Почетна / Колумне / Летње ноћне страже

Летње ноћне страже

Предраг Радоњић / уредник КиМ радија

У Гораждевцу надомак Пећи преосталих хиљаду Срба самоиницијативно организује ноћне страже како би сачували своју имовину, породице и децу

Док се знатан део грађана Србије ових врелих дана налази на летовањима по медитеранским земљама или домаћим бањама и планинама, или ако то већ не могу онда гледају да макар нађу скромније освежење у рекама и језерима и приуште себи какво породично роштиљање у дебелој хладовини, у селу Гораждевац надомак Пећи преосталих хиљаду Срба самоиницијативно организује ноћне страже како би сачували своју имовину, породице и децу.

У СЕНЦИ СРЕБРЕНИЧКЕ ГОДИШЊИЦЕ За непуне три недеље навршиће се 12 година откако су, и поред громогласних обећања високих међународних цивилних, војних и полицијских представника на Косову, никад пронађени терористи на импровизованој плажи крај реке што протиче по ободу села из кукавичког шумског заклона рафалима убили двоје и ранили четворо српске деце која су дошла тог врелог августовског дана да се окупају, расхладе и забаве са друговима. А страх се овог лета поново увукао у ово од свега неколико преосталих српских села у Метохији.

[restrictedarea]

У сенци сребреничке годишњице, у току само једне ноћи, прво је пуцано на кола са београдским таблицама а касније је поливен бензином и запаљен споменик жртвама НАТО бомбардовања, као и поменутој деци побијеној на реци Бистрици 13. августа 2004. године. На срећу, од рафала метака рањен је само пас породице Колашинац која је дошла из Београда у обилазак родбине. Ни мермерни споменик са именима побијених Гораждевчана није могао да изгори. Исте ноћи исписан је на оближњој кући и графит на албанском језику „Hakmarrja“ (Акмера) што у преводу значи „Освета“.

Ко и зашто има овим несрећним људима више да се свети, питање је само за оне који не познају Косово и Метохију и племенске менталитете који ту владају. У ово највеће српско село у Метохији, чије се име помиње још у повељи Стефана Првовенчаног и где се налази најстарија црква-брвнара у Србији из 16. века, чији су становници страдали пре, током и након последњег рата, које је више пута гранатирано после доласка међународних снага, премештена је српска Скупштина општине Пећ, управа Пећког округа, преостале српске институције, школе и здравствене институције из Пећи.

ГДЕ ИМА СРБА, НЕМА МИРА Командант КФОР-а генерал Франческо Фиљуоло, који се сутрадан нашао у Гораждевцу сасвим другом приликом, да са председником (косовске) општине Пећ Газмендом Мухаџеријем свечано отвори некакав заједнички инфраструктурни пројекат, осудио је, наравно, „инциденте“ али истакао и тешку економску ситуацију као њихово извориште. И градоначелник је имао слично мишљење и обећао бољу заштиту Гораждевчанима.

Већ три дана након тога у Гораждевцу је пред зору рањен косовски полицајац, албанске националности. На возило патроле која је дошла да појача безбедност пуцала је непозната група људи која је примећена у селу. Да се зна колико зазиру од њих и да покажу да и они који чувају Србе неће добро проћи.

И не само у Гораждевцу, у скоро свим селима у Метохији где још има Срба нема мира. Дан пре напада на полицајца, на чланове три српске породице из Брестовика, које су отишле на планину да прошетају и роштиљају, пуцано је из пушкомитраљеза. Заједно са децом бежали су ови несрећни људи 20 километара кроз шуму док се нису нашли на сигурном. У селу Дрснику, због вишеструког проваљивања у цркву и пљачкања, косовска полиција приводи Србина, црквењака који иначе има код себе кључеве цркве. Претходних недеља забележен је и читав низ напада на повратнике у селима крај Клине и Истока.

Нови талас „инцидената“ у Метохији тумачи се и деловањем бораца Исламске државе који су се вратили на Косово и Метохију и који постају све организованији и опаснији. Тако да би се могло рећи да су терористиче активности ове организације у Србији, које су јавно најављивање и медијски шокантно обзнањене, већ почеле да се одвијају у нашој земљи.

Поред јавних осуда српских министара и политичара и у косовским и у српским властима, на које готово нико више и не обраћа пажњу, остао је за свим овим „инцидентима“ још једном продубљени страх који је обавио ове изоловане људе у ретким преосталим српским селима у Метохији. И питање докле се он може трпети и има ли живота и будућности за оне који не желе ништа више него да остану у својим кућама. И дилема да ли њихова судбина и положај више икога дотичу.

Помислите о томе макар понекад, када се вратите са летовања, са река и роштиљања.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *