Почетна / БРОЈ 382 / Клод Ларше – Путовање ка Цркви од Истока

Клод Ларше – Путовање ка Цркви од Истока

Разговарао Владимир Димитријевић
Православна Црква мора да изрази свој специфични идентитет представљањем своје духовности и својих вредности, свуда тамо где је „глобализација“ све учинила релативним и плитким и где људима недостају јасне и сигурне одреднице

Откуд интервју с једним православним теологом у „Печату“? То, наравно, није само зато што је „Печат“ увек био отворен за православну духовност, него и зато што теологија има значајан удео у свим областима живота, од културе до политике. Јер, како рече Владика Николај, богословље је све или ништа; или, што каже Честертон, ако је јерес довољно јеретична, она утиче и на морал. Наш саговорник је један од највећих православних богослова на Западу данас, доктор философије и теологије, стручњак за богословље Светог Максима Исповедника, уредник у области византијске светоотачке литературе у чувеној издавачкој кући „Серф“ у Паризу, аутор низа књига, од којих су неке преведене и на српски (Пут Истина Живот, Теологија тела, За једну етику рађања итд). О њему владика Атанасије Јевтић пише као о „ретко дубоком мислиоцу, писцу и богослову“, у чијим делима читалац може осетити „мудрост и духовно искуство православног личног и саборно-црквеног живота“.

Недавно се, у издању Међународног центра за православне студије из Ниша, појавила његова књига Личност и природа/ Православна критика персоналистичких теорија Христа Јанараса и Јована Зизјуласа, што је и био повод за овај разговор, кога не би било без свесрдне преводилачке помоћи г. Бернара ле Кароа.

Господине Ларше, православни сте богослов и припадник Српске цркве. Како је текло Ваше путовање ка Цркви од Истока?

Било је, пре свега, теолошко. На крају студија философије требало је да одбраним дисертацију о Дионисију Ареопагиту, што ме је навело да читам дела грчких Светих Отаца, као и православних теолога који су их тумачили. Тада сам установио да православна теологија, како формално, тако и суштински, представља наставак духа Светих Отаца и исконске хришћанске вере, док се западна теологија, коју сам иначе добро познавао, удаљује од ње још од почетка средњег века. Истовремено сам открио и православну духовност, и био задивљен тиме што она наставља на жив начин традицију утемељену у опиту пустињских Отаца из IV и V века, показујући се такође потпуно верна изворима хришћанства.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *