Krah službene verzije o Srebrenici

Piše Zoran Cvetanović

Posle niza neuspešnih pokušaja, od kojih je najpoznatiji bio na Pravnom fakultetu u Beogradu 2005. godine, u organizaciji studentskog udruženja „Srpski politički forum“ 11. marta na Fakultetu političkih nauka održana je tribina na temu „Slučaj Srebrenica“

Studentima Fakulteta političkih nauka ovu značajnu temu – „Slučaj Srebrenica“ – iz raznih uglova osvetlili su prof. Lorens Frenč, kriminolog iz SAD, trenutno na Fulbrajtovoj stipendiji u BiH, Stefan Karganović iz Istorijskog projekta Srebrenica, Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo i Naim Leo Baširi iz Instituta za evropske poslove.

Tribina je protekla u polemičkoj atmosferi, ali bez ikakvih incidenata.

TERMINOLOGIJA Prof. Frenč je naveo potrebu za objektivnim istraživanjem složenih i kontroverznih događaja kao što je Srebrenica i istakao je malu verovatnoću da bi nametanje verzije pobednika, što oličava delatnost Haškog tribunala, moglo doprineti suživotu i trajnom pomirenju sukobljenih strana. Istovremeno, predložio je korišćenje primerenije terminologije u vezi sa Srebrenicom zato što kvalifikacija „genocida“ ne odgovara ni prirodi ni posledicama događaja u julu 1995. godine.

[restrictedarea]

Leo Naim Baširi je slušaoce upoznao sa pet koraka negiranja genocida, od „ogovaranja i omalovažavanja“ ciljne grupe do izvršenja genocidnog čina nad njom.

Stefan Karganović je izneo niz utvrđenih i relevantnih činjenica u vezi sa Srebrenicom sa kojima bi službeni narativ trebalo da se usaglasi kako bi se moglo zaključiti da su ubedljive i suvisle.

Nemanja Stjepanović je energično kritikovao izlaganje Stefana Karganovića, tvrdeći, naprotiv, da zaključak o genocidu u Srebrenici podupiru presude Haškog tribunala i „obilje dokaza“ na kojima počivaju.

Kritička pitanja studenata iz publike pokazala su visok stepen interesovanja i obaveštenosti. Uspešno održavanje tribine o Srebrenici na FPN u Beogradu sugeriše nekoliko važnih zaključaka.

Pre svega, to potvrđuje zrelost studenata FPN i sposobnost da se sa najosetljivijim temama suoče na akademski odgovoran način.

NEMA „PREUMLJENJA“ Zatim, pitanja i komentari upućeni učesnicima na temu Srebrenice opovrgavaju stereotip o ovom fakultetu nastao posle poseta generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga i šefa delegacije EU u Srbiji Majkla Devenporta. Način kako su studenti FNP dočekali Stoltenberga i Devenporta proizveo je u javnosti pogrešan utisak o njihovom vrednosnom opredeljenju. Držanje studenata na tribini o Srebrenici zato šalje vrlo ozbiljnu poruku onima koji su smatrali da je „preumljenje“ bar ovog značajnog fakulteta već gotova stvar. U svetlu tribine o Srebrenici, doček priređen Stoltenbergu i Devenportu najviše je predstavljao taktiku izvesnog broja studenata koji su oportunistički smatrali da biti viđen na takvom skupu i ukazivanje gostoprimstva problematičnim posetiocima ne bi naškodilo njihovoj karijeri. Međutim, na tribini o „Slučaju Srebrenica“ pokazalo se, naprotiv, da čak i na FPN studenti nisu pounutrašnjili politički korektnu matricu. Na iznenađenje svih, a verovatno najviše zagovornika teze o „srebreničkom genocidu“, u brojnim komentarima i pitanjima upućenim učesnicima na tribini budući politikolozi su nedvosmisleno poručili da službenu verziju u celosti odbacuju. To indirektno potvrđuje – za organizatore nedavnog pro-NATO skupa Centra za evroatlantske studije Jelene Milić 22. februara u Beogradu vrlo zabrinjavajuće – rezultate ankete o opredeljenju mladih ljudi starosne dobi između 18 i 35 godina, uprkos upornom i obilno finansiranom višegodišnjem radu da se promeni njihova svest.

Na kraju, rukovodstvo FPN donelo je ispravnu odluku kada je studentima omogućilo da čuju razna tumačenja kontroverznih događaja na području Srebrenice u julu 1995. godine. Izgovor „bezbednosnog rizika“ više ne važi i ubuduće neće postojati nikakva prepreka za održavanje sličnih tribina i debata na temu Srebrenice i na drugim fakultetima.

[/restrictedarea]