Почетна / Друштво / За и против вакцинације

За и против вакцинације

Хроника смутног времена – од Кеније до Украјине
Пише Владимир Димитријевић
Доношење државног Закона о обавезном вакцинисању деце, уз озбиљне претње родитељима ако их не вакцинишу, нешто је што, посебно у светлу безмало језивих искустава земаља „трећег света“, противуречи слободи човека, здравом разуму и свакој хуманости, а нарочито медицинској

Потписник ових редова не бави се методом вакцинисања као таквом. Он сматра да вакцине против озбиљних заразних болести могу бити потребне и корисне. Такође сматрам да свака земља мора да има свој здравствени суверенитет и здравствену безбедност, па је дужна да, поред сопствене производње, има и врхунску контролу цепива. И, наравно, да је доношење државног Закона о обавезном вакцинисању деце, уз страховите претње родитељима ако их не вакцинишу, нешто што противуречи слободи човека, здравом разуму и свакој хуманости, а нарочито медицинској.

Кроз питања и одговоре, то би изгледало овако.

Да ли постоје вируси и бактерије који изазивају болести, од којих су најопаснији они што се епидемијски или пандемијски шире?

Постоје.

Да ли све вакцине треба забранити ако оне спречавају ширење заразних болести?

Све вакцине не треба забранити, али све вакцине треба проверити. И треба их, по могућству, свести на најмању меру.

Да ли произвођачи вакцина дају гаранцију да ће оне пружити апсолутну заштиту?

Не дају.

Да ли произвођачи вакцина крију да додају јако опасне материје које могу довести до пропратних нежељених последица?

Не крију.

Да ли постоје докази да се велики број вакцина које не задовољавају стандарде ЕУ или су пред роком истека не уништава, већ се прослеђује као хуманитарна помоћ или продаје у земљама „трећег света“?

Постоје.

Да ли је, разним скандалима и несавесношћу, наш некад изврсни Институт „Торлак“, који је производио вакцине, скоро разорен, због чега увозимо непоуздане вакцине из иностранства?

Јесте.

Али, да, у потрази за одговорима, кренемо из света.

[restrictedarea]
СЛУЧАЈ КЕНИЈЕ

Година 2014. Светска здравствена организација и УНИЦЕФ су финансирали и организовали кампању вакцинације Кенијки против тетануса чији је резултат требало да буде масовна стерилизација.

Вакцине Светске здравствене организације (СЗО) и УНИЦЕФ-а су, на инцијативу локалних лекара и Римокатоличке цркве, испитане у јужноафричким лабораторијама, а резултат је био откриће да СЗО и УНИЦЕФ спремају геноцидну кампању против црног становништва у Африци. Кенијска влада је била принуђена да прекине програм вакцинације Светске здравствене организације и УНИЦЕФ-а против тетануса, јер је откривено да би пета доза (како СЗО и УНИЦЕФ препоручују) узроковала стерилизацију два милиона и триста хиљада жена узраста од 14 до 49 година.

Стефан Каранџа, председник Удружења католичких лекара Кеније и члан Извршног одбора Здравствене комисије Бискупске конференције у тој земљи, за италијански сајт tempi.it навео је резултате заједничке акције Римокатоличке цркве и научне заједнице, када су се 11. новембра 2014. састали са члановима Парламентарног одбора за здравство: „Срећан сам. Суочени са научним доказима (парламентарци) признали су да смо у праву и прекинули вакцинацију /…/ Још у априлу су Удружење католичких лекара и Бискупска конференција (Кеније) постали сумњичави спрам праксе пропагирања вакцинисања, јер ситуација у вези са тетанусом није била алармантна. Зато су ове организације анализирале шест узорака вакцина у лабораторији и утврдиле да делују абортивно (изазивају стерилизацију и побачај). Упркос доказу, министар здравља је тврдио да је вакцина сигурна, а није пружио ниједан доказ за то. До сада је милион жена добило три од пет предвиђених доза. Још милион и триста хиљада би добило вакцине у наредним месецима. Пошто смо се суочили са таквом опасношћу, заједно са секретаром Бискупске конференције и другим стручњацима тражио сам пријем на заседање Парламентарног одбора како бисмо спречили Светску здравствену организацију да ушприца четврту и пету дозу (женама) и зауставили програм /…/ Били су шокирани и уплашени када су видели резултате научних испитивања. Чланови Одбора су говорили један другом: ‚С обзиром на доказе, треба ли још увек да сумњамо ко лаже (СЗО или кенијски лекари)?‘ Чланови Одбора су закључили да, пошто је вакцина добијена од СЗО, више се неће моћи давати док влада заједно са лекарима и (Римокатоличком) црквом не обави анализе /…/ Срећом, да би жене постале стерилне, било је потребно да приме свих пет доза. Дакле, да, све су се спасле. Не смем да замислим шта би било да се ствар друкчије одиграла (да нису реаговали) /…/ Осим што није било кризе или епидемије које би оправдале сличне мере против тетануса, запитали смо се: ‚Зашто се вакцинишу само жене узраста 14−49 година? Зашто се то (процедура) ради прикривено? Зашто је особље УН ангажовано да спроводи вакцинацију а не локално здравствено особље?‘ Афричка црква је свесна да се не може слепо слушати Светска здравствена организација. Довољно је подсетити се да је 1972. покренут програм истраживања вакцина против фертилитета (плодности) и да је 1992. (након 20 година) произведена вакцина против фертилитета која је у себи имала два састојка, beta Hcg и антитетанус. Кампања овде започета идентична је онима које су спроведене на Филипинима, у Мексику и Никарагви а спонзорисале су их исте организације (СЗО и УНИЦЕФ) /…/ Beta Hcg је хормон неопходан за трудноћу који се развија (у телу) када жена затрудни. Ако се убризга женама које нису трудне у комбинацији са токсоидним тетанусом, ствара антитела и против тетануса и против хормона beta Hcg узрокујући трајни стерилитет.“

ПОД ВЛАШЋУ „ИСТОЧНОИНДИЈСКЕ КОМПАНИЈЕ“

Др Слободан Јанковић, који је својевремено са италијанског превео текст о вакцинацији у Кенији, подсећа нас: „Светска здравствена организација, која је примила некадашњег вишемандатног министра здравља Србије Томицу Милосављевића у своје редове, оптужена је 2010. од многих земаља да је измислила пандемију птичјег грипа како би велике фармацеутске компаније зарадиле милијарде долара. СЗО је тада проценила да ће се две милијарде људи заразити вирусом птичјег грипа а да ће милиони умрети ако се не изврши масовна вакцинација. Осим што је ово био трећи покушај ширења панике због ове болести, то је био и трећи пут да је уз помоћ СЗО амерички политичар Доналд Рамсфелд, као деоничар фирме која производи ‚тамифлу‘, зарадио силан новац. Бројне државе, укључујући и Србију, изгубиле су милионе и милијарде купујући непотребни (и можда врло опасни) лек.“ А сада су − у Србији − вакцине постале обавезне. Изгласала Скупштина, једногласно. И власт и опозиција.

Др Зоран Чворовић, указујући на чињеницу да се домаћи закони све више обликују према интересима мултинационалних компанија канцер капитализма, поставља питање: „Да ли се доношењем овог закона, који ће одговарати фармацеутским мегакорпорацијама што производе вакцине, Србија ставља у положај Индије, којом је извесно време управљала не Енглеска, него њена ‚Источноиндијска компанија‘?“ Што се тиче приче о томе како „нема доказа“ да вакцине изазивају аутизам, или било шта друго, не сме се заборавити: за мултинационалне компаније које се баве производњом и пласманом ГМО хране „нема доказа“ да је она штетна (ако Сералини докаже да јесте, и да изазива туморе, Сералини се проглашава за „будалу“ и „ненаучника“ по хитном поступку); за НАТО „нема доказа“ да је осиромашени уранијум штетан по бомбардоване (то што свако у Србији зна за бар десетак људи који су умрли од канцера од 1999. наовамо није никакав доказ, зар не?); за Вашингтон „нема доказа“ да је Украјина под влашћу неонациста, па је треба снабдети сваком врстом помоћи у геноциду над становништвом Новорусије и у борби против Москве… Једноставно, нема доказа ни за шта од онога што не желимо да видимо.

„ГАРДАСИЛ“ – АМЕРИЧКА ДОНАЦИЈА ЗА УКРАЈИНУ

Један од најугледнијих руских информативних портала, „Рускаја весна“ (Руско пролеће) пренео је, почетком 2015, изјаву Рускиње из Украјине Јевдокије Шчербине: „Моја је ћерка побегла од рата и с двоје деце отишла у Дњепропетровску област. Старијој девојчици је десет година. Пре неколико дана дете је дошло из школе и донело цедуљу где је писало да се од родитеља тражи да потпишу сагласност ради вакцинације препаратом ‚гардасил‘. Ћерка ме је замолила да се код наших доктора распитам да није то можда опасно по дечје здравље. Сутрадан сам отишла код нашег педијатра да се посаветујем. Од онога што сам сазнала обузео ме је ужас. Показало се да ‚гардасил‘ или ‚церварикс‘ кобајаги спречава настанак папилома (брадавица) и рака грлића материце, а у ствари та инјекција доводи до бесплодности. Зато ју ни по коју цену не треба давати ни девојчицама, ни девојкама, ни женама“, рекла је Шчербина. У то време, за Украјину је из Америке послато 42 милиона доза ‚гардасила‘, писала је „Рускаја весна“. Наши посланици, очито, не читају „Руско пролеће“.

Родитељи који су, удружени у друштво за одбрану права на необавезност вакцинације, писали свим релевантним факторима на власти у Републици Србији пре доношења Закона о обавезном вакцинисању изнели су неколико основних, здраворазумских теза. Пре свега, позвали су се на људска права гарантована Уставом РС, на Међународну конвенцију о људским правима у примени биомедицине, као и на права пацијената (мада здрава деца нису пацијенти). Указали су на чињеницу да деца нису и не могу бити власништво државе. У европским законима (а ми идемо у ЕУ, зар не?) забрањено је вршити инвазивне методе над пацијентом без његовог пристанка, а по тим истим законима, сваки убод се сматра инвазивном методом. Како инвазивни поступак може одједном да постане превентивни? На основу чега? На основу прогласа?

Повјереништво за медицинску етику Хрватскога лијечничкога збора још је у јануару 2012. једногласно донело одлуку да присилно вакцинисање против заразних болести није у складу са лекарском етиком и да лекар има право да одбије присилну вакцинацију позивајући се на призив савести. И код нас, међу педијатрима, лекарима других специјалности, па и фармацеутима такође има оних који сматрају да је родитељ тај који треба да сноси одговорност и доноси одлуку о вакцинацији, јер су свесни шта значи преузети на себе ризик да се некоме упропасти здравље и живот.

СМРТ ОД ВАКЦИНЕ И ЊЕНО ТУМАЧЕЊЕ

Ево шта је наведено на званичном сајту Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, на страни 32 Извештаја о имунизацији за 2013. годину: „Број регистрованих нежељених реакција насталих након имунизације не одговара очекиваном броју који се наводи у упутствима произвођача за примену вакцина које се примењују у Програму имунизације. Неопходан је квалитетнији надзор над нежељеним реакцијама након имунизације по стандардима СЗО, по којима су јасно дефинисани ентитети које треба пријављивати /…/ Поједини окрузи не достављају пријаве нежељених реакција, што говори о неадекватном надзору и непоштовању Правилника. Присутни су ограничавајући фактори који утичу на квалитет надзора: педијатри/лекари недовољно заинтересовани/мотивисани за пријављивање, не поштује се процедура према Правилнику за достављање образаца, доступна документација закључака и потврда стручних тимова је непотпуна, непостојање стручног тима на националном нивоу, сарадња са Агенцијом за лекове и медицинска средства је неадекватна.“ Бајно стање у области имунизације, зар не? Родитељи су поставили питање − како је могуће да пацијент који је животно угрожен (канцер, леукемија) има право да одбије предложену меру лечења, а родитељи здраве деце немају избор? Како је могуће да особе носиоци и преносиоци заразних болести (АИДС, хепатитис Ц, хепатитис Б, мононуклеоза, коксаки вирус итд.) имају право да одбију сваку врсту лечења, да не буду дискриминисани, да им се гарантују њихова људска права, а здрава деца немају?

Како је могуће да посланици добро знају какав статус има Србија у СЗО (ми смо „земља у развоју“) и да су вакцине које стижу у нашу земљу шкарт, непотрошене или експерименталне, а да ипак толико инсистирају на томе да се такве вакцине законски наметну као обавеза за свако здраво дете? Како је могуће да се у земљама у развоју, по новим критеријумима СЗО, смрт детета узрокована вакцинама не бележи као смрт од вакцине? Зар су наша деца и њихови животи мање вредни од живота деце из развијених земаља? Поставља се и најновије питање: да ли је истина да је „Торлак“ почео да се преоријентише на производњу вакцина са ГМО састојцима?

Родитељи на своја питања нису добили одговор. Наравно. Али, питања и даље треба постављати.

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *