Почетна / Вести / Свети Сава – Aкадемиjе и протестна шетња

Свети Сава – Aкадемиjе и протестна шетња

Учешћем у пригодним академиjама и приредбама, ђаци у Србиjи данас обележаваjу школску славу Светог Саву, међутим неки од њихових наставника и учитеља окупиће се на протестноj шетњи у Београду, у организациjи четири репрезентативна синдиката образовања.

Преговори о посебном колективном уговору и о споразуму коjи би подразумевао прекид штраjка у просвети траjу недељама, а како jе наjављено из синдиката, предлог колективног уговора требало би у четвртак 29. jануара да буде разматран на седници владе.

Синдикати протестуjу дуже од два месеца незадовољни, између осталог, умањењем зараде и инсистираjу да се посебни колективни уговорпотпише одмах, независно од споразума о прекиду штраjка.

Иначе, Савиндан се у школама обележава радно али без наставе, уз академиjе и свечане приредбе, одлазак у цркву, а посвећен jе сећању на великог српског просветитеља и утемељивача образовања, првог српског архиепископа, законописца.

Чланови репрезентантивних синдиката просвете данас организуjу протестну шетњу и академиjу „под ведрим небом“.
Просветни радници окупиће се око 17 сати на платоу испред Храма Светог Саве а потом ће преко Славиjе и Tеразиjа доћи до Tрга Републике и Народног позоришта, испред кога ће одржати митинг.

У Народном позоришту од 20 часвоа биће одржана традиционална Светосавска академиjа у организациjи Mинистарства просвете, а пре тога на конференциjи за новинаре у влади Србиjе биће проглашени добитници Светосавске награде.

Празник Светог Саве обележава и београдски Православни богословски факултет, на свечаности коjоj ће присуствовати председник Србиjе Tомислав Николић.

Председник Николић потом ће разговарати и са групом ученика основних и средњих школа, коjи су постигли истакнуте резултате на међународним такмичењима.

Иначе, први писани траг о школскоj прослави Савиндана jе из 1734. године када jе обележен у Сремским Kарловцима.
Kнез Mихаило Oбреновић донео jе наредбу о школскоj прослави дана Светог Саве у Србиjи, што jе било регулисано законом од
13. jануара 1841. године. Слава jе у то време уведена и на Лицеj, а од 1864. године на Универзитет.

У школе jе, после више децениjа паузе након Другог светског рата, поново враћена 1989. године.

Растко Немањић jе у Никеjи jе 1219. од византиjског цара Tеодора Ласкариса и васељенског патриjарха Mаноjла и Харитопула издеjствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископиjу, за чиjе jе средиште одредио манастир Жичу.

Принц Растко, чиjе jе монашко име Сава, живео jе од 1169. године (по другим подацима рођен jе 1175. године), до 1236. године и био jе наjмлађи син српског жупана Стефана Немање.

Oн и његов отац су из манастира Хиландар на Светоj Гори, коjи су основали краjем 12. века, управљали српском државом.
У Хиландару jе 1198. године основао прву болницу, а у манастиру Студеници, као прву у Србиjи, десетак година касниjе.
Свети Сава jе преводио Хипократа и Галена и прикупљао средњовековне медицинске записе, од коjих jе настао „Хиландарски медицински кодекс“.

Био jе необично вешт и у државно-дипломатским пословима, 1208. године у манастиру Студеница над очевим телом, коjе jе пренео са Свете Горе, измирио jе своjу завађену браћу Вукана и Стефана Немањиће.

Преминуо jе у тадашњоj бугарскоj престоници Tрнову 25. jануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Jерусалим, после jедне дипломатске мисиjе за Бугарску архиепископиjу.

Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао jе у Србиjу два дана касниjе, 27. jануара.
Његове мошти су из Tрнова пренете и сахрањене у манастиру Mилешева 6. маjа 1237. године. Mошти jе спалио Синан Паша 1594. године на Врачару. На том месту налази се се спомен храм посвећен Светом Сави.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *