svi se uhvatili jedno za drugo i repu iščupaše. Sećam se nasmejanih i zadovoljnih lica iz čitanke za osnovce, od pre pedeset i kusur godina.

[restrictedarea]

GUŠĆA ČORBA Na tek završenim parlamentarnim izborima bilo je malo drugačije umesto čupanja – bilo je i toga – guranje otpozadi bila je najveća programsko-demokratska odlika Ugurane demokratske elite (neko bi rekao i zgurane), u daljem tekstu UDE. Povuci, potegni, muni, udri, gurni, pritisni i umesto repe iščupa se cenzus.

Savez trojice decenijskih demokratskih koalicionih „elitnih velikana“ političke scene države Srbije, voljom evrounijata, rimskih papa (niko da reče koji je od dvojice živih rimskih papa nepogrešiviji i bezgrešniji), američke ekselencije, finansijskog kapitala i ostalih „Engleza“ bi uguran u Parlament. Ono kad neoliberalna zapadnodemokratska elita gura ili bombarduje, uvek ima i kolateralne štete. Uguravanjem UDE u Parlament uvukoše se i neki koji za guranje nisu bili predviđeni. Nema veze, rekoše gurači, ne smeta što je čorba gušća.

UDE se uhvatio za cenzus kao deda za repu i u gluvo doba noći, pre prvih petlova, dok ale, vampiri, veštice i ostale karakondžule kolo vode, upade u Republičku izbornu komisiju, zvanični državni organ. Uz pomoć pomagača budući potencijalni lideri države, znači zaštitnici reda i zakona, napadoše članove zvanične državne komisije jer nisu zadovoljni postignutim rezultatima!? Po principu, ako mi ne odgovara rezultat, kriv je onaj ko broji. Smenite brojače ili preinačite cifre. U protivnom uložićemo žalbu ili napraviti rusvaj. Nemamo izbora. Moramo ući u Parlament. Ne samo da mi očekujemo poslaničke mandate već i naši sponzori. Zato birajte. Komisija je izabrala i nekakvom volšebnom matematikom svi su bili namireni. Zakonski i demokratski – nema šta.

DOK SVI SPAVAJU, ONI RADE Da li su se članovi UDE sami ovog dosetili ili ih je savetovala neka zapadnodemokratska ekselencija (kakva je njihova demokratija vidimo po izborima u SAD), jer što bi inače odmah po zatvaranju birališta u izborni štab demokrata dolazila njegova ekselencija Kajli Sket (ovako se prezime pravilno izgovara na jeziku Navaho Indijanaca) nije lako odgovoriti. Članovi UDE, kao i zapadne ekselencije, imaju iskustva sa upadima u izborne komisije još od petog oktobra ranijih godina, te ne bi bilo lepo pripisati sve zasluge jednoj ili drugoj strani. Uostalom, vrlo brzo će se neko od učesnika sam pohvaliti i u knjigama objaviti kako su hrabro rušili, po ko zna koji put, državu Srbiju. Kako su ranije rušili državu, odnosno režim Slobodana Miloševića, odmah su napisali i objavili: Montgomeri, Maršal, Protić, Jovanović…. Uskoro će biti objavljena nova istorijska građa o herojskim potezima i velikim zaslugama pojedinaca za spas demokratije. Tako da ono što znamo danas biće potvrđeno sutra, doduše malo ulepšano, od učesnika noćne demokratije. Demokratija u gluvo doba noći. Dok svi spavaju, demokrate rade. Pisaće na naslovnim stranama budućih knjiga. Blago nama i državi Srbiji.

Danas je Velik petak. Dan kad je na krst raspet Isus Hristos, Koji je radi nas ljudi i radi našeg spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao čovek; I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i bio pogreben; I Koji je vaskrsao u treći dan, po Pismu; I Koji se vazneo na nebesa i sedi s desne strane Oca; I Koji će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima, Njegovom carstvu neće biti kraja.

Ovako je, pored ostalog, zapisano u Simbolu Vere. Valjalo bi da se uvek sećamo ovih reči i da ih ponavljamo.

U nedelju prvog maja je Vaskrs. Istog dana su dva praznika. Jedan stariji, Vaskrs, i drugi noviji, Praznik rada. Da se praznici poklope nije neuobičajeno. Isto je bilo 1994. i 2005. godine. Uživajte u praznicima, budite milosrdni jedni prema drugima i ne zaboravite junačke Srbe koji čame u Haškom tribunalu i evrounijatskim zatvorima. Vama koji ste slobodni, čestitam oba praznika. Srećan vam Prvi maj i Hristos Vaskrse.

[/restrictedarea]