Почетна / Уводник / Паметном доста!

Паметном доста!

milorad vucelicМилорад Вучелић / главни уредник /

Погнуту главу сабља не сече – каже наша народна изрека. То је можда важило у мало витешкија времена. Данашње сабље секу и ако су главе погнуте. И нарочито ако су погнуте. Нема тога сагињања које нас може избавити од деловања Гојиних приказа са ове графике, објављујемо је у прилогу уводника, којој је уметник дао име „Они се дотерују“ („Se repulen“). Можемо их, колико нас је воља, звати нашим западним пријатељима, али морамо бар знати како стварно изгледају када се припремају за приступне преговоре између Србије и ЕУ, за отварања поглавља, за дијалоге Београда са Приштином, радне вечере и радне доручке са нама. Пред камерама и на конференцијама за новинаре они који излазе на светло дана пресвлаче се, стављају маске, и узимају допадљивија и уљуднија обличја, било мушка било женска, измишљају имена, али у суштини остају онакви каквим их је Гоја видео.

Није, овога пута, важно када је све то почело, важно је где смо стигли данас у нашим европским интеграцијама и преговорима о чланству у ЕУ. Од самог почетка знало се да наше западне пријатеље занима само независност Косова и ништа више. То су нам, по ко зна који пут, брутално поново ставили до знања „грозним папиром“ у виду нацрта преговарачке платформе за отварање Поглавља 35. И то им је мало било, па су ту грозоту почели да погоршавају новим амандманима, чији су аутори наши још већи или највећи западни пријатељи, дабоме, Немачка и Британија. И, наравно, Хрватска. Једноставно речено: услов свих услова за било какву причу о ЕУ за Србију јесте признање Косова. (Прочитати текст Н. Врзића: „Србија пред избором“ у овом броју „Печата“.)

[restrictedarea]

Зар је заиста требало направити оволики круг и потрошити огромну енергију и толики новац да бисмо поново били на самом почетку, и по хиљадити пут сазнали оно што смо одавно добро знали. Читава прича о српским европским интеграцијама, о ЕУ без алтернативе, има само једну праву сврху – отимање Косова, извлачење тог проблема из надлежности Савета безбедности УН и утицаја Русије. То је уједно ретка или једина тема на којој бриселска администрација, и сама ЕУ, показује своју велику важност. Та баснословно плаћена и високо корумпирана ЕУ дружина, сакупљена с коца и конопца, апсолутно се ништа није питала када је произведен рат у Украјини са свим, сада јасно видљивим, кобним последицама (остајемо вечно захвални америчкој државној подсекретарки Викторији Нуланд, која је у Кијеву јасно и гласно у светске микрофоне рекла: „Ко јебе Европску унију“!). Није се ЕУ ништа питала ни када је реч о поновним појавама отвореног фашизма на тлу Европе и његовог званичног подстицања, беспоговорно се придружила америчким ратовима у целом свету и на Блиском истоку, није се ништа питала, а ни сада се не пита, о избегличкој кризи, ни на један релевантан начин не реагује на успостављање Исламске државе и уништавање древних културних и цивилизацијских споменика на том подручју, ништа се не пита о Сирији, нити пак о ефикасној и легалној и легитимној борби Русије против исламиста. Онако узгред, морамо се упитати: зашто наши политичари, ако већ неће да послушају нас и већину српског народа, не послушају Нуландову. Ту бисмо их подржали.

Museo_del_Prado_-_Goya_-_Caprichos_-_NoЈедино се о питању независности Косова ови из ЕУ осећају позвани. И не само Косова. Биће ту, сасвим је сигурно, и војвођанско питање, па санџачко, и шта све не. То им је од Америке поверена улога. Американци их сматрају способним само за то и толико. И само су према Србији заиста строги и тобоже важни. Ту постижу успехе, поводом Србије траже и задобијају разлоге свог постојања. Не би се знало за њих да им и Србија не придаје значај који они у стварности немају. Може ли се ико присетити нечега ваљаног и важног што су ти сиви људи опаких наума урадили! Што им се више покоравамо, постајемо све кривљи и да не знамо зашто. И што смо увиђавнији и учтивији према њима, они нас све грубље притискају. А све хвалећи реформе у Србији, баш као да ми нашу државу треба да мењамо због њих а не због нас самих, и као да нам треба сва та булумента канцеларија, преговарачких тимова и министарстава и њихових шефова и шефица. И Кафки би ту застао дах. Што је српска држава мања и угроженија, то боље за реформе, а то је основна и једина идеја наших другосрбијанаца и антисрбијанаца. Што је мања Србија, то је боље за реформе и демократију. Колико ћемо хвале тек добити ако будемо спремани да релативизујемо и олабавимо однос према Републици Српској, а и то ће брзо доћи на ред неким новим „грозним папиром“.

Не помажу у овим питањима ни нови избори у Србији. Нама ће, као што су и Грцима после прве победе Сиризе, директно и отворено казати како наши избори немају никаквог значаја јер ће они из ЕУ свакако спровести оно што су замислили.

Ти наши западни пријатељи ће колико сутра у УНЕСКО примити Косово а да се претходно не питају који су то албански културни споменици већ под заштитом те организације и колико их има! Или су њихови, албански, најважнији или једини културни споменици срушене српске цркве, манастири и оскрнављена гробља? Пита ли се ико међу западним пријатељима зашто те српске светиње, одраније под заштитом Унеска, чувају до зуба наоружане стране војне јединице, и од кога их то чувају? Теше се и заваравају поједини актери нашег друштвеног живота, и српској јавности се обраћају уверавањем да ће то заувек бити српска културна и верска баштина па ма ко је штитио. Теше и себе и нас да ће се ови мрачни намерници борити до краја, и потом изгубити. Управо је ово тренутак да се упитамо: коју смо то сличну и судбинску битку добили а да није било руског вета, као што га је, сетимо се, било када је требало оборити резолуцију по којој су Срби геноцидан народ (поднели су је наши проверени британски пријатељи). Где није било Русије или њене гаранције, није било ни дипломатских ни било каквих других међународних победа, нити их може бити. Желели – не желели, хтели то или не, тако је.

Неће проћи много времена па ће шиптарске власти, све на темељу одлуке о њиховом учлањењу у УНЕСКО, основати албанску православну цркву и на њено чело поставити неког новог Мираша а можда и Шаћира. Онда ће под његову управу доспети неко ново свештенство, које ће запосести те манастире и служити у тим светињама, а протераће српско православно свештенство јер неће добити зелену карту… Па, ваљда се сећамо како се то радило, а ако се не сећамо, ваљда видимо како се то данас ради.

Сваком паметном ово би било доста. Пробало се то са ЕУ и није успело. Ни она сама није успела да оправда своје постојање. То што се та грађевина урушава никако не значи да не постоје европске државе са којима се, и пре ЕУ, сарађивало и са којима ће се, после или мимо ЕУ, сарађивати. Отварањем 35. поглавља то што је остало од ЕУ пред нама се затворило. Ако је неко намеравао да разним међународним активностима купи време и сакупља снаге да се у одлучном тренутку одупре туђинским интересима, онда му је време да то учини. Ако није тако, онда ће узалуд траћити и своје и наше време и сатирати енергију српског народа. Упињаћемо се да докажемо ону слутњу нашег недавно преминулог великог историчара Милорада Екмечића да „ми још нисмо стигли до половице тог пењања уз Голготу“.

У Србији има довољно оних који следе слоган „ЕУ нема алтернативу“, па је јасно и да ће на друштвеној сцени таква оријентација бити увек присутна, и таква политика заступљена, односно да ће то бити једна од српских политика. Време је да такву политику препустимо жутој опозицији, ако ни због чега другог онда зато да би се она, дакле жута опозиција, докопала икакве политике, а и да би Србија поново имала мало живљи политички живот. Нарочито би било важно да се таква ЕУ политика регионализма и сепаратизма опроба на покрајинским изборима у Војводини. Па нека одатле крене у победоносни поход широм Србије и коначно тријумфује на редовним парламентарним изборима када им буде природно време и када то целој Србији буде корисно.

Поменути професор Екмечић пророчки је уочи ове календарске године у „Печату“ рекао: „Предстоји нам нова Стаљинградска битка.“ Битка је у току, она траје и непосредно се одиграва, али овога пута не на руској територији. Свет је у процесу успостављања нове равнотеже. Време је, и нужно је, да се и српска политика суштински уравнотежи.

[/restrictedarea]

6 коментара

  1. Чудна времена, убрзана дешавања нам се дешавају, зато неко мора мало са стране да стане и да види шта се то дешава, који је мотив, залог!?
    Трзавице су почел пре годину дана са јуришом шиптара на Суботицу, па Куманово, Скопје, терористички акт у зворнику, мигранти, вехабије и исиловци у БиХ. Сад огроман број миграната баш реко грчке, маћедоније,Србије?
    Маћедонија је једна тврдоглава/задрта творевина и нестаће ако се коначно не договорое око имена са грцима јер се у интересу свих нас.И са нама око имовине цркве. Ако нее са нам ето имшиптара и браће бугара?

    Притисци , уцене из брисела, подметања, навођења на погрешне закључке?

    Ових дана се дешава чудна активност у БИХ, ствара се некакав тобож туристички мега-град баш на „трансферзали“ у Трнову (БХ федерације, близу нашег Трнова(Дејчићи), ка ентитетској линији БХфедерације и Републике Српске , ка западној Србији-Прибој-Пријепоље-

    Град се зове “ “Buroj Ozone” u Trnovu“(гради га неки шеик из УАЕ ?), па се можда мало опрезно питам,откуд та мегаломанија за малу бању?, који је то туризам баш ту да би неко уложио скоро три милијарде долара,мега град, јел то за туристе, веабије, мигранте,исиловце???
    Република Српска можда треба на леп начин да оспори претерану урбанизацију тог села „Дејчићи“ и јер се уништава животна средина-екологија, нема нинфраструктутре, и мења се однос становништва у целом региону?




    0



    0
  2. Питам се ко ли оно рече: „драги боже сачувај нас од пријатеља, а од
    непријатеља ћемо се сачувати сами“, е то је истина жива. Волио би да је то казивање познато нашем премијеру, а ако није нека га неко упозна. Јасно ради се о лажним пријатељима,“врсним“ демократама са запада. А, најврснији су Енглези па Американци, па Немци, па ситна буранија Хрвати, и остали следбеници из тог друштва.
    Треба да се зна православље припада православљу, с тим треба такође упознати нашег премијера, са свима осталим народима живити у добру и с поштовањем, а са православним народима живити и са поштовањем и са срцем и љубављу.—-милан




    0



    0
  3. Паметном доста. Како скупити расуту памет српског народа на гомилу једне жеље а не овако расуту. Овде нису у питању странке,партије већ сазнање даје крајње време дасе уљудимо удостојимо имена које носимо. Слушајући јуче Николића у палати Србије потписујем штоје рекао и приказао својим позваним ЗВАНИЦАМА нисам приметио лик Кирбија. Данас поздравне речи Дачића
    упућују на пут према Русији, Аустријанац говорио као српски патриота, Кустурица потврдио оно што рече Ивица. Главни говорник Вучић износи резултате његове владавине,ALL RIGHT. Нерече ништа о
    630 хиљада гладних у Србији пристојно захвали се Русији као пријатељској сржави. Космет рече: разговараћемо са Албанцима, није рекао нашим грађанима испада да их гледа као грађане друге државе, што сви видимо како полако постају стварно грађани државе Косово, што његови пријатељи и очекују Меркелова и Бајден.
    Нерече ништа о изборима или РЕФЕРЕНДУМУ. Пече се на ватри коју супотпали ЖУТИ-КАРТЕЛ и СНС-СПС са Николићем.




    0



    0
  4. Паметноме доста! Можда смо на неки начин коначно дошли до једне истине а то је да је данашња САНУ( а и раније) једно легло каријериста који гледају своју гузицу, ламентирају над философским темама, узимају велику народну апанажу, а узгред главне коловође шире дефетизам , лош морал, малодушност и јавашлук.

    Не смеју да упуте писмо УНЕСКО-у , јер и они нису за Србију и Отаџбину, јер су тамо и медиокритети, набеђени.
    Нови председника САНУ,госн Костић у данашњој радио емисији Бг1 директно контрира и саботира народну политику одбране државних интереса, иде даље шири дефетизам, јавашлук, један обичан каријериста,….ништа му није свето, па ни Космет.
    А знају академци свваки час да закажу свечану седницу да се мало друже , није битно питање, само да уживају,ламентирају …то је једна окоштела каријеристичка организација …ако не може да се упристоји ,ту бескорисну организацију укинути.




    0



    0
  5. Брезова метла је добра алатка да очисти улаз и спратоте у Кнез Михаловој улици зграде некад чувене научне установе КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКЕ И УМЕТНОСТИ. Како је нестајала Краљевина Србија тако је њена академија све друго само не глас српски умукло српство постали поданици скуто ноше режима који је нестао али остали су ПЕЛЦЕРИ које пелцују у болесно стабло српско. Гос, председник је пелцован у оном систему и рађа (ПЛОДОВЕ) изјаве које су штетне у новом засаду ПАТРИОТСКЕ БАШТЕ СРБИЈЕ.




    0



    0
  6. Kad se setim gordog i hrabrog majmuna Samija kako razvali resetke
    kaveza ZOO vrta i onako SLOBODAN ponosno proseta Terazijama…
    dodje mi da se zapitam: gde li se danasnji Srblji zagubise? Ej, deca
    ONAKVIH predaka bi,manje vise precutno-doduse niko ih nista i ne pita,
    da se vrate u onaj Bizmarkov kavez iz 1878 godine?! S druge strane mozga.
    Sami je uz majmunsku pamet ocigledno posedovao i nesto drugo :
    iskonsku i neostecenu potrebu za slobodom,neispran i NEHAKOVAN mozak
    koji je nepogresivo razlikovao stvarnost od iluzija.Mozda je tu deo objasnjenja.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *