Почетна / БРОЈ 386 / Три истине о дијалогу

Три истине о дијалогу

Предраг Радоњић / уредник КиМ радија

Косово јесте, али и није држава, и са правом аналитичари на Косову третирају Бриселски споразум као модус прихватања некакве врсте двоструког суверенитета између Београда и Приштине над једним делом Косова

Читајући београдску и приштинску штампу, гледе њиховог извештавања поводом последње рунде Бриселских преговора (историјски догађај, па већ мора великим словом) стиче се утисак, поред ретких изузетака, да их приређује иста уредничка рука. Насловнице неких таблоида готово су и графички истоветно решене. Тако „Наше“ и сличне друге новине по српским киосцима доносе карту Косова уз громопуцателну најаву како је Заједница/Асоцијација српских општина први корак ка подели Косова и (већ и у нашем медијима заборављене) Метохије. „Бота сот“ са друге стране и уз сличну употребу великих количина црне боје, где се на карти независног и сувереног Косова са неприкосновеним територијалним интегритетом, као крваве ране налазе општине са још увек српском већином, говори о некаквој „српској бомби на Косову“. Поред, фудбалским речником представљеног, дебакла косовске репрезентације од стране капитена нашег тима, пропраћеног вожњом колоне аутомобила искићених српским тробојкама у северном делу Косовске Митровице која је одражавала израз иначе неизрециве среће овдашњих Срба поводом још једног успеха наше политике трасиране још Борковим интегрисањем административних/граничних прелаза, ово је претежни тон медијских коментара и реакција.

Нажалост, ствари стоје прилично другачије. Намера није да се у овој колумни претреса и анализира сваки појединачни став новог Бриселског споразума пропраћеног још једним благонаклоним тапшањем по рамену од стране фрау Меркел приштинских и београдских лидера здружених на заједничком галопу ка Европској унији. Ко је и шта је добио и признао новим диловима о телекомуникацијама и енергетици, позивним бројевима и решавањем питања чије су наша Трепча и наше Газиводе, да ли је ЗСО (формално) конституисан по законима Косова или (суштински) руши његов уставни поредак, тема је која је већ претресана много помније у Приштини него у Београду где се питање Јужне српске покрајине очигледно све убрзаније помера ка дну лествице приоритета грађана Србије које грогиране од вишедеценијског вишка историје и мањка новца пре брину економија и нутриционизам од географије.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *