Почетна / БРОЈ 371 / Ваздух и снови Јавора Рашајског

Ваздух и снови Јавора Рашајског

Поводом изложбе у Градском музеју Вршац

Пише Дејан Ђорић
Уметник је спојио науку и уметност, не зна се шта чему претходи, његово стручно разумевање прожето је љубављу и заносом а уметничко рационалним знањем

У Градском музеју Вршац, по збирци једном од највећих у Србији, у великој и мањој сали Јавор Рашајски (Вршац, 1946) има ретроспективу слика и цртежа. Њима изражава сан о летењу, позив на небеско путовање и духовни вертикализам. Његова иконографија ваздушних створења за која се веровало да имају посебна својства или прикази старих коњаника, витезова и копљаника, упућују на идеју Гастона Башлара: „Осети у себи љупку снагу“. Птице су у народном веровању и симболици често човекови пријатељи, света бића повезана са божанским. Рашајски их и у низу представља, сове које је сликао Албрехт Дирер симболишу судије, сваку истиче њен постамент, или птице разврстава у скупине, групе, подсећајући на енциклопедијски карактер свог знања (један је од наших најбољих орнитолога са више објављених књига). Са његових цртежа и слика птице узлећу у велико имагинарно, које условно можемо назвати небом, Башлар би рекао да су то „Ваздух и снови“, посветивши књигу сну о летењу. Рашајски ликовно сања древни сан, Икаров и Леонардов, рационализује и поетизује идеју маштовњачког кретања по небу, слетања на земљу или њеног висинског сагледавања. Психолошки, стремљења су му небеска, птица је и симбол реалности; као што се оклопник креће у сусрет судбини, несазнатљивом, тако цртач и сликар откривају слојеве света, истину о стварности исказану вечним, ликовним језиком.

Птица пушта крик или пева а сликар из руке извлачи зрак, паучинасту нит коју називамо линија. Рашајски, један од наших најбољих цртача, свестан је да птице, летећи, исцртавају бескрајно лепе, елегантне линије. Њима је својствена лепота, појединим снага и мудрост као и божански атрибути – у тај пернати универзум смешта се цео ликовни свет вршачког мајстора, без икакве злобе или могућности да исцрпи тајне летећих пријатеља. Као цртач пре свега, зна да је птичја форма блиска идеалној, није се узалуд Дирер анатомски и аналитички бавио лепотом плавог крила. Бранислав Марковић, битан цртач из генерације Рашајског, уочио је исто што и јапански сликари, оно што Мијамото Мусаши, највећи самурај и значајни цртач исказује – кљун је рационални моменат у изгледу птице. Супротност му је меко, аморфно крило које краси анђеле а иста ониричка летачка средства има и бог Хермес („он себи везује крила за стопала“, каже Соломон Ренак).

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *