Почетна / Регион / Стопирање нуклеарке

Стопирање нуклеарке

Paks2Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Европска комисија покренула је прекршајни поступак против Мађарске због уговора о доградњи Нуклеарне електране „Пакш“ који је ова земља склопила са Русијом

Уговор о градњи двају нових реактора једине активне нуклеарке у Мађарској (у месту Пакш) – изграђене по совјетском пројекту, који су 14. јануара 2014. године у Москви потписали мађарски премијер Виктор Орбан и руски председник Владимир Путин – Европска комисија је 19. новембра 2015. блокирала и истог дана против Мађарске покренула прекршајни поступак. У штуром образложењу одлуке спочитала јој је „кршење“ правила ЕУ о јавним набавкама.

СПОРНИ ЏОКЕР Зашто је Брисел чекао 24 месеца за овај потез? Очигледно да је он (у недостатку других средстава за „дисциплиновање“ Орбана) био само „џокер“ у унијском рукаву.

Главни приговори мађарске опозиције (и агенције „Евроатом“) због које је Европска комисија и донела одлуку о покретању прекршајног поступка против Мађарске (и двомесечног стопирања свих јавних набавки за овај пројекат) односили су се на нетранспарентност у додели пројекта руској компанији „Росатом“ (без јавног тендера), а спорним је сматран и планирани увоз горива за нуклеарку искључиво из Русије у наредне две деценије, као и то што ће уговор о градњи двају реактора бити државна „тајна“ чак 30 година.

[restrictedarea]

„Важећи уговор с Москвом из 1966. године о градњи прва четири блока Нуклеарне електране ’Пакш’ (која је деценију касније пуштена у погон и којој је због врхунског квалитета руских реактора парламент Мађарске продужио век до 2037. године) није обавезивао Будимпешту да распише међународни тендер за новог извођача радова код доградње додатна два блока – пет и шест“, подвукао је шеф кабинета мађарског премијера Виктора Орбана Јанош Лазар, истичући да је са свим тачкама поменутог мађарско-руског Споразума о проширењу НЕ „Пакш“ био упознат и председник Европске комисије 2014. године, када је исти у Москви и потписан. Жозе Мануел Барозо није имао ниједну једину принципијелну примедбу на тај међудржавни енергетски споразум вредан 12,5 милијарди евра, који представља највеће улагање у Мађарској у протеклих четврт века.

Барозо је Будимпешту, међутим, упозорио на обавезу пуне транспарентности приликом јавних набавки (јер је реч о изузетно високим финансијским сумама), а проширење НЕ „Пакш“ у потпуности ће бити плаћено државним новцем. Руски „Росатом“ може да учествује на тендеру, али само заједно са осталим заинтересованим унијским земљама. Никако као монополиста.

СУКЦЕСИЈА УГОВОРА „И јавне набавке у случају ’Пакша 2’ наставак су уговорне сукцесије потписане приликом првог Споразума. Он до сада ниједном није био модификован јер су и мађарска и руска страна врло задовољне квалитетом нуклеарног горива и свих ремонтних делова. У НЕ ’Пакш’ налазе се четири реактора грађена у бившем Совјетском Савезу. Као нуклеарно гориво користи се мало обогаћени уранијев диоксид, у сваком реактору га има 42 тоне и треба око три године да се потроши, да ’изгори’. Садашње одлагалиште налази се у склопу нуклеарке ’Пакш’, а продужење рада реактора неће захтевати изградњу нових депонија. Према уговору потписаном у Москви прошле године, градња реактора пет и шест почеће 2018, а први би у функцији требало да буде 2023. године“, детаљно је образложио Лазар.

Како ће Будимпешта реаговати ако Европска комисија остане упорна у две ствари – успостављању валидности права ЕУ у Мађарској и јасном увиду код употребе новца из јавне сфере у „случају Пакш“?

„Међународна арбитража! Мађарска је спремна да иде и на суд, али и да се договара у вези с инвестицијом вредном 12,5 милијарди евра којом решава енергетску судбину земље у наредних стотину година. Истовремено, енергично одбија да јој Брисел забрани да склапа трговинске споразуме са неком од држава изван Европске уније. Била то Русија, Кина или нека арапска земља“, категоричан је на крају Јанош Лазар.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *