Почетна / Култура / Залутали „Паркић“

Залутали „Паркић“

Премијера на БЕЛЕФ-у

„ПЕТИ ПАРКИЋ“ ПИСАЦ И РЕДИТЕЉ Борис Лијешевић СЦЕНСКИ ПРОСТОР Двориште Капетан Мишиног здања Београд ПРОДУКЦИЈА Белеф и Битеф-театар
Пише Рашко В. Јовановић
Упркос посвећености познатом београдском „случају“ у којем су грађани „добили битку“, овој представи није било место у фестивалском програму. „Пети паркић“, у оваквом облику, не заслужује да се нађе на редовном репертоару иједног београдског позоришта

Представа „Пети паркић“ настала је на принципима документарног позоришта, односно текст који изговарају глумци искључиво је заснован на аутентичним документима. У овом случају реч је о записима аутора Бориса Лијешевића, који је бележио казивања грађана једног насеља на Звездари. Говорили су му о томе како су успели да „одбране“ један простор, звани Пети парк, што је старијима служио да се окупе и седећи на клупама поразговарају, а млађима да се играју и забављају. Пре неколико година о томе је писала штампа а било је речи и на радију и телевизији. Паркић је уништен. Наиме, један приватни инвеститор добио је дозволу да на овом простору подигне вишеспратни стамбено-пословни објекат због чега су се станари околних зграда побунили и енергично супротставили. Када је инвеститор, иначе и сам грађевинар пореклом из Црне Траве, довео машине, булдожере и камионе те успео да посече дрвеће, грађани су покушали да осујете његову намеру па су окупљањем и испречавајући се испред машина ометали рад. Међутим, у први мах нису успели у намери да онемогуће извођача, који је имао све потребне дозволе и чији је пројекат био усаглашен са генералним урбанистичким планом. Пети паркић био је сравњен са земљом, али су људи наставили да протестују. У тој акцији били су уједињени и енергични, тако да су им надлежни општински органи дали за право, што је одвело инвеститора у болницу, будући да се разболео од рака.

[restrictedarea]

У комаду неколико глумаца говори исказе станара о перипетијама које су доживели у акцији „спасавања“ свог паркића. Нису се ослањали ни на једну политичку странку, али су се морали супротставити општинским органима, који су се позивали на генерални регулациони план, тврдећи да се „бранитељи“ паркића својевремено нису огласили у јавној расправи о плану. На сцени се појављује и извођач радова, кога је бравурозно приказао Михаило Јанкетић седећи у инвалидским колицима, јер се због тешке болести тешко креће. Његова животна прича је занимљива и карактеристична за многе Црнотравце, који су изградили многобројна београдска здања. Поштено радећи „од јутра до сутра“, како се то обично каже, он је успео и да се школује па и да постане директор, а потом и власник грађевинског предузећа, те да легално добије локацију Петога парка за свој стамбено-пословни објекат. Власти су се у овом случају нашле „у небраном грожђу“, односно у незавидној ситуацији: невољно су морале признати како су грађани у праву па су стога објавиле да ће се паркић обновити, али су, исто тако, инвеститору морале пронаћи другу локацију. А онда су се станари поделили, јер се никако нису могли сложити око тога где засадити дрвеће, а где поставити објекте за дечју игру! Глумци Цвијета Месић, Душанка Стојановић Глид, Светозар Цветковић, Петар Бенчина и Лука Михаиловић неуједначено су наступили у овој представи у којој је требало казивати текстове људи из Петога парка. Невоља је у томе што су поједини покушали те текстове и да глуме, а редитељ их у томе није спутавао. Светозар Цветковић убедљиво је дочаравао несналажење и ишчуђавање због свега што се догађа, да би се у једном тренутку „преломио“ и заузео борбени став. Речју, развучен и драматуршки лоше саграђен комад, у којем је било и непотребних понављања. У неким призорима редитељ и аутор Борис Лијешевић није успевао да изнађе одговарајућа мизансценска решења. Упркос томе што се говорило о једном београдском „случају“ у којем су грађани „добили битку“, овој представи није било место у фестивалском програму. Заиста морамо поставити питање ко је бирао – ако је тај поступак уопште и спроведен – текстове и представе за овогодишњи Белеф, поготово што „Пети паркић“ у оваквом облику не заслужује да се нађе на редовном репертоару иједног београдског позоришта. Ако смо тачно обавештени, „Пети парк“ изводиће се наредне сезоне у Битеф-театру. Благо нашој публици!

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *