Преко Брда, Србију у – НАТО!

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина

Да ли је крајњи циљ успостављања сарадње на Западном Балкану – увођење Србије у НАТО?

Нови путеви, инфраструктура, инвестиције, сарадња свих земаља у региону ‒ све су то наводни и у том погледу позитивни циљеви такозваног „Брдо процеса“, како је крштен у Словенији с обзиром да је поникао на Брду код Крања, некадашњем летњиковцу породице Карађорђевић, који је Словенија у поступку денационализације одбила да врати законитим власницима, претворивши га у свој резиденцијални објекат. Исти процес има, истина, два имена, јер га службени Загреб стриктно назива „Процес Брдо ‒ Бриони“, чиме би Хрватска (по уверењу словеначке политике, медија и јавности) да преотме Словенији примат на Балкану и у очима Брисела и Вашингтона приграби престижну ролу водеће силе у региону. То комшијско надмудривање између званичне Љубљане и хрватске престонице остало би на нивоу локалног фолклора да се не тиче (све више) ‒ Србије.

[restrictedarea]

НАТО ИНТЕГРАЦИЈЕ Чињеница је да свака од две државе иницијатора овог „процеса“, дакле и Словенија и Хрватска, својатају повремени скуп представника држава и ентитета у региону. Општу збрку у дефинисању крајних циљева „Процеса Брдо (Бриони)“ подстичу сами иницијатори, а све се своди на више или мање редовне, куртоазне састанке председника држава и ентитета насталих на подручју некадашње Југославије уз оркестрацију „почасних гостију“, попут француског председника Франсоа Оланда (2013. године) или немачке канцеларке Ангеле Меркел у Дубровнику лане, а сада аустријског председника Хајнца Фишера на дводневном скупу, који је под медијацијом словеначког председника Борута Пахора закључен 8. јуна ове године у Будви.

Актуелни словеначки председник Борут Пахор себе сматра идејним творцем процеса, јер је он настао приликом једног од његових сусрета (тада у улози премијера) са тадашњом председницом хрватске владе, у време затегнутих односа између две државе због територијалних размирица (читај: обостраног својатања Пиранског залива и нерешеног пограничног питања у Међимурју и Истри). Брдо-подухват је уједно најважнији а могло би се рећи и једини већи Пахоров пројекат који, као своју политичку баштину, жели да наметне целом региону кроз састанке на тему „евроатлантских интеграција“. Пошто су сви, од стране Словеније позвани партнери (Косово, Македонија, федерални део БиХ, Црна Гора, Албанија) и више него заинтересовани, Пахор се фокусирао на „партнера“ који се нећка у вези са уласком у НАТО, а то је Србија.

Пахор већ годинама на све могуће начине покушава да приволи председника Србије да седне за исти сто са представником самопроглашене државе Косово, све како би управо Словенија постала држава која је „испословала српско de facto признање Косова“. Јасно да би то био, у очима Берлина и налогодаваца из САД ‒ велики поен за Словенију. Отуда Пахору није било тешко да пре неколико дана скокне из Љубљане до Београда и дође Николићу на ноге, све како би га намамио да допутује у Будву и стане раме уз раме с Атифете Јахјагом. Пахор је, коначно, овога пута пожњео (не)очекивани успех ‒ Николић се одазвао и отпутовао у Будву. Одговор о сврси пута, односно о наканама Пахоровог „Брдо процеса“ налазимо на сајту српског Министарства иностраних послова: „Словенија и Хрватска су заједно покренуле идеју о ‚Брдо процесу‘ током неформалног сусрета премијера две земље, Б. Пахора и Ј. Косор, у јануару 2010. године у Крањској Гори (Словенија). ‚Брдо процес‘ формално је започео сусретом лидера земаља Западног Балкана на Брду код Крања, 20. марта 2010. године. Приликом сусрета истакнута је заједничка намера да се и на овај начин повеже регион, пре свега у областима транспорта, инфраструктуре и енергетике, као и међусобне сарадње и узајамне помоћи на путу евроатлантске интеграције.“

Ето где лежи зец ‒ у евроатлантским интеграцијама! Јесте сарадња држава у региону потребан и важан циљ, али је проблематичан крајни циљ ‒ а то је улазак Србије у НАТО. Стога спин доктори поруке са поменутог Брдо-форума „филтрирају“ и прилагођавају очекивањима јавности у свакој од земаља учесница. Да се иза полетних прича о сарадњи и трговини уистину крије напор да се све земље Балкана, а пре свега Србија, што пре угурају у НАТО (уз обећање о уласку у ЕУ, у далекој будућности) потврђује и поменути запис српског Министарства спољних послова о „узајамној помоћи на путу евроатлантских интеграција“, јер тај „пут“ не води само ка „интеграцији у ЕУ“ него и у учлањење Србије у НАТО.

 

МЕДИЈСКО СПИНОВАЊЕ Да је НАТО главна мета „Брдо процеса“, произлази како из помињања „евроатлантских интеграција“ у саопштењу српског МИП тако и из извештаја медија и изјава политичара других држава у региону.  О томе сведочи и словеначко Министарство спољних послова, које такође наводи да овај процес представља „неформални облик сарадње за јачање односа између држава региона у светлу приближавања евроатлантским интеграцијама“.

Насупрот томе, у српским медијима нема ни речи да је сврха процеса „Брдо ‒ Бриони“ учлањење у НАТО, већ су у жижи „инфраструктурни пројекти“. О каквом спиновању је реч, раскринкавају извештаји у словеначким, хрватским и другим медијима у региону. Поводом састанка у Будви српски медији су, на пример, опширно пренели изјаве председника Србије Томислава Николића, који се обратио Атифете Јахјаги поводом недавних дешавања у Македонији речима да „косовски Албанци не испуњавају договорено у Бриселу“ и да би требало да са Србима склопе прави договор „уместо што умишљају да су држава ‒ коју пола човечанства не признаје“, као и да је очекивао да се бар извини, пошто су њени сународници, албански терористи, зверски поубијали у Куманову чуваре реда, а у Приштини им је приређен погреб, практично уз државне почасти. Јахјага је све то ‒ оћутала. Николић је закључио да „свако ко се усуди да изазове било какву непријатну ситуацију у Србији може да рачуна на јединство војске и полиције; Србија има копнену зону безбедности и спремна је да одговори на сваку претњу“.

Словеначки медији су све те речи Томислава Николића потпуно прећутали. Љубљанско „Дело“ је, сматрајући то најважнијим, истакло да је коначно дошло до првог сусрета председника Србије и председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић; у вези с догађајима у Куманову, словеначки медији стриктно избегавају да помену реч тероризам, па тако Словенија не само да доводи у сумњу македонску верзију кумановског окршаја већ у међунационалне сукобе у Македонији све време уплиће Србе и Србију. Окршај македонске полиције са терористима ОВК описан је, на пример, као сукоб са припадницима „оружане групе“, уз нескривене словеначке симпатије за интересе „потлачене албанске мањине“ у Македонији. Резултат? Учесници „Брдо процеса“ у Будви доделили су мандат председнику Словеније и председници Хрватске да отпутују у Македонију, све како би смирили „балканско буре барута“, у којем словеначки медији Србију приказују као главног негативца. Ту су искористили и Николићеву изјаву из Будве о спремности српске војске и полиције да бране Србију. Љубљански медији су и ту изјаву Томислава Николића интерпретирали крајње злонамерно: као да Србија интервенцијом прети ‒ Македонији.

Дописник „Дела“ је, у складу са у Словенији увреженим стереотипима о Србима као „лошим момцима“, јавио да је „Николић у вези са Македонијом подвукао да је Србија спремна да на сваку претњу одговори војском и полицијом“. Словенија нуди решење у виду учлањења свих држава ‒ па и Србије, без сагласности њених грађана ‒ у НАТО савез. „Брдо процес“ има још један скривени задатак ‒ привикавање српске јавности да представнике Косова третира као представнике „државе“. Медији у региону су у том духу нотирали да РТС однедавно води нови директор (Драган Бујошевић) познат по беневолентном ставу о нужности „признања реалности“ на Косову, па су у извештајима из Будве истакли да је Радио телевизија Србије уз текст „Самит у Будви, Николић за заједничко реаговање на тероризам“ објавила и заједничку фотографију високих званичника на којој је и председница Косова, под насловом „Шефови држава региона у Будви“. Што је протумачено да се коначно и „српска државна телевизија РТС слаже са оценом да је Косово – држава“.

Тако „Брдо процес“, где од ове године учествују и највиши српски званичници, улази у последњу фазу отворене промоције нужде учлањења Србије у НАТО, као и признавања Косова као „самосталне државе“ од стране српских власти. „Брдски процес“, међутим, Србији не нуди никакву сатисфакцију нити конкретне користи, па није чудо што је испод слике „свих председника региона“ коју је на свој Фејсбук профил поставила Атифете Јахјага, један од коментатора написао да „сви изгледају срећно, а само Николић тужно“. И да Србија (испод жита) покорно и „тихо прихвата реалност“…

[/restrictedarea]

  unshaven girl займ ваши деньги онлайн заявказайм монейманзайм денег сургут