Данас је Богојављење

Преко 500 људи пливало је ове године за Часни крст на Богојављање у Земуну, на Ади Циганлији и код СЦ “Милан Гале Мушкатировић”. У Земуну први до Часног крста стигао је осамнаестогодишњи Бојан Рашковић, а на Ади Циганлији је први до крста допливао Павле Драгишић. Учесници који пливају за часни крст стигли су на само обалу. После добијања благосолова и читања заклетве започеће пливање за Часни крст.  Програм је почео литургијом у у Храму светог оца Николаја, одакле се формирала литија, која пролази већ устаљеном трасом. Освећење Дунава и вађење Часног крста, обавиће се на Кеју ослобођења, код ресторана Венеција. 

Представници СПЦ истичу да је Земун симбол одржавања традиције и да обележавањем Богојављања јасно показујемо очување своје културе, идентитета, витешког и спортског духа.

Централна свечаност обележавања Богојављења и традиционално пливање за Часни крст одржана је на Ади Циганлији.

Након празничне литургије у Храму Светог Ђорђа на Бановом Брду коју је служио патријарх српски Иринеј, литија је прошла поред храма и дошла до Аде Циганлије где је одржана традиционална “Молитва на језеру”.

Победник трке у којој је за Часни крст пливало више од 50 такмичара је Павле Драгишић.

Богојављенски крст од леда, који је сачињен од прошлогодишње Свете водице из Храма Светог Ђорђа, победнику је доделио патријарх Иринеј, а победнички плашт уручио је председник општине Чукарица Срђан Коларић.

Традиционално богојављенско такмичење у пливању за Часни крст одржано је на Троречју, на Дунавском кеју код СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић”.

Весна Марјановић из Етнографског музеја објашњава да се Богојављењем завршава циклус божићних обичаја, а да важну улогу има вода.

Каже да је народ посебно период од Божића до Богојављења сматрао тешким и опасним временом, поготово ноћу, тако да су разни обичаји, мали ритуали обављани како би се породице заштитиле од злих сила и демона.

Када је реч о Цркви, каже да је обичај да се тај дан благослови вода која је посвећена крштењу Исуса. Народ одлази у Цркву и узима воду за коју се и дан-данас верује да не може да се замрзне, да је лековита и да лечи многе болести.

Када је реч о пливању за Часни крст, Марјановићева наводи да је према етнографској литератури, бар када се говори о подунавским местима, то био обичај у Земуну између два рата.

“Ритуал је замро и поново почео да се обнавља негде деведесетих година”, рекла је Марјановићева додајући да су пливање за Часни крст почеле да уводе и друге средине где има река, те да је то једна врста новог обичаја у вези са Богијављењем.

Каже да је обичај који се често помиње у народу и поворке деце са свештеником која певају пригодне песме одлазећи од врата до врата и благосиљајући домаћинства.

Иначе постоји веровање да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака жеља може испунити.