Почетна / БРОЈ 362 / О једној пропуштеној шанси српске прозе

О једној пропуштеној шанси српске прозе

ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ОД „БАЈКЕ“ ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА
Пише Желидраг Никчевић
Ана Ћосић Вукић присећа се да је њен отац, Добрица Ћосић, Бајку писао 1965. године, на летовању у Охриду. Увече је супрузи Божици читао оно што је током дана написао. Ћосић је тада имао 44 године и три објављена романа: Далеко је сунце, Корени и Деобе I–III. У време кад је настала, Бајка није имала праве читаоце и тумаче, и фактички је прећутана

Анкетирао сам, протеклих дана, десетак људи које можемо сматрати узорним читаоцима и познаваоцима српске прозе, и нико од њих није био расположен да о Бајци Добрице Ћосића каже нешто одређено, да се присети њеног стила и садржаја, да формулише некакав став поводом Ћосићеве најнеобичније књиге. О његовим историјским романима свакако, надугачко и нашироко, о јавном ангажману такође, али о Бајци – не. Мислим да је то озбиљан пропуст не само кад је реч о сагледавању укупне Ћосићеве приповедачке путање него и кад је реч о могућностима и пропуштеним шансама савремене српске прозе.

Наша културна јавност, а нарочито претенциозни критичари, националну књижевност радо представљају као кохерентну целину, у којој нема случајности, која се развија органски и у коју онда згодно уклапамо наше идеје о друштву, о прошлости и будућности. Мада нам обично искуство говори да је писац такође човек са успонима и падовима, са погрешним проценама и лутањима, ми ипак дело једног аутора најчешће желимо да видимо као целину, у којој се разлике наводно подупиру да би резултирале срећним јединством. Тај приступ јесте заводљив, нема сумње, и олакшава нам посао, нарочито ако се комбинује са такође популарном идејом да су тзв. главни приповедачи медиј колективне самоспознаје, да они уместо свих нас обављају мукотрпан и узвишен терапеутски посао.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. Ćosićeva Bajka je visoko vrednovana. Profesor Egerić je 1970. tu novelu uvrstio u Antologiju savremene srpske satire. S pravom!

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *