Почетна / БРОЈ 370 / Америчко повлачење

Америчко повлачење

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић
Нервозна реакција и демонстративно одбијање западних лидера да присуствују војном спектаклу на Црвеном тргу 9. маја очитују њихову фрустрацију због губитка моћи и неопходности уступака Москви

Бројни медији и у Русији, и још више на Западу, објавили су после посете америчког државног секретара Џона Керија Сочију да су САД спремне на попуштање у Украјини и најавили прекид изолације Москве и могуће скоро укидање санкција. Изненадни и ненајављени сусрет Керија са руским председником Владимиром Путином послужио је овим аналитичарима само као још један „доказ“ за њихове тврдње. Посебно им је на руку ишло Керијево срдачно и пријатељско понашање, где је његов сусрет са руским шефом дипломатије Сергејом Лавровим изгледао баш као дружење старих пријатеља. Међутим, у најбољем случају, реч је тек о пролазној станици, мање или више кратком предаху у деценијама дугом ривалитету.

 

СУМЊИВА БРЗИНА Да би се могло говорити о правом партнерству, неопходно је дуготрајно тестирање односа, а не један сусрет, ма колико био пун осмеха и блицева фотоапарата. Реалистична анализа указује да Вашингтон и даље таји бројне трикове. Без обзира на чињеницу што је свог државног секретара у осетљиву мисију, са специјалним задатком, послао „велики поглавица“ Барак Обама лично. Ипак, у најновијим дипломатским комбинацијама не само што има доста разлога за умерени оптимизам Москве већ и поприлично „хране“ за аналитичаре који указују да је нешто крупно почело да се мења у светском поретку моћи. То су још увек само назнаке, а не праве промене. Оне ће уследити касније…

Поједини амерички аналитичари већ су почели да спекулишу да је долазак Керија у Сочи, а затим и његове помоћнице за Евроазију Викторије Нуланд у Москву пет дана касније – знак „заокрета“ у политици САД према Русији. Већ то, само по себи, изазива озбиљне сумње. Тешко је поверовати да амерички новинари, који су до јуче на најцрњи начин пљували по Русији и Путину, сада носе добре вести за Кремљ. Посебно је сумњива брзина и спремност којом су сви углас почели да предвиђају „заокрет“ према Русији. Зато се њиховим најавама тешко може веровати и не сме се сметати с ума да је Вашингтон практично руски непријатељ. Да би се ове сумње развејале, нису довољне лепе речи, већ су неопходна дела. И то бројна. Време ће показати да од тога нема ништа. Америка се може „заокренути“ само ако падне.

Како онда тумачити изненадни налет америчких симпатија према Москви? Као и обично у спољној политици, појаве се не могу сасвим просто објаснити, а поготово се не могу сажети у једну реч, попут „заокрета“. Ако би се то и покушало, у америчком случају много би боља била реч – „превара“. Кери је дошао, по Обамином налогу, да покуша да извуче максимум из непријатне ситуације у којој се Вашингтон нашао. Америка ће покушати да трошкове и терет својих активности пребаци на друге. У овом случају на Кремљ како би платио обнову разрушеног Донбаса и хранио милионе гладних уста на истоку Украјине. Али, изгледа да су „прочитани“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. Situacija za ocekivati…
    Sreca pa su Rusi napokon pokazali cvrstinu (posle 50 god.)…ovi im vec bili zakucali na vrata!

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *