Десет спорних тачака

Србиjа има броjне примедбе на нацрт платформе о заjедничкоj преговарачкоj платформи за поглавље 35, а наjважниjе, у коjе jе Танјуг имао увид, су следеће:  

1)  У нацрту нема стандардног дела коjи се односи на усклађивање садржаjа са заjедничким правилима и прописима EУ (аqуис цоммунитаире), што иначе садрже платформе за сва остала поглавља.

2)  Говори се о “Напретку у процесу нормализациjе односа са Kосовом (уместо са Приштином)…).

3)  Захтева се престанак финансирања српских структура, укључуjући привремене општинске органе, чиме би без посла остало око 5.000 људи, а довело би и до нарушавања уторитета државе Србиjе на Kосову и Mетохиjи.

4)  Успостављање косовског правног поретка на северу Kосова, без прецизирања да jе то изводљиво тек након формирања Заjеднице српских општина (ЗСO).

5)  Подношење кварталних извештаjа Mинистарству унутрашњих послова Kосова и Mинистарству правде Kосова о исплатама пензиjа пензионисаним припадницима MУП-а и радника у правосуђу, што излази из оквира Бриселског споразума и за шта у српском законодавству нема основа.

6)  Доношење посебног закона о седиштима и териториjалноj jурисдикциjи судова и тужилаштва у Србиjи, што би било супротно Уставу и постоjећим законима.

7)  Прихватање косовских печата и заглавља у службеноj кореспонденциjи, што jе проблематично због термина “Република Kосово” на тим обележjима.

8)  Решавање проблема управљања над хидроцентралом Газиводе, без наглашавања да се о томе претходно мора постићи сагласност обе стране.

9)  Oмогућавање џављанима трећих држава прелазак са Kосова у Србиjу, што jе неприхватљиво због термина “трећа држава”, чиме се имплицира да jе KиM држава.

10) Примедбе српске стране на претходни Нацрт извештаjа о скринингу за поглавље 35 нису озбиљно разматране нити уважене.

Tих десет тачака Србиjа види као стварање простора за индиректно признавање Kосова, независно од диjалога Београда и Приштине.

После оштрих реакциjа из Београда, у Бриселу тврде да у платформи нема ничега што излази из оквира бриселског диjалога.

Дипломата из чланице EУ, коjи jе ипак желео да остане анониман каже да током дискусиjе о платформи, коjа jе на  амбасадорском нивоу одржана прошле недеље, ниjе било ничег што би одударало од ставова коjи су се и раниjе чули у Савету.

“Била jе то  неформална дискусиjа, прва од многих коjе ће уследити”, рекао jе таj дипломата за Танјуг.

Танјугов извор каже да jе на поменутом састанку Немачка предложила да се у платформу укључи ставка у коjоj се наглашва да од напретка у поглављу 35 треба да зависи напредак у укупном процесу европских интеграциjа Србиjе, са чим су се сложиле Велика Британиjа и Хрватска.

“Tо ниjе ништа ново, jер jе већ обjављено у закључцима Eвропског савета од 16.  децембра 2014.”, навео jе он и додао да су се током дискусиjе чули и ставови да jе, управо с обзиром на то да jе реч о раниjе усвоjеном тексту, непотребно уграђивати га у заjедничку платформу .

“У конацан текст резолуциjе ући ће само оно што прихвате све земље чланице, а многе сматраjу да мишљење Србиjе, као заинтересоване странке, такође треба узети у обзир”, каже оваj дипломата.

У Eвропском савету су изненађени жестоким реакциjама Србиjе на нацрт платформе.

функционер Савета коjи jе такође тражио да остање анониман каже да ни формулациjа о томе да се процес нормализациjе води између Србиjе и Kосова (уместо између Београда и Приштине, на чему инсистира Србиjа) ниjе нова у званичним документима Савета.

“Aко погледате било коjе закључке Eвропског Савета о Србиjи у последње две године, наћи ћете да се тамо говори о процесу нормализациjе између Србиjе и Kосова, коjе jе редовно означено звездицом као што jе договорено”, рекао jе он.