Почетна / Уводник / Здраво Вучела,

Здраво Вучела,

Видим да си нешто проредио са уводницима. Замерају ти неки читаоци сигурно и питају се шта је ту посреди. За разлику од њих, ја тачно знам о чему је реч. Ти си, као што је познато, и благо речено, евроскептик. И „Печат“ је такав, а сада мораш са „Партизаном“ да играш у Лиги Европе и умало у европској Лиги шампиона. И то јесте мало незгодно јер ти си против интеграција у ЕУ с једне, а фудбалски клуб у којем си на функцији  се и те како интегрише у Европу, с друге стране. Мало је необично и то што се та, да кажем, интеграција обавља учесталим победама а не поразима, што се у ЕУ и у Бриселу никако не цени.

Тако си, ето, дошао у неугодан и противречан положај, па сам решио да ти се нађем и да те мало одменим. А ти знаш колико ми је мило кад ми шта од онога што ти често шаљем објавиш.

Тешко је, знаш и сам, подићи поглед из ове каљуге у коју се претворио наш медијски, политички и јавни живот. Зато није ни чудо што прошлонедељна комеморација и сахрана нашег највећег историчара, академика Милорада Екмечића није залужила да буде забележена ни у једном од три Дневника РТС! Не, то није никаква брука и срамота, нити доказ жуто неговане и доследне непрофесионалности тобожњег Јавног сервиса и његових уредника и директора, то је само још један доказ да је све поравнано и да је све део једног општег ријалити формата. Изгледа, и не само да изгледа, да се нико ничега не стиди.

Па ако је теби то тешко, пусти мене да ја мало спустим поглед на актуелна дешавања у тој каљузи.

[restrictedarea]

Неоснована је твоја бојазан да ћемо се ми брзо интегрисати у овакву Европу. Каква је да је она, па била оличена и у Европској унији, нема никакве шансе да се то догоди. Да будем конкретан: ти знаш због чега је велики и нама омиљени Вили Брант као претерано одговоран човек поднео оставку. Због тога што је један од његових сарадника у Кабинету, некакав, беше ли Гијом, био осумњичен као источнонемачки шпијун. Паде и један немачки министар који је од својих приватних пара и на своју, а не службену кредитну картицу купио некакав тепишчић или ћилимчић неђе у Азији, на који је после уредно платио царину, али је у Немачку онако успут превезен службеним авионом, што је било неопростиво. Онај Гутенберг (!) паде због некаквог преписивања баш као и онај мађарски министар. Један шеф ЦИЕ паде због превише приче љубавници, а оног другог, биће да је Дојч, умало ухапсише што му је у приватном компјутеру, а не у „фиоци“, случајно остала нека неважна службена вест…Дабоме да ми је мило што су онога немачког министра војног Шарпинга, смакли с власти што је журећи у загрљај љубавници за превоз искористио борбени авион немачког Ратног ваздухопловства. Боље би, додуше, било да су га судили због оних лажи које је изрекао о Србији коју је после тога бомбардовао. Али боље икако него никако. Никсон паде због прислушкивања, а Клинтон умало измаче због онога што је код ове свашточиње било најбоље од свега најгорега што је чинио.

Не брини, ми се на тај начин, гарантујем ти, нећемо европеизирати нити вестернизовати, а не би било лоше да то урадимо.

Ево по ко зна који пут гледамо неке Дачићеве снимке. Они се с времена јавно и непромењени појављују и једино што се мења у читавој ствари су Дачићеве функције. Снимци су годинама исти, али су његове функције у тим годинама различите. Од премијера, преко потпредседника, првог потпредседника, министра унутрашњих и спољних послова, до председавајућег ОЕБСА и потписника Бриселских споразума. Да ли је у току кампања за неко његово ново унапређење или ће се ствар напокон окончати тамо где и како би требало када је реч о правним државама? Наравно, без икаквог прејудицирања о кривици било њега, било његових најближих сарадника. А било би неопходно да се напокон испразне све те полицијске и тужилачке „фиоке“ о којима говори Ивица Дачић и да све изађе на светло дана, па ком опанци ком обојци, што би рекао наш народ. Па да се онда, испочетка, на други начин, забављамо и бавимо нашим проблемима.

Овде се на политичку одговорност не може уопште рачунати. Да је тако може посведочити и чињеница да се као тужилац и гарант државног процесуирања у његовом случају јавља и министарка и његова најближа колегиница на месту  потпредседника Владе Зорана Михајловић која је, само у последње време, позната по томе што је гласала за знамениту, према Србима ултрамрзитељску британску резолуцију и то усред српске владе. Онда је постала позната и по томе што је противзаконито покушала да у приватне руке умува, ни мање ни више него преко 2.000 хектара златиборске земље. А онда је са кредитном картицом Владе Србије по белом свету куповала доњи веш, купаће костиме, шминку и наочаре за сунце, и још нагласила да се „не стиди онога што има“! И све је то и документовано јавно објављено и није порекнуто, ни демантовано.

Изгледа да ће и њу по овим новим критеријумима унапредити, ако има више ђе да се унапреди и да буде како сама каже „фатална“ и још фаталнија.

Неки наши политичари су прави правцати јунаци ријалити програма. Они су и направљени по мери политичког живота којег у Србији у озбиљном смислу и нема. Ово је само огавна и гадна слика одсуства политичког живота. Да није тако не би по јутарњим програмима гледали поднадуле  државне функционере који као да су управо у телевизијски студио банули са неке пијанке. Није праведно и поштено  да се због учесталог помињања формата ријалитија потпуно заборави формат скривене камере. Ту се реални ликови доводе у изненађујуће и неочекиване ситуације и прати се њихова реакција. Већина наших министара и политичара се у таквим ситуацијама налази сваки дан  једино када се суоче са својим основним послом. Њихови послови и прави друштвени проблеми су за њих „шпанска села“ и њима нешто потпуно страно, па им самим тим то изгледа као нешто намештено и као боравак под будним оком скривене камере, и зато се одмах и свом снагом и својим телом пребаце у неки гадни ријалити јер се ту осећају као рибе у води. Стварног учинка нема или је погубан по Србију, али има утиска да нешто чине.

На крају да тебе и читаоце мало охрабрим, како и ти то често чиниш на крају својих уводника. Управо читам књигу Светлане Велмар Јанковић „Прозраци 2“ из које, да не детаљишем са објашњењима, за крај цитирам следеће:

„Како бих могао изједначити историјски и духовни лик мога народа са њиховим ситним ставом у којем су се мешали беспоштедна борба за брзу власт и крупне профите са беспримерним дилетантизмом и оскудацијом у плановима, идејама и инспирацији?“

 

Машан Пуров

 

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Masane,Masane,em se proredili, em,u zadnje vreme, okrugli pa na cose.
    „Rece mi jedan coek,na jednom mjestu,kod jednog coeka,jednu stvar,ne
    mogu ti reci dje,odma bi se setio koji je.“I „nemo me nista zapitkivat
    nijesam ti smio ni ovoliko“.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Direktor javnog servisa je drug unijata Bujoši !
    Njega su na funkciju doveli unijati i sinovi onih koji su pustošili Srbiju od svega građanoskog i narodnog od 41-70-e godine prošlog vijeka, tj. onih koji danas otimaju i predaju KIM, i koji putem njega pripremaju javnost za nove predaje /Telekom, EPS, Vojvodina, Raška i sve drugo što „njima“ zapne za oko ? /.
    I to je to, što ste vi očekivali ?

    Thumb up 0 Thumb down 0

  3. U vezi naše davne prepiske, evo vam pravog lica vašeg ljubimca Slavoja Žižeka, lažnog levičara.
    Једна ствар је извесна: национални суверенитет се мора радикално редефинисати, уз развој нових метода глобалне сарадње и доношења одлука.
    Poruka „Rimskog Kluba“ od pre pedesetak godina, tada smišljena u vezi sa globalnim otopljavanjem koje nije uspelo da izazove masovne migracije u Evropu, pa je usledila ratom i novcem potpomognuta poplava, koja treba da pokrene najjače zemlje da „ignorišu postojanje iracionalnih državnih granica“.
    Ne čekam vaš odgovor.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *