Почетна / Свет / Како убити Франкенштајна

Како убити Франкенштајна

За „Печат“ из Лондона Дејан Лукић
На Темзи је кренула јака кампања да војна сила крене на џихадисте не само овако „испод жита“ и само из ваздуха него „пуном паром“, у још једну интервенцију неизвесног исхода и недефинисаног трајања

Премијер Британије Дејвид Камерон затечен је у снопу медијског светла, после открића да пилоти РАФ, Краљевског ратног ваздухопловства, већ увелико учествују, уграђени у америчке бомбардере, у ваздушним нападима на џихадисте Исламске државе у Сирији.

Али, уместо да премијер буде укорен за употребу британског људства у војним операцијама за које нема пристанак парламента, на Темзи је почела јака кампања да војна сила крене на џихадисте не само овако „испод жита“ и само из ваздуха него „пуном паром“, у још једну војну интервенцију неизвесног исхода и недефинисаног трајања, после оних у Авганистану, Ираку, Либији.

„У бој, у бој“, одјекује са свих страна. У ударним ТВ емисијама и на страницама штампе, низ војних и политичких ауторитета препоручује да се удари на Исламску државу цокулама и тенковима после авиона. Биће рата.

У БОЈ, У БОЈ

Лорд Дејвид Ричардс, угледна јавна фигура и бивши начелник Генералштаба британске војске, јавио се „Сандеј тајмсу“ да упозори нацију и политичко-војну елиту како се рат против Исламске државе, која, дакле, директно прети самој националној безбедности Уједињеног Краљевства, не може добити само из ваздуха. Ствар је много озбиљнија и комплекснија. Британија и њени савезници морају да сиђу са неба на земљу ако озбиљно мисле да поразе Исламску државу. По његовом мишљењу, западна стратегија у овом обрачуну са џихадистима била је до сада више „дрибловање“ него „ударац“.

Британско ратно ваздухопловство тренутно учествује у бомбардовању исламистичких циљева у Ираку, али је прошле године парламент у Вестминстеру одбацио Камеронов захтев да се ова кампања прошири и на територију суседне Сирије.

У интервјуу за Би-Би-Си лорд Ричардс критикује политичко руководство у Лондону и Вашингтону да не схватају ширину, комплексност и величину џихадистичке опасности. „Пре или касније тенкови ће морати да крену“, упозорава лорд који се 2013. године повукао са командног места у војсци. Оптужује Камерона да му је досадашње баратање Исламском државом (ту укључује и Америку) било „јадно непродуктивно“. Па, ако Камерон уопште мисли да се отараси џихадиста и њихове Исламске државе, једини начин је „да кренемо у копнени рат“. У бој, у бој!

[restrictedarea]

Вајтхол је, рекло би се по медијским реаговањима, узео за озбиљно овај предлог и упозорење. Премијер, за почетак, обећава ваздушни удар „свих азимута“ на џихадисте у Сирији, али истовремено сугерише да је спреман да иде и дубље у ангажовању. У интервјуу за америчку ТВ мрежу Би-Би-Си каже да америчке савезнике неће оставити на цедилу – што се тиче њега и Лондона, колебања неће бити. „Ми смо одлучни да уништимо тај калифат – и у Ираку и у Сирији. За нас је то кључно – да га поразимо.“ Лондон ће, уверава даље Камерон, Американцима у овом подухвату бити поуздан, одан и лојалан партнер. „У то не треба никако да сумњате – одлучни смо да заједно са вама уништимо калифат у обе ове земље.“

Лондон је, међутим, спреман, каже даље Камерон, да предузме и више од пуке подршке прекоморском савезнику у његовој ваздушној кампањи на џихадисте. Из Даунинг стрита број 10 изашао је у јавност сигнал – још пре него што га је премијер јавно изнео у понедељак увече – о постојању већ редигованог петогодишњег плана борбе против „исламског екстремизма“, ма шта да то практично и конкретније значило. А требало би, ако план имало претендује на нешто више од онога што је до сада увелико омануло, да значи прецизније дефинисану стратегију: (А) промену досадашњег империјалног погледа на свет и (Б) промену целокупног начина мишљења у деловању против домаћег исламистичког екстремизма који увелико цвета на Острву.

По евиденцији Скотланд јарда, у редовима Исламске државе на Леванту тренутно се налази преко седам стотина британских џихадиста политички индоктринираних у домаћем миљеу. Један део њих се после активног учешћа на фронтовима против „нових крсташа“, у које убрајају и државу чије држављанство и пасоше носе, вратио кућама и сада – организовани у „успаване ћелије“  – раде на ширењу џихадистичке идеологије и регрутовању нових добровољаца.

Стратегија борбе против радикалног ислама – у кући и по свету – биће детаљно разматрана у парламенту, почетком септембра, после летње паузе. Кључни параграфи плана говоре о забрани рада(!?) екстремистичким групама и затварању свих објеката који буду и даље омогућавали окупљање џихадиста. Радио-станице на Острву, које пропагирају екстремне исламистичке идеје, биће, такође, затворене по скраћеној правној и полицијској процедури. У изради антитерористичке стратегије „својеручно“ је учествовала и министарка унутрашњих послова Тереза Меј.

БОРБА ТИПИЧНО БРИТАНСКИМ ОРУЖЈЕМ

У духу новог петогодишњег плана офанзиве на домаћи џихадизам, сам Камерон је управо објавио да ће његова влада ударити „право у главу“ екстремистичкој идеологији која по Острву „трује младе исламске душе“, али да ће у тој борби бити употребљено „типично британско оружје“: „Циљаћемо њихово слепило, агресију и верску затуцаност нашим вредностима које респектују демократију, владавину закона, слободу говора и вере… Ми поштујемо друге вере, али од њихових верника очекујемо да поштују наше вредности.“

Док се то не догоди (квадратура круга) ако се икада догоди, Британско ратно ваздухопловство ће на шеријатску идеју ударати „вредностима“ већ виђеним у Авганистану, Ираку, Либији – да се спомене и Србија – а по прецизној процедури: упозорење – претња – авиони, који су, обавезно, само „артиљеријска припрема“ за наступ тенкова и базука.

Акција да се добије пристанак парламента за ваздушне нападе – овај пут поред Ирака и на Сирију – видно је ескалирала прошле седмице када су се руководства све три обавештајне бранше: унутрашње обавештајне службе МИ5, спољног контраобавештајног сервиса МИ6 и гигантског шпијунског електронског центра у Челтенхему, састала са госпођом Харијет Харман, тренутном вршитељком дужности лидера лабуриста. У пуној тајности обавестили су је о непосредним опасностима које по Британију тренутно представља Исламска држава са својим унутрашњим „терористима“ (лабуристи су се до сада противили дубљем ангажовању на Леванту). Била је то добра прилика да се и ова фракција придобије за следећу авантуру која би, претпоставља се, подразумевала и ангажман чизмама.

Тајни састанак „безбедњака“ одржан је одмах пошто је Исламска држава објавила проглас у којем позива своје „витезове“ и „вукове самотњаке“ да крену у нападе на „западне крсташе“.

У последњем издању исламистичке едиције онлајн магазина „Дабик“ на енглеском језику, нашироко се велича терористички акт Сефедина Резгуија, џихадисте који је прошлог месеца убио тридесет Британаца на хотелској плажи у Тунису. На целој страници магазина одштампан је и оглас са апелом: „Прикључите се витезовима Исламске државе у њиховој борби на тлу крсташа и незнабожаца.“

Пре него што крене тенковима и чизмама у крсташки рат против исламиста, Дејвид Камерон ће морати најпре да заврши мучан посао у властитој кући. Антитерористичка полиција је прошле седмице у Лутону, недалеко од Лондона, открила групу директно повезану са исламистичком организацијом чији је руководећи члан, британски држављанин, погинуо у Јемену приликом напада америчке беспилотне летелице на тамошње положаје Исламске државе. Истовремено, агенти Скотланд јарда пресрели су у Фолкстону (Кент) целу једну породицу која се управо спремала да напусти Уједињено Краљевство на путу ка Исламској држави у Сирији.

Потезом који један број посматрача на Темзи сматра „очајничким“, Камерон је прошлог понедељка позвао лидере исламске заједнице у земљи да учине „нешто више“ на поштовању „британских вредности“ међу домаћим припадницима исламске вере. Апелује на њих да помогну влади и одврате младе Британце исламске вероисповести од прикључења џихадистима Исламске државе.

Камерон је овај апел намерно упутио из Бирмингема, града са великом исламском популацијом. Бирмингем је недавно био центар скандала под медијским називом „Тројански коњ Британије“. Скандал је избио након открића да су се исламисти дубоко инфилтрирали и у школе у средњој Енглеској, у којима су почели чак да уводе и своје, шеријатске наставне програме. Знатан број Британаца из Бирмингема данас се бори у редовима џихадиста на Леванту.

Неименовани извор Скотланд Јарда поверио је „Сандеј тајмсу“ да у самом Даунинг стриту сазрева уверење како је ствар са џихадистима на Острву „отишла предалеко“; како су џихадисти „киднаповали веру за свој политички програм који води директно у тероризам“. Исти извор наводи како је и сам Камерон у једном моменту рекао „Што је много – много је“, али да и даље сматра да се домаћи и страни џихадизам може, можда, поразити и без тенкова и базука.

Конзервативни првак и бивши министар унутрашњих послова у сенци, Дејвид Дејвис, мишљења је да ће Камерон имати задатак на рубу немогућег како би придобио парламент за најављени петогодишњи план борбе против Исламске државе, а поготово за одобрење да британска авијација нападне и исламисте на територији Сирије где их, да иронија буде потпуна, Запад подржава да оборе „проруски“ режим.

Камерону предстоји да пређе још један Рубикон – да добије зелено светло у Вестминстеру за такође већ најављени пакет мера појачаног полицијског надзора над институцијама које се сматрају расадником исламистичких идеја на Острву.

Међу инсајдерима у Вајтхолу готово постоји консензус о томе да ће проширење спектра контроле комуникација исламиста – електронских и других – тешко да прође у парламенту. Иста је ситуација и са отварањем фронта ваздушних напада на Сирију. Да би добио парламентарно одобрење, Камерон би, сматра се, морао да боље објасни посланицима какве су уопште могућности ваздушне кампање и колико је она само увод у већ виђени улазак копнених трупа тамо где авијација није никада могла да до краја обави посао.

Један број посланика – по „Сандеј тајмсу“, све већи – и из саме Камеронове Конзервативне партије, верује да ће премијер морати да у неком моменту понуди парламенту и земљи јасну слику завршнице против Франкенштајна кога су империјални менталитет и пракса одгајали у властитом крилу, а за борбу против (својевремено) Совјета у Авганистану и Русије у Украјини, Грузији, Средњој Азији… Овај блок сматра да нема никаквог смисла учествовати у текућим америчким ваздушним ударима у Ираку, а истовремено препуштати самим Американцима целу кампању рушења Асада у Сирији.

Дан Џарвис, посланик лабуриста у Вестминстеру, јавно тражи да Камерон без оклевања стане раме уз раме са Американцима: „Време је да преиспитамо досадашњи (ограничени) обим нашег ангажмана у подршци америчким савезницима: ‚У бој, у бој, у бој!‘“

Дејвид Камерон је пак, са својим интервенционистичким инстинктом испољеним већ у Авганистану, Ираку, Сирији и Либији – „У бој, у бој, у бој“ – већ спреман (сви су сигнали) да покуша са још једном војном авантуром – мада као и до сада без јасне излазне стратегије – али му остаје да прокрчи пут у парламенту. Око тога ће имати, такође, доста посла. Пре него што се понови већ виђено, од Авганистана до Ирака, по такође већ виђеној процедури уваљивања у живо блато спољног интервенционизма: сатанизација противника – ултиматум – бомбардовање, па тенкови и базуке.

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *