Почетна / БРОЈ 371 / Партнерство против Истока

Партнерство против Истока

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић
Замисао потискивања Русије из њених вековних сфера утицаја нема шансе да опстане јер Москва контролише скоро цео простор бившег СССР, и сваки покушај насилног упада води у ескалацију сукоба

Програм Источног партнерства, који је Европска унија покренула на простору земаља бившег СССР, пропао је. Тако бар пише лондонски „Гардијан“, додајући да је прошлонедељни Самит овог „партнерства“, одржан у летонској престоници Риги, само потврдио овај неуспех. Међу „партнерима“ ЕУ налазе се Украјина, Грузија, Молдавија, Белорусија, Јерменија и Азербејџан, односно све оне државе које гаје, или су некада гајиле наду да би и за њих могла да се отворе „рајска врата“ чланства у Унији. Најмање две од њих, Белорусија и Јерменија, већ одавно су кренуле другим путем ‒ интеграције у Евроазијску економску унију (ЕАУ) док је Молдавија око овог питања подељена на проруски и проевропски блок на својој политичкој сцени. Азербејџан је одавно показао да његова дружба са Бриселом не искључује добре односе са Москвом.

У Кијеву и Тбилисију елите су углавном једногласне да желе европски курс, али то мало помаже у побољшању животног стандарда њихових грађана. Источни „партнери“ још нису догурали ни до беле шенген листе, а најновије обећање Брисела гласи: у децембру ће се о томе поново одлучивати. Тако и у њиховом случају важи принцип штапа и шаргарепе, са вечитим одлагањима. Интересантно је да Брисел не види у оквиру Источног партнерства и Русију, свог убедљиво највећег партнера на Истоку.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *