Почетна / БРОЈ 360 / Србија на раскршћу

Србија на раскршћу

Пише Иван Негришорац
ПЛЕДОАЈЕ ЗА РАЗВОЈ СРПСКЕ СТРАТЕГОЛОГИЈЕ: ПРОБЛЕМ ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ И ЕНЦИКЛОПЕДИСТИКЕ. Хоћемо ли бити објекат нечијег деловања или ћемо постати субјекти сопствених идеја, планова и креативне страсти? Ипак, и од нас зависи!

Ни у индивидуалном ни у породичном, ни у групном ни у друштвеном, ни у националном ни у интернационалном животу не може се без планова и планирања.Управо због тога, сачињавање разних облика стратешког промишљања друштвених феномена остаје трајна обавеза без које није могућ друштвени развој, а сачињавање озбиљног система мера, поступака и пројекција морало би таквом развоју да обезбеди адекватну одрживост.

Будући да су ови ставови неспорни, онда је више него очигледно колико је неопходна књига под насловом Могуће стратегије развоја Србије (Српска академија наука и уметности, Одељење друштвених наука, Економски зборник књ. XIII, Београд 2014, стр. 1151) приређивача Часлава Оцића. У тој књизи је изложено седамдесетак текстова најразличитијег стручног карактера, али је свима њима заједничко то да претресају начине стратешког промишљања неких од важних аспеката српског друштвеног живота. Осим текстова, у овој књизи налазимо и драгоцене прилоге који указују на историју проблема, а у том смислу су веома важни текстови Андре Николића, Косте Стојановића и других. Уз то налазимо и читав низ докумената који сведоче о актуелном стању стратегијских пројеката у Србији, укључујући и списак свих стратегија донесених на републичком нивоу у периоду 2000. до 2014. године. Ту је, такође, представљено и сведочанство развоја науке у Републици Србији последњих година; тачније, списак свих научноистраживачких пројеката које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја, као и „Предлог за оснивање Института економских наука САНУ“.

У ауторским текстовима разматрани аспекти се крећу од простора привреде, индустрије, енергетике, пољопривреде, преко правног, политичког, финансијског, здравственог система, па до сфере медија, културе, науке, уметности итд. Понеки текстови умеју да изложе читав глобални стратешки поглед на дато поље знања и активности, а понеки иду ка томе да обезбеде какав појединачни прилог расправи о глобалним стратешким поставкама.

Стратегологија, као дисциплина која треба системски да се позабави управо свим овим питањима, преко је потребна српској мисаоној, политичкој и друштвеној пракси јер та научна грана учи, у најмању руку, својеврсној дисциплини мишљења и рационалној конструкцији маште, реалности основног концепта и имагинативности оптималних друштвених пројекција. Без тих квалитета креативног ума, спремног да самог себе донекле обуздава и да се постави у некакав оквир дефинисан постављеним циљем, жељени планови и пројекти не могу се рационално засновати, не могу постати начелно оствариви и реални. Уводни текст Часлава Оцића „Стратегије развоја: замисли и остварења“ у том смислу је изузетно добро, луцидно постављен јер даје врло подробан феноменолошки опис ове дисциплине, са свим особеностима и препознатљивим процедурама, чак и мисаоним и менталним претпоставкама без којих она не може успешно обавити своје замисли.

Појава књиге Могуће стратегије развоја Србије драгоцена је управо у смислу претресања укупних околности потенцијалног опстанка Срба у епоси глобализације. Ова књига може да подстакне на драгоцену интелектуалну припрему и на изградњу позитивног менталног става у погледу спремности на борбу за опстанак, те на системско обезбеђење будућности српског народа у времену које долази.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *