Preko Brda, Srbiju u – NATO!

Za „Pečat“ iz Ljubljane Svetlana Vasović-Mekina

Da li je krajnji cilj uspostavljanja saradnje na Zapadnom Balkanu – uvođenje Srbije u NATO?

Novi putevi, infrastruktura, investicije, saradnja svih zemalja u regionu ‒ sve su to navodni i u tom pogledu pozitivni ciljevi takozvanog „Brdo procesa“, kako je kršten u Sloveniji s obzirom da je ponikao na Brdu kod Kranja, nekadašnjem letnjikovcu porodice Karađorđević, koji je Slovenija u postupku denacionalizacije odbila da vrati zakonitim vlasnicima, pretvorivši ga u svoj rezidencijalni objekat. Isti proces ima, istina, dva imena, jer ga službeni Zagreb striktno naziva „Proces Brdo ‒ Brioni“, čime bi Hrvatska (po uverenju slovenačke politike, medija i javnosti) da preotme Sloveniji primat na Balkanu i u očima Brisela i Vašingtona prigrabi prestižnu rolu vodeće sile u regionu. To komšijsko nadmudrivanje između zvanične Ljubljane i hrvatske prestonice ostalo bi na nivou lokalnog folklora da se ne tiče (sve više) ‒ Srbije.

[restrictedarea]

NATO INTEGRACIJE Činjenica je da svaka od dve države inicijatora ovog „procesa“, dakle i Slovenija i Hrvatska, svojataju povremeni skup predstavnika država i entiteta u regionu. Opštu zbrku u definisanju krajnih ciljeva „Procesa Brdo (Brioni)“ podstiču sami inicijatori, a sve se svodi na više ili manje redovne, kurtoazne sastanke predsednika država i entiteta nastalih na području nekadašnje Jugoslavije uz orkestraciju „počasnih gostiju“, poput francuskog predsednika Fransoa Olanda (2013. godine) ili nemačke kancelarke Angele Merkel u Dubrovniku lane, a sada austrijskog predsednika Hajnca Fišera na dvodnevnom skupu, koji je pod medijacijom slovenačkog predsednika Boruta Pahora zaključen 8. juna ove godine u Budvi.

Aktuelni slovenački predsednik Borut Pahor sebe smatra idejnim tvorcem procesa, jer je on nastao prilikom jednog od njegovih susreta (tada u ulozi premijera) sa tadašnjom predsednicom hrvatske vlade, u vreme zategnutih odnosa između dve države zbog teritorijalnih razmirica (čitaj: obostranog svojatanja Piranskog zaliva i nerešenog pograničnog pitanja u Međimurju i Istri). Brdo-poduhvat je ujedno najvažniji a moglo bi se reći i jedini veći Pahorov projekat koji, kao svoju političku baštinu, želi da nametne celom regionu kroz sastanke na temu „evroatlantskih integracija“. Pošto su svi, od strane Slovenije pozvani partneri (Kosovo, Makedonija, federalni deo BiH, Crna Gora, Albanija) i više nego zainteresovani, Pahor se fokusirao na „partnera“ koji se nećka u vezi sa ulaskom u NATO, a to je Srbija.

Pahor već godinama na sve moguće načine pokušava da privoli predsednika Srbije da sedne za isti sto sa predstavnikom samoproglašene države Kosovo, sve kako bi upravo Slovenija postala država koja je „isposlovala srpsko de facto priznanje Kosova“. Jasno da bi to bio, u očima Berlina i nalogodavaca iz SAD ‒ veliki poen za Sloveniju. Otuda Pahoru nije bilo teško da pre nekoliko dana skokne iz Ljubljane do Beograda i dođe Nikoliću na noge, sve kako bi ga namamio da doputuje u Budvu i stane rame uz rame s Atifete Jahjagom. Pahor je, konačno, ovoga puta požnjeo (ne)očekivani uspeh ‒ Nikolić se odazvao i otputovao u Budvu. Odgovor o svrsi puta, odnosno o nakanama Pahorovog „Brdo procesa“ nalazimo na sajtu srpskog Ministarstva inostranih poslova: „Slovenija i Hrvatska su zajedno pokrenule ideju o ‚Brdo procesu‘ tokom neformalnog susreta premijera dve zemlje, B. Pahora i J. Kosor, u januaru 2010. godine u Kranjskoj Gori (Slovenija). ‚Brdo proces‘ formalno je započeo susretom lidera zemalja Zapadnog Balkana na Brdu kod Kranja, 20. marta 2010. godine. Prilikom susreta istaknuta je zajednička namera da se i na ovaj način poveže region, pre svega u oblastima transporta, infrastrukture i energetike, kao i međusobne saradnje i uzajamne pomoći na putu evroatlantske integracije.“

Eto gde leži zec ‒ u evroatlantskim integracijama! Jeste saradnja država u regionu potreban i važan cilj, ali je problematičan krajni cilj ‒ a to je ulazak Srbije u NATO. Stoga spin doktori poruke sa pomenutog Brdo-foruma „filtriraju“ i prilagođavaju očekivanjima javnosti u svakoj od zemalja učesnica. Da se iza poletnih priča o saradnji i trgovini uistinu krije napor da se sve zemlje Balkana, a pre svega Srbija, što pre uguraju u NATO (uz obećanje o ulasku u EU, u dalekoj budućnosti) potvrđuje i pomenuti zapis srpskog Ministarstva spoljnih poslova o „uzajamnoj pomoći na putu evroatlantskih integracija“, jer taj „put“ ne vodi samo ka „integraciji u EU“ nego i u učlanjenje Srbije u NATO.

 

MEDIJSKO SPINOVANJE Da je NATO glavna meta „Brdo procesa“, proizlazi kako iz pominjanja „evroatlantskih integracija“ u saopštenju srpskog MIP tako i iz izveštaja medija i izjava političara drugih država u regionu.  O tome svedoči i slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova, koje takođe navodi da ovaj proces predstavlja „neformalni oblik saradnje za jačanje odnosa između država regiona u svetlu približavanja evroatlantskim integracijama“.

Nasuprot tome, u srpskim medijima nema ni reči da je svrha procesa „Brdo ‒ Brioni“ učlanjenje u NATO, već su u žiži „infrastrukturni projekti“. O kakvom spinovanju je reč, raskrinkavaju izveštaji u slovenačkim, hrvatskim i drugim medijima u regionu. Povodom sastanka u Budvi srpski mediji su, na primer, opširno preneli izjave predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji se obratio Atifete Jahjagi povodom nedavnih dešavanja u Makedoniji rečima da „kosovski Albanci ne ispunjavaju dogovoreno u Briselu“ i da bi trebalo da sa Srbima sklope pravi dogovor „umesto što umišljaju da su država ‒ koju pola čovečanstva ne priznaje“, kao i da je očekivao da se bar izvini, pošto su njeni sunarodnici, albanski teroristi, zverski poubijali u Kumanovu čuvare reda, a u Prištini im je priređen pogreb, praktično uz državne počasti. Jahjaga je sve to ‒ oćutala. Nikolić je zaključio da „svako ko se usudi da izazove bilo kakvu neprijatnu situaciju u Srbiji može da računa na jedinstvo vojske i policije; Srbija ima kopnenu zonu bezbednosti i spremna je da odgovori na svaku pretnju“.

Slovenački mediji su sve te reči Tomislava Nikolića potpuno prećutali. Ljubljansko „Delo“ je, smatrajući to najvažnijim, istaklo da je konačno došlo do prvog susreta predsednika Srbije i predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović; u vezi s događajima u Kumanovu, slovenački mediji striktno izbegavaju da pomenu reč terorizam, pa tako Slovenija ne samo da dovodi u sumnju makedonsku verziju kumanovskog okršaja već u međunacionalne sukobe u Makedoniji sve vreme upliće Srbe i Srbiju. Okršaj makedonske policije sa teroristima OVK opisan je, na primer, kao sukob sa pripadnicima „oružane grupe“, uz neskrivene slovenačke simpatije za interese „potlačene albanske manjine“ u Makedoniji. Rezultat? Učesnici „Brdo procesa“ u Budvi dodelili su mandat predsedniku Slovenije i predsednici Hrvatske da otputuju u Makedoniju, sve kako bi smirili „balkansko bure baruta“, u kojem slovenački mediji Srbiju prikazuju kao glavnog negativca. Tu su iskoristili i Nikolićevu izjavu iz Budve o spremnosti srpske vojske i policije da brane Srbiju. Ljubljanski mediji su i tu izjavu Tomislava Nikolića interpretirali krajnje zlonamerno: kao da Srbija intervencijom preti ‒ Makedoniji.

Dopisnik „Dela“ je, u skladu sa u Sloveniji uvreženim stereotipima o Srbima kao „lošim momcima“, javio da je „Nikolić u vezi sa Makedonijom podvukao da je Srbija spremna da na svaku pretnju odgovori vojskom i policijom“. Slovenija nudi rešenje u vidu učlanjenja svih država ‒ pa i Srbije, bez saglasnosti njenih građana ‒ u NATO savez. „Brdo proces“ ima još jedan skriveni zadatak ‒ privikavanje srpske javnosti da predstavnike Kosova tretira kao predstavnike „države“. Mediji u regionu su u tom duhu notirali da RTS odnedavno vodi novi direktor (Dragan Bujošević) poznat po benevolentnom stavu o nužnosti „priznanja realnosti“ na Kosovu, pa su u izveštajima iz Budve istakli da je Radio televizija Srbije uz tekst „Samit u Budvi, Nikolić za zajedničko reagovanje na terorizam“ objavila i zajedničku fotografiju visokih zvaničnika na kojoj je i predsednica Kosova, pod naslovom „Šefovi država regiona u Budvi“. Što je protumačeno da se konačno i „srpska državna televizija RTS slaže sa ocenom da je Kosovo – država“.

Tako „Brdo proces“, gde od ove godine učestvuju i najviši srpski zvaničnici, ulazi u poslednju fazu otvorene promocije nužde učlanjenja Srbije u NATO, kao i priznavanja Kosova kao „samostalne države“ od strane srpskih vlasti. „Brdski proces“, međutim, Srbiji ne nudi nikakvu satisfakciju niti konkretne koristi, pa nije čudo što je ispod slike „svih predsednika regiona“ koju je na svoj Fejsbuk profil postavila Atifete Jahjaga, jedan od komentatora napisao da „svi izgledaju srećno, a samo Nikolić tužno“. I da Srbija (ispod žita) pokorno i „tiho prihvata realnost“…

[/restrictedarea]

  unshaven girl zaйm vaši denьgi onlaйn zaяvkazaйm moneйmanzaйm deneg surgut