Почетна / Друштво / Псовачи и њихова паства

Псовачи и њихова паства

СТАВ / ХЕРМЕНЕУТИКA ВОЈВОЂАНСКИХ  ВРЕДНОСТИ /

Пише Недељко Куљић
Којим то вредностима, културним стандардима и „цивилизацијским“ предностима  удовољавају борци за туђу истину о нашим животима, и откуда самопоуздање којим изричу своје темељне тврдње : Срби, погрешни су вам нација, и историја, писмо и религија. Ви сте главна препрека нашем европском путу и пројекту?

Може ли се о смислу „војвођанских“  вредности судити на основу излива јавног самообожавања, својатања политичког морализма и европејства ЛСВ, РТВ, НДНВ, приватних  НВО и „независних“ удруга из Новог Сада?

Ако закључујемо на основу онога што смо чули и видели – не. Њихова основна идеја, збијена у небројеним слоганима, иступима и саопштењима, одвећ банална да би захтевала домишљање, гласи: Срби, погрешни су вам нација, и историја, писмо и религија. Ви сте главна препрека нашем европском путу и пројекту.

О свему се већ подоста зна; околности се мењају, али поредак вредности не. Лабудова песма покрајинских екстремиста није променила ни тоналитет, ни партитуру. Европске дедукције смењују псовке и увреде, а атрофирана српска јавност не реагује. Новине су препуне политичке дидактике, множе се  кодекси и правила, а просташтво не посустаје. Предњаче „мултикултурни“ и „независни“. Отуда и питање.

Којим то вредностима, културним стандардима и „цивилизацијским“ предностима  удовољавају борци за туђу истину о нашим животима? Наводимо три примера у прилог могућем одговору.

Пример први

Бранећи војвођанство, председник НДНВ Сабахудин Грухоњић на једном хрватском интернет порталу пише „…док ови који се називају Народни покрет Динара – Дрина – Дунав … ‚Трећа Србија‘, а нарочито СНС гуслају своје патриотске мелодије, истовремено се као свиње тове нашим новцима. И онда грокћу о крсним славама, православљу, српству, Косову“. На мети овога грађанског првака су сви који подижу три прста, „она иста три прста која је користио Збор познатог србијанског фашисте из Другог светског рата, Димитрија Љотића. Иста су то три прста која су користили Хитлерови СС-овци и Павелићеве усташе“ (21. 1. 2015). На мети је и почивши патријарх Павле који је са својим свештенством „позивао на етничко чишћење“ и „благосиљао ратне злочине“, а затим и стотине хиљада оних што су му  одали последњу пошту, које Грухоњић назива „некрофилима“. Најпосле и читав народ у којем СПЦ и даље ужива велики углед, због чега врли војвођански дужносник закључује – „Је*еш такав народ“. Овде се његови еврорегионални назори сусрећу са отоманским  –  по којима  Срби „артиљеријом отклањају властити страх, а камама засјењују достојанство гориле… (па отуда) једва имају право на животињско име, те их ваља назвати Сатаниним синовима“. (Расим Муминовић, Феноменологија српске геноцидне свијести, Анкара, 1995). Све у контексту примедбе европског званичника Џејмса Кер-Линдзија о „недовољној укључености цивилног сектора и НВО у процес креирања политике“.

 

[restrictedarea]
Пример други

У бризи за природна и не-природна богатства АПВ, права њене флоре и фауне, Ненад Чанак годинама псује све између Београда и Москве док, у исто време, ауторитативно расправља о спољнополитичким односима, изборном систему и територијалној подели Србије. Као и Грухоњић, постојано указује на опасности од клерофашизма, чији је извор СПЦ, а сваки разбијени излог у Новом Саду (након инцидента Едија Раме у Београду, нпр.) назива манифестацијом српског фашизма. Све то, док чека рок застаревања у кривичном поступку који се против њега води због наношења тешких телесних повреда и увреда на антисрпској основи. (Према једној од првих агенцијских информација, у пријави након инцидента 2013, Чанак је оптужен за покушај убиства и пљачку). Затим је, пошто је признао да  је лагао у истрази, поднео оставку на место посланика. Ево га данас како спокојно седи у националном  парламенту у којем се расправља о етичком кодексу, језику и нормама понашања посланика. И одбија да минутом ћутања ода почаст „српском националисти“ Добрици Ћосићу.

Тако се у јавном дискурсу сучељавају еврорегионални мултикултурализам и проказана национална самосвест Срба. На једној страни полихистор, Ненад Чанак, по  саморазумевању (после краћег курса на брду код Крања) експерт за микрорачунарске мреже и глобални маркетинг, на другој – паланачки дух и опскурни националиста,  Добрица Ћосић.  На једној, евроазијски угледник Грухоњић, на другој, „великосрпска идеологија као агенс колективне лудости и бестијалних зала“ (како вели речени   Муминовић). Здрав разум би рекао, пропаганда – наспрам културе, политиканти и будале, људи без било каквог знања о било чему – наспрам класика. То је војвођански поредак вредности.

Веза између оба случаја су очекивања из уговорног односа. Деловање потрошених мрзилаца је део пројекта  дугог трајања, а обавеза да се иде у сусрет очекивањима је уговорна клаузула. Будући  да је купац увек у праву, овде нису пресудни бесмисленост лажи или наказност увреде. Важно је учествовати и наплатити. За инциденте се живи, јер се живи од инцидената. По потреби се могу измислити или инсценирати. Неко од надлежних за пројекат ће то већ чути и регистровати. А наручени ставови ће се актуализовати увек кад се укаже потреба. И најгора власт ће, писао је Иво Андрић, наћи своје послушнике. Вероватноћа да ће најгори наћи најгоре овде је потврђена.

 

Пример трећи  

Показује да су тајна еврорегионалних прегнућа новци.  Жестину с којом се у Новом Саду оспорава држава објашњавају привилегије и анонимна моћ покрајинског апарата власти. Зато се у кривичном поступку против новосадског кабадахије рачуна са застаревањем и „флексибилношћу“ правосудног кадра, а у Развојној банци Војводине с „креативним“ књиговодством у лавиринтима покрајинске администрације. Никада нисмо сазнали размере ове деценијама стваране паразитске структуре.

Али, да су новци доиста кључ за херменеутику еврорегионалних вредности,   а покрајински дужносници нису обична low cost предстража спољних регулатора наших живота, показују следећи подаци. Плата представника АПВ у Бриселу П. Н. 3.455 евра и 106.000 дин, његове сараднице А. С. 2.460 евра и 100.000 дин. Плата директора Фонда „Европски послови“ АПВ, С. Л. нпр, августа 2014. била је 431.477 динара, његовог ПР менаџера 316.000, лица недефинисаног занимања 310.000. Плате покрајинских секретара за финансије и за рад и запошљавање биле су крајем 2014. веће него плате републичких функционера. Пред очекивано смањење плата у јавном сектору, одлуком аутономне власти (да би заштитили војвођанске вредности) повећане су плате покрајинских функционера. Не дамо наше новце.               

 

[/restrictedarea]

 

Један коментар

  1. Ne, oni se više i ne stide da ogoljeno iznesu svoje separatne zahteve!Nisu oni dužni materijalno /preko RBV/ samo Vojvodini, oni su dužni Srbiji, kako da objasne gde je novac i odgovornost za političko stanje u pokrajini! Da objasne državi kojoj /nažalost/ pripadaju zašto je ne vole! Nije Čanak preko RTS table gazio TV, pre petnaest godina, nego – Srbiju! Nije on tukao čoveka, nego Srbina iz Beograda! VOJVODJANERI ne volu Srbiju! Ako je ne vole, eno im Seged-Roske, i ne povratili se! Šteta što „objektiv“ nije obuhvatio i zgradu što se nazire, a to je Radnički univerzitet, koji je u NORMALNO vreme imao vrlo značajnu i obrazovnu ulogu! Njega su „upalili“ davne dvehiljadite čuveni /pljuvatorski/ radio 021 jer su zbog neznanja i aljkavosti preopteretili el. instalacije i napravili požar! Ova dva „spomenika“ jedan pored drugog apsolutno simbolišu recidive vlasti u Vojvodini! RBV i RU u strogom centru N. Sada su danas RUGLO kao što su RUGLO i vladari iz TAME!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *