Јулска жега

Драгомир Антонић 

Плашење народа преселило се из политичких емисија у временску прогнозу. Биће да се плашење народа исплати те га плаши како год ко стигне

Jулска жега. Да ли је могуће? Климатска катастрофа. Никад није било овако. Пакао столећа ‒ ово су наслови из новина. Телевизију нисам гледао, али чух да ни она није заостајала у плашењу народа. Плашење народа преселило се из политичких емисија у временску прогнозу. Биће да се плашење народа исплати те га плаши како год ко стигне. Припрема се терен за доношење закона којим би се легализовали утеривачи страха. Зашто да поред свих утеривача ова област остане непокривена. Кад се законом област регулише, привућиће стране инвеститоре. Србија има да процвета.

НИКАД ЗАПАМЋЕНО Оно, уобичајено је да лети, а поготову у јулу месецу буде врелине. Тако је бар било до сада. Ко не верује, нека погледа у Српски народни календар. У њему пише и да се последњих десет дана у јулу зову „Горешњаци“. Тад и земља и гора утихну од врелине, а птице престану да певају. Све замре. Не ваља из куће излазити сем у рану зору и кад сунце зађе. Значи, све о чему данас тандрчу са свих страна нашим прецима се дешавало. Преживели су и нама у наслеђе земљу оставили. Тад је овакво време било уобичајено. Панике није било. Знало се: устанеш чим зора заруди, свршиш послове око стоке, пустиш их на испашу и кад сунце мало одскочи, уђеш у ‘ладовину и из ње не излазиш до првог сумрака. Кад омркне, завршиш што си зором почео и тако све до Светог Илије од кад сунце постаје све милије.

[restrictedarea]

Вреле дане „никад запамћене“ проводио сам у Србији. Слушам премијера и Србију не напуштам. Поготову кад јој је тешко. Малициозни би рекли да из ње ретко кад излазим. С њима не вреди расправљати. Тек, остао сам а ваучер узео нисам. Не би га, уосталом, ни примио пријатељ Миша из Кнића. Нема регистровано домаћинство за пријем пријатеља те ваучер не би ни њему користио. Државни буџет би оштетио. Ми пензионери то никако нећемо дозволити. Зато нас сви, од ММФ, госпође Меркел и лично премијера, често хвале. Свака њима част, али боље да нас што мање узимају у уста. Било би нам лакше. То што нам је државни буџет у мањем дефициту те су нам невладин сектор, евроунијатске агенције и наравно заштитник грађана новчано обезбеђени, нас пензионере не радује. Али како нас нико ни за шта не пита, онда не мора ни да нас хвали.

ЉУДСКИ УСУД Да је сељачка мука голема, одувек се знало. Ни данас живот на селу није лак. Напротив. Живот је тежак, те се ваљда одатле и сељак назива тежак. Шта је, ту је. Живети се мора. То је људски усуд. Не вреди се на њега жалити. Зна то и држава. Зато се често оглашава преко изабраних представника како се сељаку мора помоћи и како је пољопривреда наша највећа шанса. „Обрадујем се кад то чујем на телевизији“, каже комшија Жика из Горње мале. Има нешто земље, воћњак, башту, овце и једну краву о којој искључиво брине његова жена Миља. Ту су син Драган, снаја Гоца, који су запослени у Крагујевцу. Скупи се нешто. Може да се живи и двоје унука, Милош и Маја, школују. Није лако, али нема жалбе. Такав је живот и онда, појави се невоља. Наизглед мала, за нас у граду и неприметна, али за Жикино домаћинство огромна. Ниоткуд, појавише се пси луталице. Све се поремети. Чопори паса кренуше да нападају овце. Једну заклаше, а друге се уплашише те стрес доживеше. Како су неке биле сјагњене (назив за овцу која носи јагње у себи) то изгубише јагње. Колика је материјална штета за домаћинство, није тешко израчунати. Још већа је штета што је Жика пре неку годину оградио ливаде за пашу оваца да би могао ујутру без бриге да их пусти, а он да ради други посао. На селу увек посла има. Жалио се Жика ловачком друштву, општини, али сви кажу да су пси заштићени и ако их пребије или, не дај боже убије, одговараће по закону. За убијање пса предвиђена је затворска казна. За клање овце ‒ казне нема. По Закону о заштити животиња пса не смеш убити ни ако ти уђе на посед, закоље овцу, јагње, пиле, кокошку. Све се то ових спарних дана дешава у Книћу и околним селима. „У реду је што закон штити псе“, каже Жика, „али ме интересује да ли је и овца животиња?“ Ако јесте, зашто и њу закон не штити? Није ваљда да и међу животињама има привилегованих пред законом? Знам да међу људима закон прави разлику, али што то чини и са животињама? Исквариће се.

Врућине ће проћи. Доћи ће јесен, а затим и зима. Мислите на Србе заточене у хашком казамату. Леже невини. Само зато што су Срби.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *