Сузавцем на избеглице

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина

Нови талас европске избегличке кризе, чији се удар сад померио западно од Србије, обележавају хаос и међусобне оптужбе словеначких и хрватских званичника

У овој земљи нема путева? Има! Па зашто онда морамо да газимо сатима преко мочвара и поља, очајничким гласом питао је Хасан, лекар из Сирије, мокар до голе коже, у тренутку када је групу избеглица у којој се налазио, насред запуштене њиве, пресрела словеначка полиција у друштву новинарске екипе државне ТВ Словенија. Хасаново питање најбоље осликава положај у коме су се на словеначко-хрватској граници нашле избеглице које су из Србије преко Хрватске кренуле даље, ка Немачкој. Ако су пре месец дана светске телевизијске куће извештавале да је Словенија пример како избеглице треба „уредно примити уз доследно придржавање свих европских прописа“, сада се та слика распршила као мехур од сапунице.

ИЗИГРАВАЊЕ ШЕНГЕНА

Истини за вољу, Словенија се ни тада није придржавала ЕУ прописа као пијан плота, већ се радило о добро смишљеној представи, све како би се задовољио Брисел а шенгенска правила – лукаво изиграла. Тако су избеглице наводно саме одлазиле из словеначких сабирних центара ка Аустрији, пошто су са хрватско-словеначке границе аутобусима допремљене тик уз граничне прелазе са Аустријом, на северу Словеније. Цела та шарада сада је избила на видело, чим је на словеначку границу са Хрватском нагрнуо повећан број избеглица, што је чињеница на коју је у уторак увече бесно упозорио и градоначелник Брежица, оценивши да је цео систем „пук’о“.

Јесу још колико месец дана уназад све избеглице доспеле у Словенију уредно фотографисане, прегледане, узети су им и отисци прстију и сви су уредно пописани, али у тренутку када су људи почели да стижу на словеначко тле стихијски и ван означених државних прелаза – све се распало. Испоставило се не само да држава нема довољно смештајних капацитета (иако је у септембру тврдила да располаже са безмало 20 хиљада и да је све спремно) него да нема ни довољно хране, нити воде, још мање постеља или одеће. Тако су телевизијске камере почетком ове седмице забележиле драматичне призоре: труднице и малишане који, онемоћали, леже усред мрака у блату, док их бије киша а њихови најближи моле полицајце за гутљај воде. Из мрака се не чује само вапај „Water! Water!“ (Воде! Воде!) већ и јецање двогодишњег дечака чији отац исповеда како их је хрватска полиција (за коју каже да „нема ни срца, ни милости“) два дана држала уз границу без хране (уз „само мало чаја“), а онда их возом пребацила до неке недођије, истоварила из вагона и казала им, усред шуме, „нека иду напред!“. Додаје да је цела група, остављена тако, у мраку, страховала и од дивљих звери, прозебла и покисла до голе коже (неки обучени у летњу одећу, многи боси или у чарапама), тражећи правац… После много лутања завршили су на пустопољани где их је пресрела словеначка полиција. Један из групе, жмиркајући због светла полицијских батеријских лампи, запиткује на енглеском: „Је ли ово Аустрија?“ Кад је добио одговор, у неверици, видно разочаран, понавља: „Словенија? Словенија?“

[restrictedarea]

ХАОС

Према тврдњама словеначких власти, само у уторак, 20. октобра, у Словенију је из Хрватске ушло око десет хиљада избеглица, готово пет пута више него што је Љубљана била спремна да „прими“. Међу првима је настрадао прихватни центар у Брежицама, предвиђен за око 300-400 особа, у који је смештено чак десет пута више, око 4.000 људи. Избеглице, које су два дана провеле на киши и температурама током ноћи и до 0 степени Целзијуса, покушале су да угреју нејач и осуше одећу тако што су палиле све што им је дошло до руку, од пластичних кеса до шатора. Ватрогасци су једва спречили ширење пожара. Друге избеглице су, међутим, исте ноћи имале много мање среће, јер их је полиција од границе повела пешке на пут дуг десетак километара, по мраку и киши, до варошице Добова, где их је сместила у импровизовано прихватилиште у запуштеном здању некада елитне фабрике веша Бети (пропала у осамостаљеној Словенији), где су без санитарија, хране, воде, што на фабричком дворишту, што по огољеним халама – у безнађу чекали да дођу и степеницу ближе ка крајњој дестинацији (Немачкој) аутобусима, којих сатима није било…

Међу тим несрећницима је из сата у сат растао гнев, па је један Сиријац новинарима, на питање да ли би он и његова фамилија остали у Словенији, одбрусио да не би и да им је боље било чак и у малом гуменом чамцу у коме су, натрпани, њих 50, превалили неизвестан пут преко мора, од Турске до Грчке. Није било мало оних који су се вајкали што се Словенија односи према избеглицама горе него да су животиње, уз (утешну?) напомену да су „Хрвати били још гори“. Ништа мање потресно било је сведочење 25-годишњег адвоката из Ирака, који је неутешно јецао, сав згурен. Његови сапутници су објаснили да су током ноћи, лутајући пољима, набасали на реку (Сутлу); у покушају да прегазе и препливају ледену воду и дочепају се друге обале, он се оклизнуо и пао. Река је однела мобилни телефон, сву уштеђевину, фотографије породице, једине које су му остале.

Словеначка страна се, међутим, пред сликама очајника који са хрватске стране међе вапе „Open, open“ (отвори, отвори), брани новим нападима на комшије, јер се „Хрватска не придржава договора“, па избеглице уместо према „договореној квоти“ и на службене граничне прелазе, шаље на тзв. „зелену границу“, дакле гура их ка селима и богазима где их је „тешко похватати“. Све то је разбуктало нови вербални рат између словеначких и хрватских званичника. У тренутку када је хрватски премијер Зоран Милановић распредао у јавности како је Словенија „савезник“ Хрватске, словеначка министарка унутрашњих послова Весна Гјеркеш Жнидар оптужила је службени Загреб да избеглице пут Словеније намерно „шаље стихијски, раштркано“, остављајући их на различитим деловима нечуване „зелене границе“, што словеначкој полицији отежава посао пошто су полицајци што на коњима што пешице морали буквално да „лове“ људе како би их усмерили према избегличким центрима.

Министарка Жнидар тврди да се Хрватска не држи договора са Словенијом ни око броја избеглица које сме да пошаље на словеначку страну, а то је „апсолутно непримерено“, додавши да није у реду ни што Хрватска не прима избеглице у своје смештајне капацитете него их одмах лиферује ка Словенији. „Словенија не може да пристане на неограничени број избеглица. Хрватска је најављивала да има капацитете за смештај око 24.000 миграната, па се сада питамо где су ти капацитети с обзиром на то да Хрватска избеглице само вози ка Словенији,“ цинично се запитала словеначка министарка полиције. Уследио је ништа мање заједљив одговор њеног колеге из Хрватске Ранка Остојића, који је уперио прстом ка Љубљани оптуживши је да је сама крива за настали колапс, јер је Словенија „одбила да саопшти на којим местима жели да прима избеглице из Хрватске“.

 

ОРУЖЈЕ – НАГОТОВС

За разлику од Мађарске која је избеглички талас „решила“ подизањем ограда према Србији и Хрватској (на 24 сата и према Словенији, после чега је морала да их уклони на притисак Брисела), Словенија је одлучила да се великом броју избеглица супротстави – војском. Новинар ПОП ТВ јавио је 20. октобра, неколико сати уочи усвајања измена закона о војсци у словеначком парламенту – да су у Брежице и Добову већ стигли оклопњаци и наоружани војници који већ помажу полицији. Тако је словеначка војска први пут после 1991. године изашла из касарни, и у села и градове надомак границе са Хрватском допремила оклопна борбена возила и камионе пуне војника под пуном ратном спремом.

Пошто (досадашњи) словеначки закон није дозвољавао коришћење војске за цивилне послове (заштита границе, контрола цивила и слично), влада премијера Мира Церара је на хитној ноћној седници у понедељак усвојила предлог измена закона о одбрани који је после кратке и бурне расправе потврђен већ наредне ноћи (21. октобра). Противила се једино странка Удружена левица, узалуд упозоравајући да су интервенције у постојећи закон непримерене јер дају одрешене руке војсци, при чему те промене остају на снази и по завршетку избегличке кризе. Приговори првака левице налетели су на глуве уши осталих колега у парламенту, тако да сада словеначка војска има дозволу за употребу силе и да широм државе зауставља, блокира, легитимише, усмерава и „информише“ цивиле.

Док су политичари грозничаво тражили решења за избегличку кризу због „изненадне навале избеглица“ са Блиског истока – за коју се већ више од месец дана знало да стиже и на врата Словеније – са словеначко-хрватске међе стижу слике онемоћалих, изгладнелих, жедних, од кише и мраза, који су протеклих дана притиснули ове крајеве, оболелих људи. Они су сведоци нехуманог односа хрватских власти, чија полиција их намерно шаље ка Словенији тамо где нема насеља и где граница није означена, па их препушта да се сами снађу; нису ретки они који су једва избегли погибељ, лутајући шумама или упадајући у брзаке набујале реке, која им се испречила на путу. Екипа прве помоћи једва је успела у уторак да спаси дехидрирану и неухрањену бебу, стару 10 дана, која више није давала знаке живота, и њену изнемоглу мајку.

И док словеначки медији и политичари истичу нехуманост хрватске стране, хрватски медији приказују обрнуту слику: словеначке полицајце који су избеглице дочекали пендрецима и бибер-спрејом, напујдавши на њих и полицијске псе. Словеначка страна је потом признала да је на мигранте бацила сузавац и то чак три пута, правдајући се да је притисак избеглица на ограде (спречавају покрет ка унутрашњости Словеније) био сувише велики, па је, како је рекао надлежни представник словеначке полиције, употребљено „најблаже присилно средство“ да би се избегао стампедо и повреда живог штита који су чинили словеначки специјалци. Критичари таквог поступања полиције протестовали су због нехуманог односа јер је сузавац бачен и на малу децу и труднице. Све то су уредно документовале ТВ камере, усликавши те несретнике како се копрцају по блатњавој земљи, покушавајући да дођу до даха.

БИБЛИЈСКЕ СЦЕНЕ

Већина љубљанских медија дуге колоне људи који једва корачају увијени у ћебад и импровизоване кишне кабанице, док их словеначка полиција спроводи у километарском маршу кроз тешко проходан терен ка најближој цивилизацији – пореди са библијским егзодусом. Да би све било још ближе апокалипси, потрудила се и Аустрија обавестивши Словенију почетком седмице (према тврдњама словеначких званичника, које аустријска страна оповргава) да „више не може да прима мигранте“, јер има озбиљне проблеме да их смести у прихватне центре. Словеначки медији су панично известили да ће Немачка и Аустрија затворити своје границе, па ће од Словеније начинити „слепо избегличко црево“, али то се није десило и захваљујући прегнућу самих избеглица, које су надомак аустријског Шпифелда, њих 2.000, пробиле ограде, заобишле кордон словеначке полиције и за неколико минута прегазиле границу (код Шентиља), дочепавши се аустријске земље.

После свега, и у Словенији јачају захтеви деснице да се граница затвори подизањем ограда, па сада и недавни критичари тактике мађарског премијера Виктора Орбана ламентирају да је „једини излаз у мађарском рецепту“. То би значило да би „избегличка криза“ за свега неколико месеци од шенгенског система (који гарантује слободно кретање за све унутар ЕУ) начинила празно слово на папиру. Словенија је можда била „пример добре праксе“, али само док је већина избеглица из Хрватске усмеравана у Мађарску, а у тренутку када се избеглички ток (због мађарског затварања границе) преусмерио ка Словенији – цео словеначки систем распао се као кула од карата. Уз све то, Словенија је присиљена да призна и да јој је за заштиту границе понестало расположивих полицијских снага, па је председник Борут Пахор ове недеље трчкарао по Бриселу како би од Европске комисије и њеног шефа Јункера измолио додатне милионе евра и зелено светло да се у Словенију упуте издашне полицијске снаге из других замаља ЕУ у оквиру програма Фронтекс.

Фронтекс, као „систем за заштиту ЕУ граница“, међутим (упозоравају критичари у Љубљани), не делује како треба, стога није чудо што се Церарова влада одлучила да се радије ослони на своју (иначе малобројну) војску, иако тиме крши „ЕУ стандард“ према коме границе ЕУ штити полиција, а не војска.

Све већа милитаризација европских држава и све очитије ослањање на репресију, као одговор на талас избеглица назирао се, како смо упозоравали у „Печату“ (18. 9. 2015), већ током заједничке војне вежбе НАТО снага у региону; у жижи војне вежбе „Муњевити одговор 2015“ била је управо избегличка криза. Сад ћемо у пракси видети како шенгенске земље ЕУ, међу којима је и Словенија, намеравају да својим „валуцима“, „патријама“ и другим оклопним војним вишеточкашима одбране границе Европске уније од гладних, промрзлих и жедних људи који беже из ратова за које су у највећој мери, као чланице америчке „коалиције вољних“, одговорне управо земље Европске уније.

[/restrictedarea] быстрые займы на карту первый займ без процентов с 18 летлайм займ спбзайм карту