Почетна / БРОЈ 371 / Европске муке по Камерону

Европске муке по Камерону

За „Печат“ из Лондона Дејан Лукић
Да ли је Камерон, после свега, човек са којим бриселска бирократија може да сарађује? – сажето је питање већине присутних на састанку премијера земаља Источног партнерства у Риги

На састанку премијера земаља Источног партнерства у Риги, већина окупљених била је радознала да се боље упозна са Дејвидом Камероном и „фуснотама“ његове стварне политике према Бриселу након недавних парламентарних избора у Британији, на којима је он, прилично неочекивано, добио апсолутну подршку народа.

Многи су у Ригу дошли изиритирани Камероновим манипулисањем, његовим предизборним удварањем унутрашњој, евроскептичној галерији, а истовременим дискретним намигивањем Бриселу.

Питање већине у Риги било је, на крају, сажето у једној реченици: „Да ли је Камерон, после свега, човек са којим бриселска бирократија може да сарађује?“

ЦРВЕНА ЛИНИЈА? Добро би било да јесте. Већина би била задовољна да у Камерону, јачем после добијених избора, види партнера који би, кад се све сабере, био истински спреман да Британију задржи у Европској унији. Интересантно је (и значајно) што се у Лондону говори да би таквог Камерона највише желела Ангела Меркел, евидентно најјачи глас у Заједници.

Бивши амбасадор Уједињеног Краљевства у Берлину, сер Питер Толи, тврди за Би-Би-Си да је Немачка чак „најбољи Камеронов пријатељ и савезник“ у његовој најављеној политици редефинисања ЕУ и тражења бољег, посебног статуса за Британију у Заједници. Прејака реч, али има неког смисла у насталој међуевропској панорами. Истина, Меркелова је већ одаслала сигнале у Лондон да је отворена за „пријатељски разговор“ о листи британских захтева према Бриселу, пре него што гласачи на Острву изађу на обећани референдум (до каја 2017.) о даљем чланству у Унији. Ово је Лондону зазвучало као добра вест пред почетак Камеронових маратонских преговора и пре него што, после њих, крене референдум.

С друге стране, стоји цео „досије“ разлога због којих је управо Ангела Меркел показала жељу да и по високој цени (евентуално уз неке значајне уступке) задржи Британију у ЕУ. Не само зато што је наједном „откривено“ како Немачка и Британија, на страну међусобна ратна прошлост, „деле љубав према кобасицама и пиву“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *