Почетна / Свет / Алексис Ципрас, троструки победник

Алексис Ципрас, троструки победник

За „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос

Коалиција „Сиризе“ са Независним Грцима („Анел“) била је извесна и пре одржавања избора. Нова-стара владајућа коалиција имаће „танку“ већину од 155 посланика

Харизматични Алексис Ципрас је по трећи пут за девет месеци показао Европи да грађани Грчке имају поверења у њега као лидера своје домовине. На парламентарним изборима, минулог јануара, млади вођа грчке левице уједињене у „Сиризу“ задао је „први шамар“ европској породици. Затим се, на референдуму у јулу, добивши подршку 63 одсто гласача за свој стратешки политички и економски план, млади премијер поново окитио победничким ловором. И најзад, минуле недеље, мада је погазио своја јануарска предизборна обећања, те чак није успео да истраје до краја ни у одбацивању трећег пакета „помоћи“ Институција (Европске централне банке, Европске уније и Међународног монетарног фонда), Ципрас је спектакуларно опет однео победу над Новом демократијом и осталим, мање бројним, политичким фракцијама Републике Грчке, добивши 35,5 одсто гласова и 145 посланичких места у Парламенту који броји 300 чланова.

 

НОВА-СТАРА ВЛАДА

Дан после званичне објаве изборних резултата председник земље, Прокопис Павлопулос, издао је налог А. Ципрасу да састави нову владу. Премијер је најпре сам положио заклетву пред Павлопулосом, наравно секуларно, док је изабрани министарски Савет такође прошао кроз исту процедуру само што су појединци, посебно чланови нових-старих коалиционих партнера, Независних Грка, инсистирали да се над јеванђељем и пред патријархом Јеронимом закуну да ће служити часно свом народу и држави.

Састав Владе је углавном остао исти, што значи да Ципрас дубоко верује у своје људе. Пре свега у Еуклидиса Цакалотоса, човека који је био тако рећи приморан да потпише, наравно у договору са премијером, трећи (самоубилачки) пакет мера штедње, који је и у новој влади остао министар финансија.

[restrictedarea]

Коалиција „Сиризе“ са Независним Грцима („Анел“) била је извесна и пре самог одржавања избора. Десничарски настројени председник „Анел“-а Панос Каменос поново је постао министар одбране. У мираз је донео Ципрасу у Парламент 3,7 одсто гласова, односно 10 посланичких места, што значи да ће владајућа коалиција имати веома „танку“ већину од 155 посланика.

Многи европски званичници, пре свих немачка канцеларка Ангела Меркел, њен министар финансија Волфганг Шојбле и председник Европског парламента Мартин Шулц, осим што су незадовољни поновном појавом Ципраса као премијера грчке политичке сцене, незадовољни су и сарадњом „старог-новог“ премијера са лидером десничарског „Анела“ Паносом Каменосом, који се не либи да даје изјаве националистичке, па чак и антисемитске природе. Сасвим је извесно да Ципрас сматра да његов тим добија, те су промене било које природе сувишне.

У историји постојања парламентарног система управљања грчком државом, никада није био толико мали одзив гласача. Грци сматрају својим неприкосновеним правом да активно учествују у непосредном управљању земљом, преко својих парламентарних представника, али на овим изборима свој глас је дало свега 55 одсто грађана. Да ли су Грци сити исувише учесталих избора или више не верују у доследност програма који им нуде политичке партије?

ОПОЗИЦИЈА

„Нова демократија“ је освојила 75 гласачких места, али је изгубила и привременог председника. На јануарским изборима Андонис Самарас, бивши премијер Грчке, после пораза у изборној трци дао је оставку на место председника партије, те га је наследио Вангелис Мејмаракис. После ових избора, и овонедељног пораза, Мејмаракис је поновио поступак свог претходника, објавивши да ће у новембру бити одржани избори за новог председника ове странке десног центра, уз најаву да на челу Нове демократије после тих избора очекује свежу крв која ће је ојачати. Да је политика пре свега породично питање у неким политичким партијама Грчке показује најава (за сада незванична) да ће се за место новог председника НД борити син, ћерка и унук давнашњег премијера и председника „Нове демократије“ Константиноса Мицотакиса, који иначе ужива у десетој деценији живота.

Трећа фракција по снази у грчком парламенту је, поново, неонацистичка „Златна зора“. На изборима у јануару сматрало се да су за „Златну зору“ гласали првенствено бирачи разочарани у водеће политичке породичне кланове „Нове демократије“ и „Пасока“, те да су из чистог бунта ови људи своје основно демократско право да неком поклоне свој глас то чинили у корист неонациста Никоса Михалољакиса. „Златна зора“ остаје феномен сама по себи, јер ниоткуд је постала трећа снага у Парламенту, са осамнаест посланичких места, што је потврдила чак два пута у кратком временском року. Не би требало заборавити да су све водеће личности ове политичке фракције у последњих девет месеци биле, или су још увек, по затворима Грчке. Забрињава статистички податак да је „Златна зора“ на прошлонедељним изборима добила највише гласова на гласачким местима на којима има највише „униформисаних“ гласача, то јест полицајаца и припадника војних снага Грчке.

„Пасок“, творевина незаборавног Андреаса Папандреуа, очигледно смрскана малим личним интересима појединаца, доживела је да, као бивши политички гигант, постане мали фракциони патуљак који једва да има седамнаест посланичких места. Комунистичка парија Грчке добила је петнаест места, док је изненађење ванредних парламентарних избора свакако Унија центриста која заузима девет посланичких места, и која је по принципу „док се двоје свађају, трећи се користи“ крочила у Парламент.

Панајотис Лафазанис, бивши министар енергетике који је предводио Лево крило „Сиризе“ пре него што је основао партију Националног јединства, није успео да анимира гласаче представљајући се као глас разума свих фракција левице. Његова партија није прошла цензус од три одсто гласова. Да подсетимо, Лафазанис је заједно са досадашњом председницом Парламента, Зои Константинопулу, био ватрени борац против „приклањања европским колонизаторима“ и примању њиховог трећег пакета мера и помоћи. Зои Константинопулу, позната „свађалица“ Парламента, политички се удаљила од Ципраса и свакако се више неће појављивати у првим редовима противника неолиберализма. Сматра се да је „Сириза“ изгубила много  гласача баш због непримереног и нападног понашања ове младе политичарке.

ГРЧКА СВЕ БЛИЖА GREXIT-у?

Занимљива је чињеница да је „Сириза“ добила већину гласова на бирачким местима у Атини где живе људи нижег економског стандарда, док је „Нова демократија“ добила у богатим (богаташким) предграђима престонице. У деловима Грчке где преовлађује муслиманско становништво, као што су Родопи и Ксанти, „Сириза“ је преузела скоро све гласове, неколицину оставивши „Пасоку“, док десничарска „Нова демократија“ уопште није добро котирана у овим крајевима. У затворима у Северној Грчкој 85 одсто гласова затвореника добила је партија харизматичног Ципраса.

Очигледно је да Алексис Ципрас није испунио скоро ниједно предизборно обећање из кампање у јануару ове године, али је на последњим изборима добио само један одсто мање гласова у односу на претходне изборе. Овај млади човек је или стварно толико харизматичан или се за њега Грци хватају као за сламку пред коначно економско дављење.

Очи европских медија су захваљујући, нажалост, избегличкој кризи у Европи, мање окренуте грчком питању, али немачки „Шпигл“ је објавио да је Грчка сада, после избора, још ближа grexit-у, изласку из еврозоне. САД тражи економски опоравак лепе Хеладе, али и да лепа Хелада испуни своје обавезе према институцијама које су предвиђене потписаним Трећим пакетом помоћи. Сасвим је извесно да ће Алексис Ципрас поново да покуша да затражи од европских партнера отпис дугова, енормну цифру од 320 милијарди евра, и да ће поново да произведе „економско-политичку панику“ у редовима европских рођака.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *