Почетна / БРОЈ 362 / Рат за украјински чернозем

Рат за украјински чернозем

Пише Зоран Милошевић
Данас се на планети развија историјски сукоб који може да буде по последицама трагичнији од сукоба око нафте, тероризма или идеологије. То је рат за контролу над храном, њеном прерадом и дистрибуцијом

Борци против генетски модификоване хране имали су прошле године значајне успехе. Наиме, 2014. године Аргентина је национализовала трговину пшеницом, чиме је задала снажан ударац компанији „Каргил“, главној у трговини и производњи генетски модификованог семена у овој држави. И „Марш против ‚Монсанта‘“ организован је у мају протекле године у Европској унији, а учешће је узело више од два милиона људи. Немачка, Француска, Аустрија, Пољска, Мађарска, Грчка, Бугарска и Луксембург су потом званично забранили производњу генетски модификованих биљака ове корпорације. Тај пример следи и Италија, која припрема адекватан закон, а очекује се да ће бити усвојен ове, 2015. године.

У таквим условима најперспективније тржиште постала је Украјина, која се дуго сматрала житницом Европе, јер поседује најквалитетније пољопривредно земљиште – чернозем. Више од 26 одсто светске површине обрадивог земљишта власништво је ове државе, а осим тога, оно је крајње погодно за производњу житарица.

 

ГМО ХУНТА Од прошле године, велике западне пољопривредне компаније за производњу генетски модификоване хране интензивно се уједињују и купују земљу и украјинске фарме, али и банке које финансирају пољопривреду. Тако је компанија „Дипон“ купила акције Пољопривредне банке Украјине, а све да генетски модификовани кукуруз типа „Пионир“ буде одговарајуће засејан.

„Монсанто“, поред осталог, у Украјини рекламира програм у којем се пољопривредницима даје до 25.000 долара ради сејања њиховог, генетски модификованог кукуруза. Тако је заузео 20 одсто тржишта кукуруза, а ове године преузеће још 10 одсто тржишта, наводи портал communitarian.ru.

Но, посебан проблем је што се кијевска хунта, после пуча и преузимања власти, обавезала да шири генетски модификовано семе. Наиме, чланом 404 Споразума о асоцијацији и придруживању Европској унији Кијев се обавезао да „сарађује у ширењу биотехнологије“, тј. генетски модификованог семења и хране. С обзиром на то колико су земље заузеле западне компаније у новије време у Украјини, може се рећи да ова држава постаје светска житница генетски модификованих култура, истиче за Руску информативну агенцију „Новости“ Николај Малишевски, притом подсећајући на речи Хенрија Кисинџера од пре 50 година: „Контролишући нафту, можете контролисати државу, контролишући храну – контролишете становништво.“ Данас се на планети развија историјски сукоб који може да буде по последицама трагичнији од сукоба око нафте, тероризма или идеологије. То је рат за контролу над храном, њеном прерадом и дистрибуцијом, тврде учесници Форума за питање глобализације (Сан Франциско, САД). У августу 2011. године, „Викиликс“ је објавио америчке депеше које сведоче да је америчка дипломатија лобирала по целом свету да се шири генетски модификовано семе компанија „Монсанто“ и „Дипон“. На основу тих докумената, америчка невладина организација „Фуд енд вотер воч“ објавила је 14. маја 2013. године анализу „Амбасадори генетски модификоване хране: Како Министарство спољних послова САД помаже глобално ширење генетски модификованог семена“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Монсанто, зло које се шири

Иако истраживања јавног мњења у свету (објављена 2011. на порталу Naturalnews) говоре да се „Монсанто“ доживљава као „највеће зло међу корпорацијама“ (51 одсто испитаника) он се и даље шири. Од маја 2013. па до краја 2014. године организовани су „маршеви против ‚Монсанта‘“, у 50 држава света.

Према подацима Међународне службе за процену примене агробиотехнологије (ИСААА) површина засејана генетски модификованим семеном у свету увећала се од нула 1996. године на 180 милиона хектара 2014, а вредност компаније „Монсанто“ је прошле године процењена на 59 милијарди долара.

У САД ова корпорација контролише 80 одсто тржишта генетски модификованог кукуруза и соје, али се труди да повећа удео и у производњи осталих биљака. Према проценама, то је успела са осталим културама у обиму до 40 одсто, односно 20 одсто у целом свету.

Америчка провера

Председник Асоцијације прозвођача пшенице Украјине Владимир Клименко за медије је рекао да ће држава дозволити коришћење генетски модификованог семења, „само ако је прошло проверу у САД“ (?) при чему се не прихватају друге провере. Наиме, независне анализе генетског семења показују да није баш све како тврде Американци и „Монсанто“. Хербицид који иде уз генетско семе (Раундап) требало би да се брзо разлаже у природним условима, али у пракси није тако. Негде се разложи, али негде и не. Уколико се и разложи, то није процес доведен до краја. Потом се таложи на биљкама – цвекли, шаргарепи итд.

Ланено уље (добијено из генетски модификованог лана) у многим земљама се не једе, па тако ни у Русији и САД, али цела Средња Азија, Индија и многи други користе га у исхрани. Иако су обављена истраживања о последицама коришћења овог уља, до данас она нису угледала светло дана.

Један коментар

  1. Kao jedna od ucenjenih država ovo će se brzo sejati i kod nas.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *