Deset spornih tačaka

Srbija ima brojne primedbe na nacrt platforme o zajedničkoj pregovaračkoj platformi za poglavlje 35, a najvažnije, u koje je Tanjug imao uvid, su sledeće:  

1)  U nacrtu nema standardnog dela koji se odnosi na usklađivanje sadržaja sa zajedničkim pravilima i propisima EU (aquis communitaire), što inače sadrže platforme za sva ostala poglavlja.

2)  Govori se o “Napretku u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom (umesto sa Prištinom)…).

3)  Zahteva se prestanak finansiranja srpskih struktura, uključujući privremene opštinske organe, čime bi bez posla ostalo oko 5.000 ljudi, a dovelo bi i do narušavanja utoriteta države Srbije na Kosovu i Metohiji.

4)  Uspostavljanje kosovskog pravnog poretka na severu Kosova, bez preciziranja da je to izvodljivo tek nakon formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO).

5)  Podnošenje kvartalnih izveštaja Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova i Ministarstvu pravde Kosova o isplatama penzija penzionisanim pripadnicima MUP-a i radnika u pravosuđu, što izlazi iz okvira Briselskog sporazuma i za šta u srpskom zakonodavstvu nema osnova.

6)  Donošenje posebnog zakona o sedištima i teritorijalnoj jurisdikciji sudova i tužilaštva u Srbiji, što bi bilo suprotno Ustavu i postojećim zakonima.

7)  Prihvatanje kosovskih pečata i zaglavlja u službenoj korespondenciji, što je problematično zbog termina “Republika Kosovo” na tim obeležjima.

8)  Rešavanje problema upravljanja nad hidrocentralom Gazivode, bez naglašavanja da se o tome prethodno mora postići saglasnost obe strane.

9)  Omogućavanje džavljanima trećih država prelazak sa Kosova u Srbiju, što je neprihvatljivo zbog termina “treća država”, čime se implicira da je KiM država.

10) Primedbe srpske strane na prethodni Nacrt izveštaja o skriningu za poglavlje 35 nisu ozbiljno razmatrane niti uvažene.

Tih deset tačaka Srbija vidi kao stvaranje prostora za indirektno priznavanje Kosova, nezavisno od dijaloga Beograda i Prištine.

Posle oštrih reakcija iz Beograda, u Briselu tvrde da u platformi nema ničega što izlazi iz okvira briselskog dijaloga.

Diplomata iz članice EU, koji je ipak želeo da ostane anoniman kaže da tokom diskusije o platformi, koja je na  ambasadorskom nivou održana prošle nedelje, nije bilo ničeg što bi odudaralo od stavova koji su se i ranije čuli u Savetu.

“Bila je to  neformalna diskusija, prva od mnogih koje će uslediti”, rekao je taj diplomata za Tanjug.

Tanjugov izvor kaže da je na pomenutom sastanku Nemačka predložila da se u platformu uključi stavka u kojoj se naglašva da od napretka u poglavlju 35 treba da zavisi napredak u ukupnom procesu evropskih integracija Srbije, sa čim su se složile Velika Britanija i Hrvatska.

“To nije ništa novo, jer je već objavljeno u zaključcima Evropskog saveta od 16.  decembra 2014.”, naveo je on i dodao da su se tokom diskusije čuli i stavovi da je, upravo s obzirom na to da je reč o ranije usvojenom tekstu, nepotrebno ugrađivati ga u zajedničku platformu .

“U konacan tekst rezolucije ući će samo ono što prihvate sve zemlje članice, a mnoge smatraju da mišljenje Srbije, kao zainteresovane stranke, takođe treba uzeti u obzir”, kaže ovaj diplomata.

U Evropskom savetu su iznenađeni žestokim reakcijama Srbije na nacrt platforme.

funkcioner Saveta koji je takođe tražio da ostanje anoniman kaže da ni formulacija o tome da se proces normalizacije vodi između Srbije i Kosova (umesto između Beograda i Prištine, na čemu insistira Srbija) nije nova u zvaničnim dokumentima Saveta.

“Ako pogledate bilo koje zaključke Evropskog Saveta o Srbiji u poslednje dve godine, naći ćete da se tamo govori o procesu normalizacije između Srbije i Kosova, koje je redovno označeno zvezdicom kao što je dogovoreno”, rekao je on.