Почетна / БРОЈ 379 / Избеглиштво као демографски инжењеринг

Избеглиштво као демографски инжењеринг

Куда води криза с азилантима

Пише Филип Родић
Србија се већ дуже време налази у озбиљној кризи са илегалним имигрантима и азилантима који преко територије наше земље покушавају да се домогну неке од богатих западних држава, али и да остану и у Србији дођу до бољег живота. Не улазимо у то колико може бити трагична судбина ових људи и колико је тешка мука која их је натерала да напусте своје домове, али проблем који представљају је вишеслојан и они су потенцијално велика опасност за државу домаћина

Имиграција на европски континент из афричких, азијских или блискоисточних земаља није нов феномен. Она је највећег маха узела у другој половини 20. века, када је, услед брзог економског развоја, Западној Европи била потребна свежа радна снага. Ту имиграцију подстицала је, дакле, привреда, односно капитал којем је одговарало да локалне раднике замени јефтинијим, увезеним радништвом. Разлика између овога и робовласничког пребацивања радне снаге из Африке у Северну и Јужну Америку је, ако се мало боље погледа, само козметичка и за политику имиграције може се слободно рећи да представља нову врсту робовласништва, ропства на капиталистички начин. Људи који су због новца добровољно напустили завичај и отишли да живе у земљи са којом немају ама баш ничег заједничког, нису у новом свету успели да пронађу срећу, што доказује и чињеница да се у друштво домаћина истински асимиловао тек мали број њих, док већина, укључујући ту и другу и трећу генерацију, живи у неком паралелном свету, у гету, по правилима пренетим из отаџбине. Штавише, они иста та своја правила и стил живота покушавају да наметну народу домаћину.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. Робље, које су раније силом отимали и транспортовали у Америку, сада шаљу, пешке да сами оду у ЕУ ? ( А и газде се тамо спремају ?) О -тужно….

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *