Екселенције и Србија

Драгомир Антонић 

Документовано је да су 1999. Лондон и Вашингтон помагали Отпор и Б92. Зашто се данас пета колона љути кад јој се спочита да добија новац од Американаца

Будалаштине на све стране. Не зна се чије су веће. Домаће или стране. Има и заједничких. Оне су ми некако занимљиве. Сарадња страног капитала и домаће „памети“. Свеједно на коју год страну да се окренеш, оно из сваког ћошка глупост искочи.

ИЗВЕШТАЈИ И ИЗВЕШТАЧИ Пре неки дан сам чуо на РТС-у извештај невладине петоколонашке организације – назив јој је на страном језику нешто као транспарентно – која је мерећи ниво корупције утврдила да је највећа корупција на свету у Северној Кореји. Демократска Народна Република Кореја, како се држава званично зове, у извештајима других невладиних петоколонашких организација означава се као потпуно затворена земља из које је наводно немогуће извући било какав податак. Живо ме интересује како су истраживачи и којом методологијом утврдили да је ова држава корумпиранија од осталих држава на свету!?.

[restrictedarea]

Логично, нису вршили теренска истраживања, али добили су паре и налог да ову глупост објаве. Није их срамота. Објављиваће они све што се од њих тражи представљајући себе као експерте. Није први пут да се ДНР Кореја представља као диктаторска држава, опасна по свеопшти мир на нашој планети, која је иначе лишена ратова, сем убијања народа и држава од стране „слободних демократија НАТО ратних злочинаца предвођених Вашингтоном“.

Тамо где они дођу у мировну мисију ту трава више не расте, али зато је Кореја која ни са ким није ратовала више од педесет година много опасна. Мора неко оправдање да се пронађе.

Слично је и са случајем Литвињенко који је наводно отрован радиоактивним полонијумом који му је убризгао или сипао у чај нико други до лично Владимир Владимирович Путин, председник државе Русије. Неки „независни“ аналитичари дозвољавају могућност да можда није он лично отровао поменутог господина, али је сигурно наредио. Ту нема дилеме. Та класична монархија која се дичи парламентом бацила је на Србију и Црну Гору 1999. тоне радиоактивног уранијума. Од њихове „демократије“ годишње у Србији оболи око педесет хиљада нових особа, претежно деце, од разних врста рака. То не помињу њихови ни зависни ни независни новинари. Шта их се тиче колико Срба умире због њихове бахатости.

ПОМОЋ ОТПОРУ И Б92 У књизи Игра сенки, аутора Тима Маршала, Београд, 2002. има мноштво детаља; како је сер Ајвори Робертс, енглески амбасадор у дипломатским торбама шверцовао опрему за радио Б92 док су музички ЦД-ови су нарезивани у Лондону (стр. 32) или како су међу цивилне посматраче на Косово и Метохију убацивали „не само војнике САС, већ и Четрнаесту обавештајну и Краљевско сигналиште. Сви су ушли са дипломатским пасошима“ (стр. 38). Има тога још „ Лондон и Вашингтон су сели и разрадили ствар. Вашингтон је дао највећи део новца и неке идеје. Обе стране су се сложиле да ојачају опозицију помагањем Отпора и Б92“ (стр. 169). А данас се пета колона љути кад се у новинама напише да паре добијају од Американаца. Прочитајте књигу. Није дугачка. Они су нам урадили шта су нам урадили, али их је данашња влада прогласила за највеће пријатеље. Човек који је лично наређивао убијање Србије, неосуђени ратни злочинац – не значи да некад неће пред суд изаћи – Блер, постаје саветник у влади државе Србије. Други, Енглез Давежпорт, води кадровску политику. Кирби, сад већ бивши амбасадор све што је могао против Србије је урадио. Можда плати неком да му напише књигу којом ће се касније хвалити. То је урадио један његов претходник Вилијам Монтгомери у књизи, Кад овације утихну, Београд 2010. Ево једне реченице: „ Првог викенда након убиства Ђинђића, позван сам да хитно дођем у седиште Демократске странке. На састанку су ме обавестили да ће Зоран Живковић, који је био једини говорник с њихове стране) постати премијер, Борис Тадић нови кандидат за министра одбране, а Чеда Јовановић, потпредседник владе без портфеља. Покушао сам да докучим зашто ми то говоре, а онда сам закључио да нису били сигурни шта мислим о свему томе, те су се бојали да ћу приватно или јавно подстакнути коалиционе партнере ДС да размотре и друге алтернативе. Размишљао сам о томе да би теоријски било могуће пронаћи друго решење, ако бих ја то пожелео“, (стр. 139 – 140).

Све ово знате, али никад није згорег мало се подсетити ко стварно управља државом Србијом. Они који се с тим нису слагали сад су хашком казамату са чудовишним оптужбама за ратне злочине. Многи су своју борбу и сопственим животом платили. Неки су, Богу хвала, још живи и имају енергије да се боре. Молимо се за све њих.

 

[/restrictedarea]