Ekselencije i Srbija

Dragomir Antonić 

Dokumentovano je da su 1999. London i Vašington pomagali Otpor i B92. Zašto se danas peta kolona ljuti kad joj se spočita da dobija novac od Amerikanaca

Budalaštine na sve strane. Ne zna se čije su veće. Domaće ili strane. Ima i zajedničkih. One su mi nekako zanimljive. Saradnja stranog kapitala i domaće „pameti“. Svejedno na koju god stranu da se okreneš, ono iz svakog ćoška glupost iskoči.

IZVEŠTAJI I IZVEŠTAČI Pre neki dan sam čuo na RTS-u izveštaj nevladine petokolonaške organizacije – naziv joj je na stranom jeziku nešto kao transparentno – koja je mereći nivo korupcije utvrdila da je najveća korupcija na svetu u Severnoj Koreji. Demokratska Narodna Republika Koreja, kako se država zvanično zove, u izveštajima drugih nevladinih petokolonaških organizacija označava se kao potpuno zatvorena zemlja iz koje je navodno nemoguće izvući bilo kakav podatak. Živo me interesuje kako su istraživači i kojom metodologijom utvrdili da je ova država korumpiranija od ostalih država na svetu!?.

[restrictedarea]

Logično, nisu vršili terenska istraživanja, ali dobili su pare i nalog da ovu glupost objave. Nije ih sramota. Objavljivaće oni sve što se od njih traži predstavljajući sebe kao eksperte. Nije prvi put da se DNR Koreja predstavlja kao diktatorska država, opasna po sveopšti mir na našoj planeti, koja je inače lišena ratova, sem ubijanja naroda i država od strane „slobodnih demokratija NATO ratnih zločinaca predvođenih Vašingtonom“.

Tamo gde oni dođu u mirovnu misiju tu trava više ne raste, ali zato je Koreja koja ni sa kim nije ratovala više od pedeset godina mnogo opasna. Mora neko opravdanje da se pronađe.

Slično je i sa slučajem Litvinjenko koji je navodno otrovan radioaktivnim polonijumom koji mu je ubrizgao ili sipao u čaj niko drugi do lično Vladimir Vladimirovič Putin, predsednik države Rusije. Neki „nezavisni“ analitičari dozvoljavaju mogućnost da možda nije on lično otrovao pomenutog gospodina, ali je sigurno naredio. Tu nema dileme. Ta klasična monarhija koja se diči parlamentom bacila je na Srbiju i Crnu Goru 1999. tone radioaktivnog uranijuma. Od njihove „demokratije“ godišnje u Srbiji oboli oko pedeset hiljada novih osoba, pretežno dece, od raznih vrsta raka. To ne pominju njihovi ni zavisni ni nezavisni novinari. Šta ih se tiče koliko Srba umire zbog njihove bahatosti.

POMOĆ OTPORU I B92 U knjizi Igra senki, autora Tima Maršala, Beograd, 2002. ima mnoštvo detalja; kako je ser Ajvori Roberts, engleski ambasador u diplomatskim torbama švercovao opremu za radio B92 dok su muzički CD-ovi su narezivani u Londonu (str. 32) ili kako su među civilne posmatrače na Kosovo i Metohiju ubacivali „ne samo vojnike SAS, već i Četrnaestu obaveštajnu i Kraljevsko signalište. Svi su ušli sa diplomatskim pasošima“ (str. 38). Ima toga još „ London i Vašington su seli i razradili stvar. Vašington je dao najveći deo novca i neke ideje. Obe strane su se složile da ojačaju opoziciju pomaganjem Otpora i B92“ (str. 169). A danas se peta kolona ljuti kad se u novinama napiše da pare dobijaju od Amerikanaca. Pročitajte knjigu. Nije dugačka. Oni su nam uradili šta su nam uradili, ali ih je današnja vlada proglasila za najveće prijatelje. Čovek koji je lično naređivao ubijanje Srbije, neosuđeni ratni zločinac – ne znači da nekad neće pred sud izaći – Bler, postaje savetnik u vladi države Srbije. Drugi, Englez Davežport, vodi kadrovsku politiku. Kirbi, sad već bivši ambasador sve što je mogao protiv Srbije je uradio. Možda plati nekom da mu napiše knjigu kojom će se kasnije hvaliti. To je uradio jedan njegov prethodnik Vilijam Montgomeri u knjizi, Kad ovacije utihnu, Beograd 2010. Evo jedne rečenice: „ Prvog vikenda nakon ubistva Đinđića, pozvan sam da hitno dođem u sedište Demokratske stranke. Na sastanku su me obavestili da će Zoran Živković, koji je bio jedini govornik s njihove strane) postati premijer, Boris Tadić novi kandidat za ministra odbrane, a Čeda Jovanović, potpredsednik vlade bez portfelja. Pokušao sam da dokučim zašto mi to govore, a onda sam zaključio da nisu bili sigurni šta mislim o svemu tome, te su se bojali da ću privatno ili javno podstaknuti koalicione partnere DS da razmotre i druge alternative. Razmišljao sam o tome da bi teorijski bilo moguće pronaći drugo rešenje, ako bih ja to poželeo“, (str. 139 – 140).

Sve ovo znate, ali nikad nije zgoreg malo se podsetiti ko stvarno upravlja državom Srbijom. Oni koji se s tim nisu slagali sad su haškom kazamatu sa čudovišnim optužbama za ratne zločine. Mnogi su svoju borbu i sopstvenim životom platili. Neki su, Bogu hvala, još živi i imaju energije da se bore. Molimo se za sve njih.

 

[/restrictedarea]