Почетна / Други пишу / ТРАГЕДИЈА ХЕЛИКОПТЕРА – Пилот и контролор се нису разумели

ТРАГЕДИЈА ХЕЛИКОПТЕРА – Пилот и контролор се нису разумели

Конфузија и лоша припрема лета кумовали паду војног хеликоптера Ми-17 код Сурчина. Цивилни сурчински аеродром посади био недовољно познат, неспоразуми између посаде и контроле летења

Ово је један од најважнијих закључака стручне комисије за испитивање узрока пада војне летелице, који је наведен у једном од додатака основном извештају о рушењу хеликоптера, на готово 300 страница.

Додаци који су, после уклањања ознаке тајности, изашли на светло дана садрже и изјаве свих кључних актера драме, записнике о раду војних истражитеља, стенограме и аудио- снимке разговора преко радио-везе посаде са оперативним центрима и контролом летења, али и записе телефонских разговора организатора последњег лета хеликоптера Ми-17. Анекси, између осталог, садрже и изјаву генерала Бандића који тврди да му је министар здравља Златибор Лончар лично саопштио намеру да присуствује слетању. У осталим документима наведено је и да „није сигурно да ће прихвату болесне бебе присуствовати министар одбране Братислав Гашић“.

Комисија РВ утврдила је да непосредно пре несреће Контрола летења није имала објективну процену позиције хеликоптера изнад Аеродрома „Никола Тесла“. До неспоразума је дошло већ током прилажења летелице тачки предвиђеној за слетање.

Пилот Мехић је Прилазној контроли летења Београд пријавио да се ваздухоплов налази на висини од 140 метара од писте. Контролни торањ примио је ову информацију схвативши, по правилима која важе у цивилној авијацији, да је реч о – надморској висини. Како је Аеродром „Никола Тесла“ на 102 метра надморске висине, контролор на торњу је закључио да је војна летелица на свега 38 метара изнад писте.

Вођен закључком, контролор Мехића није упозоравао да са висине на којој се налазила посада није ни могла да уочи писту, због ниске базе облака. Штавише, контролор је посади препоручио да хеликоптер преведу у режим „лебдења“ над пистом, што је у случају летелице Ми-17 готово немогуће.

„Посматрајући одраз са радара који нису намењени за прецизно навођење летелица, контролор посади даје информацију да је тачно на прагу писте. Међутим, у том тренутку хеликоптер се налазио високо и бочно удаљен од писте“, констатовала је комисија. За то време посада у кабини грозничаво је погледом тражила писту испод себе. То је, како наводи закључак, створило услове за увођење хеликоптера у неправилан положај, после чега је кренуо ка земљи.

Невероватну ниску неспоразума и грешака на небу над Сурчином комисија је образложила различитим начином размишљања војних пилота и контролора летења и одсуством навике на заједнички рад.

Из објављених додатака види се и да су услови за летење 13. марта увече били изузетно лоши. У метеоролошком извештају који је Комисији доставила Агенција СиЦГ за контролу летења (СМАТСА), доњи слој облака је у 22.30, непосредно пред пад хеликоптера, био на свега 35 метара изнад земље. Десет минута касније, био је на коти од 20 метара, после чега је пао на нулу. Доња линија облачности у ноћи трагедије непрекидно је опадала од 21 час.

У прилозима извештаја, наведено је и да се „метеоролошка ситуација током лета погоршавала, о чему посада није добијала довољно информација“. Констатовано је и да је забележено знатно погоршање метео-ситуације између првог и другог прилаза тачки слетања, што посади такође није било предочено.

„Посада није извршила ни увод у стварну метео-ситуацију и прогнозу времена за период летења, односно није звала дежурног метеоролога, већ се ослонила на информације које је мобилним телефоном добила од генерала Бандића.

На месту удеса пронађена је и Мехићева пилотска мапа, на којој је траса лета уцртана оловком, што потврђује да је на задатак посада кренула неприпремљена.

Узрок пада хеликоптера треба тражити и у одлуци да се он приземљи на Аеродром „Никола Тесла“. Током лета из Рашке Прилазна контрола летења Београд посади је саопштила да је прихват организован на Аеродрому „Никола Тесла“, иако је првобитни циљ био на Бањичком вису.

„Промена дестинације у лету неповољно је утицала на извршење задатка, јер је сурчински аеродром посади недовољно познат. Одлука о промени дестинације донета је већ током лета за Рашку, а посада је обавештена више од сат времена касније“, наведено је у пратећој документацији.

Одлука да се прихват бебе изврши на „Николи Тесли“ донета је у разговору генерала Бандића и руководиоца Оперативног дежурног тима, а на основу информације да је метео-ситуација на Бањици све сложенија и да тамо нема услова за слетање. То је личним уводом проценио генерал Предраг Бандић.

ОБРУШИО СЕ КА ТЛУ

Kомисија је, како је наведено у прилозима извештаја, у потпуности реконструисала шта се догађало у последњим тренуцима лета. На кобни епилог утицала је велика маса хеликоптера од око 8.500 килограма и изузетно велика брзина у тренутку контакта са тлом. Истражитељи РВ и ПВО утврдили су и да су сви ломови настали током кретања летелице по тлу, односно да је хеликоптер у ваздуху био потпуно исправан.

http://www.novosti.rs/

2 коментара

  1. …. жалосно, страдали као жртве пометње – волунтаристичког хаотичног „усклађивања“ са ЕУ- бујајућих прописа и „цивилне“ контроле војске ?

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Kontrola leta je i u slučaju obaranja malezijskog putničkog aviona iznad Ukrajine imala presudnu ulogu oko usmeravanja aviona iznad ratom zahvaćenog područja !? Posle ovih surčinskih „visinskih nesporazuma“,pitam se da li ovi „naši“ kontrolori uopšte znaju razliku između fita i metra!? Ako ne znaju možda imaju potrebu za šaptačima sa strane.Ili je možda vreme za doškolovavanje i usavršavanje.
    Javnost traži da se krivci kazne.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *