Почетна / БРОЈ 356 / ФЕСТ 2015. – Повратак у – прошлост?

ФЕСТ 2015. – Повратак у – прошлост?

Пише Владислав Панов

Нови-стари програмски концепти који подсећају на преправљено некада атрактивно и модерно одело (можда није случајно што фестивал отвара филм „Сен Лоран“) те коначно окретање такмичарском карактеру фестивала, промене у организацији и селекцији, бројност филмова, програма и појачано присуство звучних гостију у најави, део су могућих импресија овогодишњег ФЕСТ-а који се одржава у Београду од 27. фебруара до 8. марта

Овај, претпостављено, судећи по најавама, нови ФЕСТ, четрдесет трећи по реду, који ће се одвијати у главном граду од 27. фебруара до 8. марта, могао би да буде, и то сасвим отворено настоји, важна прекретница у рециклирању и дорађивању свега онога што је до сада представљао. Предочено је да је ово највећа промена од када је ФЕСТ почео да се догађа нама и нашем граду 1971. године под слоганом, и за то време и своју понуду сасвим оправданим, „Врли нови свет“. Никада више није имао бољи и пригоднији слоган. То свакако није рогобатни овогодишњи „Ту смо! У сазвежђу победника“. Ипак, слогани и представљања су мање битни. Истина је да су овог пута промене најзанимљивије и другачије од свих претходних. Иако су концепти програма углавном надградња претходних, чак и омажи онима с почетка овог фестивала, његово је ново лице много привлачније од саме технике уз помоћ које је обављено умивање. Најпре, јер ће ФЕСТ коначно од ове године постати такмичарски. А то никада није био! Слично свим великим фестивалима, наш ће ФЕСТ, са (петочланим) интернационалним жиријем (додуше, не тако звучних имена као што је то случај са поменутим страним смотрама филма од угледа) изабрати на крају најбоље филмско дело и прогласити га Београдским победником. Награде ће се делити и у још два програмска одељка. Да ли ће те награде било коме бити значајне и колико ће жеља да се освоје бити велика па да пред нашу публику изађу њихови лауреати или они који су у конкуренцији, видећемо. Ако се издржи у том смеру и награде успеју да добију значај, ФЕСТ има прилику да у годинама које долазе коначно израсте у жељено и отуда посећено место на годишњој мапи светских филмских фестивала.

Први метри пута до победника За сада, иако мењачи концепта слоганом ове манифестације тврде да смо ту, у сазвежђу победника, нисмо још. Ипак, пут до тријумфалног сазвежђа је почео да се асфалтира. Први његови метри су управо пред нама. Нови селектор (режисер Младен Ђорђевић) и уметнички директор (Југослав Пантелић) као, уосталом, и добро обновљена екипа „главних криваца“ овогодишњег ФЕСТ-а, одлучили су да испарцелишу понуду фестивала на до сада најбројније сегменте (десет чак, рачунајући и фестивал ФЕСТ-ове класике и специјалне пројекције) да у њиховим програмима прикажу 90 премијерних и 34 репризна филма и да на седам места у граду одрже скоро двеста педесет пројекција. И у томе ФЕСТ такође почиње да личи на велики светски фестивал. Филмови ће се гледати широм града и на сваком месту ће бити нешто чега нема на другом, а није тек попуњавање програма нити помпезно привлачење пажње лажних елитиста. Биће и таквих намера и посетилаца. Али је приступ отварању врата за разне погледе у свет филма, иако веома сличан првим фестовским годинама, доста занимљив и у односу на прилике током протеклих деценија суштински бољи. С друге стране, можда, увек присутни страх да не превагне порив да се фестивал окрене популистичком повлађивању или комерцијалном диктату није неоснован, али ни довољно реалан. Неће ФЕСТ после ове године постати ни једно ни друго. Ако ништа, јер је ова година нулта, она од које почиње умивање његове учмале средовечности и постављање нове подлоге која би морала да држи воду у наредним годинама нове адолесценције, односно романтично-практичне трансформације у нешто у најширем смислу прихватљивије, али једнако и корисно нужније од свега што је до сада наводно мењано. Нови ће ФЕСТ бити коначно место и за показивање и за гледање филмова, али и за додир са светом, и даље, додуше, мање важан у рангу нијансирања светске филмске елите (најављени долазак времешног Ричарда Драјфуса, кога је Холивуд одавно одбацио и који се баш досађује у пензионерским данима, неће сигурно донети шљокице Холивуда у наш град – што је ипак неопходно да нам фестивал коначно постане макар мало више од ревије филмова). Најава посете успешног руског синеасте Александра Сокурова сигурно доприноси таквом усмеравању његовог значаја. Све ово стоји тек као обећање и могућност који не морају да се остваре. Реч је о најави промене, а још увек не и о њеној успешној практичној примени. То би требало да уследи већ ове године.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *