Suzavcem na izbeglice

Za „Pečat“ iz Ljubljane Svetlana Vasović Mekina

Novi talas evropske izbegličke krize, čiji se udar sad pomerio zapadno od Srbije, obeležavaju haos i međusobne optužbe slovenačkih i hrvatskih zvaničnika

U ovoj zemlji nema puteva? Ima! Pa zašto onda moramo da gazimo satima preko močvara i polja, očajničkim glasom pitao je Hasan, lekar iz Sirije, mokar do gole kože, u trenutku kada je grupu izbeglica u kojoj se nalazio, nasred zapuštene njive, presrela slovenačka policija u društvu novinarske ekipe državne TV Slovenija. Hasanovo pitanje najbolje oslikava položaj u kome su se na slovenačko-hrvatskoj granici našle izbeglice koje su iz Srbije preko Hrvatske krenule dalje, ka Nemačkoj. Ako su pre mesec dana svetske televizijske kuće izveštavale da je Slovenija primer kako izbeglice treba „uredno primiti uz dosledno pridržavanje svih evropskih propisa“, sada se ta slika raspršila kao mehur od sapunice.

IZIGRAVANJE ŠENGENA

Istini za volju, Slovenija se ni tada nije pridržavala EU propisa kao pijan plota, već se radilo o dobro smišljenoj predstavi, sve kako bi se zadovoljio Brisel a šengenska pravila – lukavo izigrala. Tako su izbeglice navodno same odlazile iz slovenačkih sabirnih centara ka Austriji, pošto su sa hrvatsko-slovenačke granice autobusima dopremljene tik uz granične prelaze sa Austrijom, na severu Slovenije. Cela ta šarada sada je izbila na videlo, čim je na slovenačku granicu sa Hrvatskom nagrnuo povećan broj izbeglica, što je činjenica na koju je u utorak uveče besno upozorio i gradonačelnik Brežica, ocenivši da je ceo sistem „puk’o“.

Jesu još koliko mesec dana unazad sve izbeglice dospele u Sloveniju uredno fotografisane, pregledane, uzeti su im i otisci prstiju i svi su uredno popisani, ali u trenutku kada su ljudi počeli da stižu na slovenačko tle stihijski i van označenih državnih prelaza – sve se raspalo. Ispostavilo se ne samo da država nema dovoljno smeštajnih kapaciteta (iako je u septembru tvrdila da raspolaže sa bezmalo 20 hiljada i da je sve spremno) nego da nema ni dovoljno hrane, niti vode, još manje postelja ili odeće. Tako su televizijske kamere početkom ove sedmice zabeležile dramatične prizore: trudnice i mališane koji, onemoćali, leže usred mraka u blatu, dok ih bije kiša a njihovi najbliži mole policajce za gutljaj vode. Iz mraka se ne čuje samo vapaj „Water! Water!“ (Vode! Vode!) već i jecanje dvogodišnjeg dečaka čiji otac ispoveda kako ih je hrvatska policija (za koju kaže da „nema ni srca, ni milosti“) dva dana držala uz granicu bez hrane (uz „samo malo čaja“), a onda ih vozom prebacila do neke nedođije, istovarila iz vagona i kazala im, usred šume, „neka idu napred!“. Dodaje da je cela grupa, ostavljena tako, u mraku, strahovala i od divljih zveri, prozebla i pokisla do gole kože (neki obučeni u letnju odeću, mnogi bosi ili u čarapama), tražeći pravac… Posle mnogo lutanja završili su na pustopoljani gde ih je presrela slovenačka policija. Jedan iz grupe, žmirkajući zbog svetla policijskih baterijskih lampi, zapitkuje na engleskom: „Je li ovo Austrija?“ Kad je dobio odgovor, u neverici, vidno razočaran, ponavlja: „Slovenija? Slovenija?“

[restrictedarea]

HAOS

Prema tvrdnjama slovenačkih vlasti, samo u utorak, 20. oktobra, u Sloveniju je iz Hrvatske ušlo oko deset hiljada izbeglica, gotovo pet puta više nego što je Ljubljana bila spremna da „primi“. Među prvima je nastradao prihvatni centar u Brežicama, predviđen za oko 300-400 osoba, u koji je smešteno čak deset puta više, oko 4.000 ljudi. Izbeglice, koje su dva dana provele na kiši i temperaturama tokom noći i do 0 stepeni Celzijusa, pokušale su da ugreju nejač i osuše odeću tako što su palile sve što im je došlo do ruku, od plastičnih kesa do šatora. Vatrogasci su jedva sprečili širenje požara. Druge izbeglice su, međutim, iste noći imale mnogo manje sreće, jer ih je policija od granice povela peške na put dug desetak kilometara, po mraku i kiši, do varošice Dobova, gde ih je smestila u improvizovano prihvatilište u zapuštenom zdanju nekada elitne fabrike veša Beti (propala u osamostaljenoj Sloveniji), gde su bez sanitarija, hrane, vode, što na fabričkom dvorištu, što po ogoljenim halama – u beznađu čekali da dođu i stepenicu bliže ka krajnjoj destinaciji (Nemačkoj) autobusima, kojih satima nije bilo…

Među tim nesrećnicima je iz sata u sat rastao gnev, pa je jedan Sirijac novinarima, na pitanje da li bi on i njegova familija ostali u Sloveniji, odbrusio da ne bi i da im je bolje bilo čak i u malom gumenom čamcu u kome su, natrpani, njih 50, prevalili neizvestan put preko mora, od Turske do Grčke. Nije bilo malo onih koji su se vajkali što se Slovenija odnosi prema izbeglicama gore nego da su životinje, uz (utešnu?) napomenu da su „Hrvati bili još gori“. Ništa manje potresno bilo je svedočenje 25-godišnjeg advokata iz Iraka, koji je neutešno jecao, sav zguren. Njegovi saputnici su objasnili da su tokom noći, lutajući poljima, nabasali na reku (Sutlu); u pokušaju da pregaze i preplivaju ledenu vodu i dočepaju se druge obale, on se okliznuo i pao. Reka je odnela mobilni telefon, svu ušteđevinu, fotografije porodice, jedine koje su mu ostale.

Slovenačka strana se, međutim, pred slikama očajnika koji sa hrvatske strane međe vape „Open, open“ (otvori, otvori), brani novim napadima na komšije, jer se „Hrvatska ne pridržava dogovora“, pa izbeglice umesto prema „dogovorenoj kvoti“ i na službene granične prelaze, šalje na tzv. „zelenu granicu“, dakle gura ih ka selima i bogazima gde ih je „teško pohvatati“. Sve to je razbuktalo novi verbalni rat između slovenačkih i hrvatskih zvaničnika. U trenutku kada je hrvatski premijer Zoran Milanović raspredao u javnosti kako je Slovenija „saveznik“ Hrvatske, slovenačka ministarka unutrašnjih poslova Vesna Gjerkeš Žnidar optužila je službeni Zagreb da izbeglice put Slovenije namerno „šalje stihijski, raštrkano“, ostavljajući ih na različitim delovima nečuvane „zelene granice“, što slovenačkoj policiji otežava posao pošto su policajci što na konjima što pešice morali bukvalno da „love“ ljude kako bi ih usmerili prema izbegličkim centrima.

Ministarka Žnidar tvrdi da se Hrvatska ne drži dogovora sa Slovenijom ni oko broja izbeglica koje sme da pošalje na slovenačku stranu, a to je „apsolutno neprimereno“, dodavši da nije u redu ni što Hrvatska ne prima izbeglice u svoje smeštajne kapacitete nego ih odmah liferuje ka Sloveniji. „Slovenija ne može da pristane na neograničeni broj izbeglica. Hrvatska je najavljivala da ima kapacitete za smeštaj oko 24.000 migranata, pa se sada pitamo gde su ti kapaciteti s obzirom na to da Hrvatska izbeglice samo vozi ka Sloveniji,“ cinično se zapitala slovenačka ministarka policije. Usledio je ništa manje zajedljiv odgovor njenog kolege iz Hrvatske Ranka Ostojića, koji je uperio prstom ka Ljubljani optuživši je da je sama kriva za nastali kolaps, jer je Slovenija „odbila da saopšti na kojim mestima želi da prima izbeglice iz Hrvatske“.

 

ORUŽJE – NAGOTOVS

Za razliku od Mađarske koja je izbeglički talas „rešila“ podizanjem ograda prema Srbiji i Hrvatskoj (na 24 sata i prema Sloveniji, posle čega je morala da ih ukloni na pritisak Brisela), Slovenija je odlučila da se velikom broju izbeglica suprotstavi – vojskom. Novinar POP TV javio je 20. oktobra, nekoliko sati uoči usvajanja izmena zakona o vojsci u slovenačkom parlamentu – da su u Brežice i Dobovu već stigli oklopnjaci i naoružani vojnici koji već pomažu policiji. Tako je slovenačka vojska prvi put posle 1991. godine izašla iz kasarni, i u sela i gradove nadomak granice sa Hrvatskom dopremila oklopna borbena vozila i kamione pune vojnika pod punom ratnom spremom.

Pošto (dosadašnji) slovenački zakon nije dozvoljavao korišćenje vojske za civilne poslove (zaštita granice, kontrola civila i slično), vlada premijera Mira Cerara je na hitnoj noćnoj sednici u ponedeljak usvojila predlog izmena zakona o odbrani koji je posle kratke i burne rasprave potvrđen već naredne noći (21. oktobra). Protivila se jedino stranka Udružena levica, uzalud upozoravajući da su intervencije u postojeći zakon neprimerene jer daju odrešene ruke vojsci, pri čemu te promene ostaju na snazi i po završetku izbegličke krize. Prigovori prvaka levice naleteli su na gluve uši ostalih kolega u parlamentu, tako da sada slovenačka vojska ima dozvolu za upotrebu sile i da širom države zaustavlja, blokira, legitimiše, usmerava i „informiše“ civile.

Dok su političari grozničavo tražili rešenja za izbegličku krizu zbog „iznenadne navale izbeglica“ sa Bliskog istoka – za koju se već više od mesec dana znalo da stiže i na vrata Slovenije – sa slovenačko-hrvatske međe stižu slike onemoćalih, izgladnelih, žednih, od kiše i mraza, koji su proteklih dana pritisnuli ove krajeve, obolelih ljudi. Oni su svedoci nehumanog odnosa hrvatskih vlasti, čija policija ih namerno šalje ka Sloveniji tamo gde nema naselja i gde granica nije označena, pa ih prepušta da se sami snađu; nisu retki oni koji su jedva izbegli pogibelj, lutajući šumama ili upadajući u brzake nabujale reke, koja im se isprečila na putu. Ekipa prve pomoći jedva je uspela u utorak da spasi dehidriranu i neuhranjenu bebu, staru 10 dana, koja više nije davala znake života, i njenu iznemoglu majku.

I dok slovenački mediji i političari ističu nehumanost hrvatske strane, hrvatski mediji prikazuju obrnutu sliku: slovenačke policajce koji su izbeglice dočekali pendrecima i biber-sprejom, napujdavši na njih i policijske pse. Slovenačka strana je potom priznala da je na migrante bacila suzavac i to čak tri puta, pravdajući se da je pritisak izbeglica na ograde (sprečavaju pokret ka unutrašnjosti Slovenije) bio suviše veliki, pa je, kako je rekao nadležni predstavnik slovenačke policije, upotrebljeno „najblaže prisilno sredstvo“ da bi se izbegao stampedo i povreda živog štita koji su činili slovenački specijalci. Kritičari takvog postupanja policije protestovali su zbog nehumanog odnosa jer je suzavac bačen i na malu decu i trudnice. Sve to su uredno dokumentovale TV kamere, uslikavši te nesretnike kako se koprcaju po blatnjavoj zemlji, pokušavajući da dođu do daha.

BIBLIJSKE SCENE

Većina ljubljanskih medija duge kolone ljudi koji jedva koračaju uvijeni u ćebad i improvizovane kišne kabanice, dok ih slovenačka policija sprovodi u kilometarskom maršu kroz teško prohodan teren ka najbližoj civilizaciji – poredi sa biblijskim egzodusom. Da bi sve bilo još bliže apokalipsi, potrudila se i Austrija obavestivši Sloveniju početkom sedmice (prema tvrdnjama slovenačkih zvaničnika, koje austrijska strana opovrgava) da „više ne može da prima migrante“, jer ima ozbiljne probleme da ih smesti u prihvatne centre. Slovenački mediji su panično izvestili da će Nemačka i Austrija zatvoriti svoje granice, pa će od Slovenije načiniti „slepo izbegličko crevo“, ali to se nije desilo i zahvaljujući pregnuću samih izbeglica, koje su nadomak austrijskog Špifelda, njih 2.000, probile ograde, zaobišle kordon slovenačke policije i za nekoliko minuta pregazile granicu (kod Šentilja), dočepavši se austrijske zemlje.

Posle svega, i u Sloveniji jačaju zahtevi desnice da se granica zatvori podizanjem ograda, pa sada i nedavni kritičari taktike mađarskog premijera Viktora Orbana lamentiraju da je „jedini izlaz u mađarskom receptu“. To bi značilo da bi „izbeglička kriza“ za svega nekoliko meseci od šengenskog sistema (koji garantuje slobodno kretanje za sve unutar EU) načinila prazno slovo na papiru. Slovenija je možda bila „primer dobre prakse“, ali samo dok je većina izbeglica iz Hrvatske usmeravana u Mađarsku, a u trenutku kada se izbeglički tok (zbog mađarskog zatvaranja granice) preusmerio ka Sloveniji – ceo slovenački sistem raspao se kao kula od karata. Uz sve to, Slovenija je prisiljena da prizna i da joj je za zaštitu granice ponestalo raspoloživih policijskih snaga, pa je predsednik Borut Pahor ove nedelje trčkarao po Briselu kako bi od Evropske komisije i njenog šefa Junkera izmolio dodatne milione evra i zeleno svetlo da se u Sloveniju upute izdašne policijske snage iz drugih zamalja EU u okviru programa Fronteks.

Fronteks, kao „sistem za zaštitu EU granica“, međutim (upozoravaju kritičari u Ljubljani), ne deluje kako treba, stoga nije čudo što se Cerarova vlada odlučila da se radije osloni na svoju (inače malobrojnu) vojsku, iako time krši „EU standard“ prema kome granice EU štiti policija, a ne vojska.

Sve veća militarizacija evropskih država i sve očitije oslanjanje na represiju, kao odgovor na talas izbeglica nazirao se, kako smo upozoravali u „Pečatu“ (18. 9. 2015), već tokom zajedničke vojne vežbe NATO snaga u regionu; u žiži vojne vežbe „Munjeviti odgovor 2015“ bila je upravo izbeglička kriza. Sad ćemo u praksi videti kako šengenske zemlje EU, među kojima je i Slovenija, nameravaju da svojim „valucima“, „patrijama“ i drugim oklopnim vojnim višetočkašima odbrane granice Evropske unije od gladnih, promrzlih i žednih ljudi koji beže iz ratova za koje su u najvećoj meri, kao članice američke „koalicije voljnih“, odgovorne upravo zemlje Evropske unije.

[/restrictedarea] bыstrыe zaйmы na kartu pervый zaйm bez procentov s 18 letlaйm zaйm spbzaйm kartu