Почетна / Колумне / Последице НАТО дарова

Последице НАТО дарова

dragomir-antonic-BWДрагомир Антонић 

Бомбардовање наше државе НАТО је почео 24. марта у Глуву среду, како се у Срба зове пета недеља Часног поста. Случајност?

Данас је 25. март. Пре седамнаест година, 1999, ово је био други ратни дан. НАТО ратни злочинци су без икаквог повода или бар формалне сагласности Уједињених нација, својевољно и зликовачки почели да бомбардују тадашњу Савезну Републику Југославију.

НАТО ПИЛАТИ Отварам дневник који сам водио током уништавања Србије, да се не заборави, и тамо пише да су сирене најавиле ваздушни напад у осам сати и десет минута увече. „Рат је започео изненада, иако смо га сви очекивали. У природи је човековој да не верује у непријатне ствари, чак и кад су оне неизбежне. Бомбардовање наше државе НАТО наказе су почеле 24. марта у Глуву среду, како се у Срба зове пета недеља Часног поста. Знајући да је агресија коју су извели незаконита и противна здравом разуму, очито су се одлучили за Глуву недељу верујући да ће она у тишини проћи и да ће се после неколико дана бомбардовања Срби  предати и мирна Бачка“ (Бомбардовање се наставља, Београд, 1999).

[restrictedarea]

Није било како су усијане главе, као и Понтије Пилат две хиљаде година раније, очекивале. Срби се нису предали, нити су рат војнички изгубили. Понтије Пилат је одмах опрао руке и одрекао се злочина који је са његовом дозволом почињен. Данашњи НАТО Пилати стидљиво изјављују да је бомбардовање Београда можда била грешка и да данас бомбардовање вероватно не би поновили. То кажу сада, седамнаест година касније. Без извињења, кајања или макар израза саучешћа. Ко њима при здравој памети може веровати!

Захваљујући др Мирјани Анђелковић Лукић и њеној књизи Дарови Милосрдног анђела (друго проширено издање, Београд, 2015) сазнајемо да је у овој агресији „убијено 1.031, а рањено или повређено 5.173 војника и полицајаца, погинуло је преко 2.500 цивила, од тога 79 деце, а рањено око 6.000 цивила. Снаге НАТО су 1.991. пут дејствовале по 995 цивилних објеката, од чега је 119 потпуно уништено, 876 тешко оштећено. На 112 локација бачено је око 50.000 пројектила са осиромашеним уранијумом, а 57 циљева је нападнуто касетним бомбама. Напади су изведени на градска подручја, при чему је избачено 156 контејнера са 37.440 касетних бомби. После доласка међународних војних и полицијских снага, јуна 1999, са Космета је протерано око 350.000 углавном Срба, али и становника других националности. Извршено је преко 8.000 терористичких акција, убијено 2.000, а отето 1.500 и рањено 2.500 људи. Укупна ратна штета је процењена на 120 милијарди долара, од чега је само војска, изузимајући војну инфраструктуру на Космету, претрпела штету од девет милијарди долара“.

УБИЈАНИ И ТРОВАНИ Ова агресија, наставља др Мирјана Лукић, злочин је против мира, здравља људи и здраве природе. Повећање броја оболелих од разних малигних болести, тешкоће у зачећу, повећање броја спонтаних побачаја, повећање оболевања штитне жлезде, повећан број деце асматичара, али и старијих особа, драматично су сведочанство и дарови „хуманитарног“ деловања бомбардерске НАТО мисије „Милосрдног анђела“ (стр. 17).

Могли би се до судњег дана набрајати злочини које је чудовиште из Монса починило над Србијом и Србима. Моја обавеза је само да вас подсетим на неке од њих. Свако од нас, ко је у то доба живео у Србији, сетиће се нечег што је за њега било најстрашније. Зато свако од нас има обавезу да никад не заборави злочин извршен над нама. Убице и њихови плаћеници у земљи Србији ће све учинити да почињене злочине заборавимо. Водиће невладина пета колона коју НАТО финансира новинаре и друге посленике јавне речи на излете по Чешкој, Румунији, Естонији, Норвешкој, где ће их обучавати како да убеде породице жртава и сав разуман народ у Србији да их НАТО није бомбардовао зато што их мрзи већ зато што их воли. Убијани и тровани смо да нам буде боље, јер НАТО болесници све што раде, раде за наше добро, а ми загледани у прошлост не схватамо њихову доброту из које ће доћи светла будућност. То нам већ говоре деца и унуци оних који су извикивали паролу: Не верујем у Небеса већ у Маркса и Енгелса!

Док читате овај број „Печата“ ви знате колико је пресуђено др Радовану Караџићу. Ви и ја знамо да је невин. Да је у хашком казамату на правди Бога. Оно што ми знамо није важно, као што одавно није важна ни истина. Помолимо се Господу да Радовану Караџићу улије снаге да издржи невоље које су га стигле. Будимо у молитви са њим.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *