Julska žega

Dragomir Antonić 

Plašenje naroda preselilo se iz političkih emisija u vremensku prognozu. Biće da se plašenje naroda isplati te ga plaši kako god ko stigne

Julska žega. Da li je moguće? Klimatska katastrofa. Nikad nije bilo ovako. Pakao stoleća ‒ ovo su naslovi iz novina. Televiziju nisam gledao, ali čuh da ni ona nije zaostajala u plašenju naroda. Plašenje naroda preselilo se iz političkih emisija u vremensku prognozu. Biće da se plašenje naroda isplati te ga plaši kako god ko stigne. Priprema se teren za donošenje zakona kojim bi se legalizovali uterivači straha. Zašto da pored svih uterivača ova oblast ostane nepokrivena. Kad se zakonom oblast reguliše, privućiće strane investitore. Srbija ima da procveta.

NIKAD ZAPAMĆENO Ono, uobičajeno je da leti, a pogotovu u julu mesecu bude vreline. Tako je bar bilo do sada. Ko ne veruje, neka pogleda u Srpski narodni kalendar. U njemu piše i da se poslednjih deset dana u julu zovu „Gorešnjaci“. Tad i zemlja i gora utihnu od vreline, a ptice prestanu da pevaju. Sve zamre. Ne valja iz kuće izlaziti sem u ranu zoru i kad sunce zađe. Znači, sve o čemu danas tandrču sa svih strana našim precima se dešavalo. Preživeli su i nama u nasleđe zemlju ostavili. Tad je ovakvo vreme bilo uobičajeno. Panike nije bilo. Znalo se: ustaneš čim zora zarudi, svršiš poslove oko stoke, pustiš ih na ispašu i kad sunce malo odskoči, uđeš u ‘ladovinu i iz nje ne izlaziš do prvog sumraka. Kad omrkne, završiš što si zorom počeo i tako sve do Svetog Ilije od kad sunce postaje sve milije.

[restrictedarea]

Vrele dane „nikad zapamćene“ provodio sam u Srbiji. Slušam premijera i Srbiju ne napuštam. Pogotovu kad joj je teško. Maliciozni bi rekli da iz nje retko kad izlazim. S njima ne vredi raspravljati. Tek, ostao sam a vaučer uzeo nisam. Ne bi ga, uostalom, ni primio prijatelj Miša iz Knića. Nema registrovano domaćinstvo za prijem prijatelja te vaučer ne bi ni njemu koristio. Državni budžet bi oštetio. Mi penzioneri to nikako nećemo dozvoliti. Zato nas svi, od MMF, gospođe Merkel i lično premijera, često hvale. Svaka njima čast, ali bolje da nas što manje uzimaju u usta. Bilo bi nam lakše. To što nam je državni budžet u manjem deficitu te su nam nevladin sektor, evrounijatske agencije i naravno zaštitnik građana novčano obezbeđeni, nas penzionere ne raduje. Ali kako nas niko ni za šta ne pita, onda ne mora ni da nas hvali.

LJUDSKI USUD Da je seljačka muka golema, oduvek se znalo. Ni danas život na selu nije lak. Naprotiv. Život je težak, te se valjda odatle i seljak naziva težak. Šta je, tu je. Živeti se mora. To je ljudski usud. Ne vredi se na njega žaliti. Zna to i država. Zato se često oglašava preko izabranih predstavnika kako se seljaku mora pomoći i kako je poljoprivreda naša najveća šansa. „Obradujem se kad to čujem na televiziji“, kaže komšija Žika iz Gornje male. Ima nešto zemlje, voćnjak, baštu, ovce i jednu kravu o kojoj isključivo brine njegova žena Milja. Tu su sin Dragan, snaja Goca, koji su zaposleni u Kragujevcu. Skupi se nešto. Može da se živi i dvoje unuka, Miloš i Maja, školuju. Nije lako, ali nema žalbe. Takav je život i onda, pojavi se nevolja. Naizgled mala, za nas u gradu i neprimetna, ali za Žikino domaćinstvo ogromna. Niotkud, pojaviše se psi lutalice. Sve se poremeti. Čopori pasa krenuše da napadaju ovce. Jednu zaklaše, a druge se uplašiše te stres doživeše. Kako su neke bile sjagnjene (naziv za ovcu koja nosi jagnje u sebi) to izgubiše jagnje. Kolika je materijalna šteta za domaćinstvo, nije teško izračunati. Još veća je šteta što je Žika pre neku godinu ogradio livade za pašu ovaca da bi mogao ujutru bez brige da ih pusti, a on da radi drugi posao. Na selu uvek posla ima. Žalio se Žika lovačkom društvu, opštini, ali svi kažu da su psi zaštićeni i ako ih prebije ili, ne daj bože ubije, odgovaraće po zakonu. Za ubijanje psa predviđena je zatvorska kazna. Za klanje ovce ‒ kazne nema. Po Zakonu o zaštiti životinja psa ne smeš ubiti ni ako ti uđe na posed, zakolje ovcu, jagnje, pile, kokošku. Sve se to ovih sparnih dana dešava u Kniću i okolnim selima. „U redu je što zakon štiti pse“, kaže Žika, „ali me interesuje da li je i ovca životinja?“ Ako jeste, zašto i nju zakon ne štiti? Nije valjda da i među životinjama ima privilegovanih pred zakonom? Znam da među ljudima zakon pravi razliku, ali što to čini i sa životinjama? Iskvariće se.

Vrućine će proći. Doći će jesen, a zatim i zima. Mislite na Srbe zatočene u haškom kazamatu. Leže nevini. Samo zato što su Srbi.

[/restrictedarea]