Почетна / БРОЈ 370 / Истина о Слободану Пенезићу Крцуну / 4. део / Освајање нових пољопривредних површина, или прогон Срба и Црногораца

Истина о Слободану Пенезићу Крцуну / 4. део / Освајање нових пољопривредних површина, или прогон Срба и Црногораца

Приредила ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ МЕДИЋ
У наставку своје исповести о Слободану Пенезићу Крцуну, Рајко Видачић, његов некадашњи сарадник и носилац Партизанске споменице 1941, за „Печат“ говори о протеривању Срба и Црногораца са Космета, „афирмацији” Албанаца и о Крцуновом односу према македонском руководству…

Трагање за начином превазилажења заосталости на Космету се претворило у своју супротност, која је имала историјски негативне последице на положај и интересе српског и црногорског становништва. Наиме, врх југословенског политичког руководства донео је резолуцију „Освајање нових пољопривредних површина“, која је налагала да се широм Косова и Метохије освоји необрађено земљиште,  на којем је требало створити нова пољопривредна добра и комбинате, где би се многи људи запослили, чиме би се коренито позитивно мењао социјални положај и животни стандард становништва.Око тог питања покренута је огромна агитација и помпа, чак је и снимљен играни филм „Крст Ракоц“ са прворазредним југословенским глумцима („Крст Ракоц“, филм из 1962. године, режија: Живко Ристић, сценарио: Душан Савковић, улоге: Велимир Бата Живојиновић, Есма Реџепова и други).

Планирано је да се та нова  предузећа организују на десетак локација широм Космета. Али се испоставило да тих површина у друштвеној својини нема довољно да би биле рентабилне и исплативе. У вези са тим је донета одлука да се површина повећа имовином тј. пољопривредним парцелама инокосних сељака.

Да ли случајно – тиме су били обухваћени искључиво насељеници Срби и Црногорци 100 одсто, без иједног Шиптара.

С  обзиром да су они већином били учесници НОП, ови власници су давали своја имања добровољно без икакаве накнаде, јер су веровали Партији на власти. А Партија им је обећала да ће заузврат добити запослење и станове у градовима у којима се подижу индустријски објекти. Међутим, то обећање је било „лудом радовање“. Када су људи према том обећању, на пример, у Пећи, покушали да ступе у радни однос у Фабрици коже и обуће – нису успели, иако су неки од њих већ завршили курсеве обуке у Фабрици „Борово“, код Вуковара. Зашто? Јер је по националном кључу дата предност Шиптарима. То је многе разочарало и није им ништа преостало него да се, осиромашени и обманути, селе махом у Србију и Црну гору.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *