Danas je Bogojavljenje

Preko 500 ljudi plivalo je ove godine za Časni krst na Bogojavljanje u Zemunu, na Adi Ciganliji i kod SC “Milan Gale Muškatirović”. U Zemunu prvi do Časnog krsta stigao je osamnaestogodišnji Bojan Rašković, a na Adi Ciganliji je prvi do krsta doplivao Pavle Dragišić. Učesnici koji plivaju za časni krst stigli su na samo obalu. Posle dobijanja blagosolova i čitanja zakletve započeće plivanje za Časni krst.  Program je počeo liturgijom u u Hramu svetog oca Nikolaja, odakle se formirala litija, koja prolazi već ustaljenom trasom. Osvećenje Dunava i vađenje Časnog krsta, obaviće se na Keju oslobođenja, kod restorana Venecija. 

Predstavnici SPC ističu da je Zemun simbol održavanja tradicije i da obeležavanjem Bogojavljanja jasno pokazujemo očuvanje svoje kulture, identiteta, viteškog i sportskog duha.

Centralna svečanost obeležavanja Bogojavljenja i tradicionalno plivanje za Časni krst održana je na Adi Ciganliji.

Nakon praznične liturgije u Hramu Svetog Đorđa na Banovom Brdu koju je služio patrijarh srpski Irinej, litija je prošla pored hrama i došla do Ade Ciganlije gde je održana tradicionalna “Molitva na jezeru”.

Pobednik trke u kojoj je za Časni krst plivalo više od 50 takmičara je Pavle Dragišić.

Bogojavljenski krst od leda, koji je sačinjen od prošlogodišnje Svete vodice iz Hrama Svetog Đorđa, pobedniku je dodelio patrijarh Irinej, a pobednički plašt uručio je predsednik opštine Čukarica Srđan Kolarić.

Tradicionalno bogojavljensko takmičenje u plivanju za Časni krst održano je na Trorečju, na Dunavskom keju kod SRPC „Milan Gale Muškatirović”.

Vesna Marjanović iz Etnografskog muzeja objašnjava da se Bogojavljenjem završava ciklus božićnih običaja, a da važnu ulogu ima voda.

Kaže da je narod posebno period od Božića do Bogojavljenja smatrao teškim i opasnim vremenom, pogotovo noću, tako da su razni običaji, mali rituali obavljani kako bi se porodice zaštitile od zlih sila i demona.

Kada je reč o Crkvi, kaže da je običaj da se taj dan blagoslovi voda koja je posvećena krštenju Isusa. Narod odlazi u Crkvu i uzima vodu za koju se i dan-danas veruje da ne može da se zamrzne, da je lekovita i da leči mnoge bolesti.

Kada je reč o plivanju za Časni krst, Marjanovićeva navodi da je prema etnografskoj literaturi, bar kada se govori o podunavskim mestima, to bio običaj u Zemunu između dva rata.

“Ritual je zamro i ponovo počeo da se obnavlja negde devedesetih godina”, rekla je Marjanovićeva dodajući da su plivanje za Časni krst počele da uvode i druge sredine gde ima reka, te da je to jedna vrsta novog običaja u vezi sa Bogijavljenjem.

Kaže da je običaj koji se često pominje u narodu i povorke dece sa sveštenikom koja pevaju prigodne pesme odlazeći od vrata do vrata i blagosiljajući domaćinstva.

Inače postoji verovanje da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti.