Stopiranje nuklearke

Za „Pečat“ iz Budimpešte Vlastimir Vujić

Evropska komisija pokrenula je prekršajni postupak protiv Mađarske zbog ugovora o dogradnji Nuklearne elektrane „Pakš“ koji je ova zemlja sklopila sa Rusijom

Ugovor o gradnji dvaju novih reaktora jedine aktivne nuklearke u Mađarskoj (u mestu Pakš) – izgrađene po sovjetskom projektu, koji su 14. januara 2014. godine u Moskvi potpisali mađarski premijer Viktor Orban i ruski predsednik Vladimir Putin – Evropska komisija je 19. novembra 2015. blokirala i istog dana protiv Mađarske pokrenula prekršajni postupak. U šturom obrazloženju odluke spočitala joj je „kršenje“ pravila EU o javnim nabavkama.

SPORNI DŽOKER Zašto je Brisel čekao 24 meseca za ovaj potez? Očigledno da je on (u nedostatku drugih sredstava za „disciplinovanje“ Orbana) bio samo „džoker“ u unijskom rukavu.

Glavni prigovori mađarske opozicije (i agencije „Evroatom“) zbog koje je Evropska komisija i donela odluku o pokretanju prekršajnog postupka protiv Mađarske (i dvomesečnog stopiranja svih javnih nabavki za ovaj projekat) odnosili su se na netransparentnost u dodeli projekta ruskoj kompaniji „Rosatom“ (bez javnog tendera), a spornim je smatran i planirani uvoz goriva za nuklearku isključivo iz Rusije u naredne dve decenije, kao i to što će ugovor o gradnji dvaju reaktora biti državna „tajna“ čak 30 godina.

[restrictedarea]

„Važeći ugovor s Moskvom iz 1966. godine o gradnji prva četiri bloka Nuklearne elektrane ’Pakš’ (koja je deceniju kasnije puštena u pogon i kojoj je zbog vrhunskog kvaliteta ruskih reaktora parlament Mađarske produžio vek do 2037. godine) nije obavezivao Budimpeštu da raspiše međunarodni tender za novog izvođača radova kod dogradnje dodatna dva bloka – pet i šest“, podvukao je šef kabineta mađarskog premijera Viktora Orbana Janoš Lazar, ističući da je sa svim tačkama pomenutog mađarsko-ruskog Sporazuma o proširenju NE „Pakš“ bio upoznat i predsednik Evropske komisije 2014. godine, kada je isti u Moskvi i potpisan. Žoze Manuel Barozo nije imao nijednu jedinu principijelnu primedbu na taj međudržavni energetski sporazum vredan 12,5 milijardi evra, koji predstavlja najveće ulaganje u Mađarskoj u proteklih četvrt veka.

Barozo je Budimpeštu, međutim, upozorio na obavezu pune transparentnosti prilikom javnih nabavki (jer je reč o izuzetno visokim finansijskim sumama), a proširenje NE „Pakš“ u potpunosti će biti plaćeno državnim novcem. Ruski „Rosatom“ može da učestvuje na tenderu, ali samo zajedno sa ostalim zainteresovanim unijskim zemljama. Nikako kao monopolista.

SUKCESIJA UGOVORA „I javne nabavke u slučaju ’Pakša 2’ nastavak su ugovorne sukcesije potpisane prilikom prvog Sporazuma. On do sada nijednom nije bio modifikovan jer su i mađarska i ruska strana vrlo zadovoljne kvalitetom nuklearnog goriva i svih remontnih delova. U NE ’Pakš’ nalaze se četiri reaktora građena u bivšem Sovjetskom Savezu. Kao nuklearno gorivo koristi se malo obogaćeni uranijev dioksid, u svakom reaktoru ga ima 42 tone i treba oko tri godine da se potroši, da ’izgori’. Sadašnje odlagalište nalazi se u sklopu nuklearke ’Pakš’, a produženje rada reaktora neće zahtevati izgradnju novih deponija. Prema ugovoru potpisanom u Moskvi prošle godine, gradnja reaktora pet i šest počeće 2018, a prvi bi u funkciji trebalo da bude 2023. godine“, detaljno je obrazložio Lazar.

Kako će Budimpešta reagovati ako Evropska komisija ostane uporna u dve stvari – uspostavljanju validnosti prava EU u Mađarskoj i jasnom uvidu kod upotrebe novca iz javne sfere u „slučaju Pakš“?

„Međunarodna arbitraža! Mađarska je spremna da ide i na sud, ali i da se dogovara u vezi s investicijom vrednom 12,5 milijardi evra kojom rešava energetsku sudbinu zemlje u narednih stotinu godina. Istovremeno, energično odbija da joj Brisel zabrani da sklapa trgovinske sporazume sa nekom od država izvan Evropske unije. Bila to Rusija, Kina ili neka arapska zemlja“, kategoričan je na kraju Janoš Lazar.

[/restrictedarea]