Крах службене верзије о Сребреници

Пише Зоран Цветановић

После низа неуспешних покушаја, од којих је најпознатији био на Правном факултету у Београду 2005. године, у организацији студентског удружења „Српски политички форум“ 11. марта на Факултету политичких наука одржана је трибина на тему „Случај Сребреница“

Студентима Факултета политичких наука ову значајну тему – „Случај Сребреница“ – из разних углова осветлили су проф. Лоренс Френч, криминолог из САД, тренутно на Фулбрајтовој стипендији у БиХ, Стефан Каргановић из Историјског пројекта Сребреница, Немања Стјепановић из Фонда за хуманитарно право и Наим Лео Башири из Института за европске послове.

Трибина је протекла у полемичкој атмосфери, али без икаквих инцидената.

ТЕРМИНОЛОГИЈА Проф. Френч је навео потребу за објективним истраживањем сложених и контроверзних догађаја као што је Сребреница и истакао је малу вероватноћу да би наметање верзије победника, што оличава делатност Хашког трибунала, могло допринети суживоту и трајном помирењу сукобљених страна. Истовремено, предложио је коришћење примереније терминологије у вези са Сребреницом зато што квалификација „геноцида“ не одговара ни природи ни последицама догађаја у јулу 1995. године.

[restrictedarea]

Лео Наим Башири је слушаоце упознао са пет корака негирања геноцида, од „оговарања и омаловажавања“ циљне групе до извршења геноцидног чина над њом.

Стефан Каргановић је изнео низ утврђених и релевантних чињеница у вези са Сребреницом са којима би службени наратив требало да се усагласи како би се могло закључити да су убедљиве и сувисле.

Немања Стјепановић је енергично критиковао излагање Стефана Каргановића, тврдећи, напротив, да закључак о геноциду у Сребреници подупиру пресуде Хашког трибунала и „обиље доказа“ на којима почивају.

Критичка питања студената из публике показала су висок степен интересовања и обавештености. Успешно одржавање трибине о Сребреници на ФПН у Београду сугерише неколико важних закључака.

Пре свега, то потврђује зрелост студената ФПН и способност да се са најосетљивијим темама суоче на академски одговоран начин.

НЕМА „ПРЕУМЉЕЊА“ Затим, питања и коментари упућени учесницима на тему Сребренице оповргавају стереотип о овом факултету настао после посета генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга и шефа делегације ЕУ у Србији Мајкла Девенпорта. Начин како су студенти ФНП дочекали Столтенберга и Девенпорта произвео је у јавности погрешан утисак о њиховом вредносном опредељењу. Држање студената на трибини о Сребреници зато шаље врло озбиљну поруку онима који су сматрали да је „преумљење“ бар овог значајног факултета већ готова ствар. У светлу трибине о Сребреници, дочек приређен Столтенбергу и Девенпорту највише је представљао тактику извесног броја студената који су опортунистички сматрали да бити виђен на таквом скупу и указивање гостопримства проблематичним посетиоцима не би нашкодило њиховој каријери. Међутим, на трибини о „Случају Сребреница“ показало се, напротив, да чак и на ФПН студенти нису поунутрашњили политички коректну матрицу. На изненађење свих, а вероватно највише заговорника тезе о „сребреничком геноциду“, у бројним коментарима и питањима упућеним учесницима на трибини будући политиколози су недвосмислено поручили да службену верзију у целости одбацују. То индиректно потврђује – за организаторе недавног про-НАТО скупа Центра за евроатлантске студије Јелене Милић 22. фебруара у Београду врло забрињавајуће – резултате анкете о опредељењу младих људи старосне доби између 18 и 35 година, упркос упорном и обилно финансираном вишегодишњем раду да се промени њихова свест.

На крају, руководство ФПН донело је исправну одлуку када је студентима омогућило да чују разна тумачења контроверзних догађаја на подручју Сребренице у јулу 1995. године. Изговор „безбедносног ризика“ више не важи и убудуће неће постојати никаква препрека за одржавање сличних трибина и дебата на тему Сребренице и на другим факултетима.

[/restrictedarea]