Почетна / Економија / На Западу ништа ново

На Западу ништа ново

АНАЛИЗА ПРЕДЛОГА ЗАКОНА О БУЏЕТУ ЗА 2015. ГОДИНУ

Пише Др Ненад Поповић председник Српске народне партије (СНП)

Превасходни циљ владиних мера је фискална консолидација коју тражи ММФ, док су привредни раст и бржи економски опоравак у другом плану. При томе, ни проблем фискалног дефицита, ни растући проблем јавног дуга није могуће решити ако се не повећа стопа привредног раста

Предлог буџета за наредну годину садржи у себи системску грешку. И зато, уместо да се даље расправља о нереално постављеном буџету, боље је да влада одмах повуче предлог овог закона и да достави реалну пројекцију, а не само нови списак жеља, за који сви знамо да није остварив. И што пре влада и министар финансија то схвате, то боље за српску привреду, грађане и друштво у целини.

Овако сам, пре тачно 12 месеци, говорио у Скупштини Србије о Предлогу закона о буџету за 2014. То исто, нажалост, могу да поновим за буџет за 2015. годину. Историја је учитељица живота, а ми, изгледа, увек учимо са закашњењем.

ПРИХОДИ – СТАРА БОЉКА Заједничка карактеристика свих српских буџета у последњих неколико година је да ресорни министар финансија и влада увек прецене приходе, чиме се, нажалост, вештачки ствара већи маневарски простор за потрошњу, иако је у међувремену постигнут својеврсни консензус да је прескупа држава камен о врату српске економије.

„Пумпање“ прихода изнад реалног нивоа посебно је дошло до изражаја у неколико последњих година. Ко се још сећа да су стварни приходи буџета у 2012. били за 36 милијарди динара мањи од оригинално планираних? Још гора је ситуација била 2013, када је стварни прилив у државну касу био за чак 153,6 милијарди мањи од првобитно пројектованог! Ове године оригиналним буџетом планирани су приходи од 929,9 милијарди, а сада се успехом може сматрати ако они достигну 880 милијарди динара.

Само у три последње године, дакле, креатори буџета успели су да приходе прецене за чак 240 милијарди динара. И није то грешка једне владе. Ни само једног министра финансија. Сваки од ових буџета правио је други министар финансија, од Мирка Цветковића, преко Млађана Динкића и Лазара Крстића до Душана Вујовића. Очито, то и није ствар персоналне, већ системске природе.

Овога пута стиче се утисак да је влада, ипак, нешто реалније пројектовала приходе. Додатни опрез, међутим, није наодмет, ако ни због чега а оно због чињенице да ни 2013. године, у коју је Србија ушла као европски рекордер по инфлацији од 12,2 одсто, уз повећање основне стопе ПДВ-а са 18 на 20 одсто и реални раст БДП-а од 2,6 одсто, држава није успела да повећа приходе буџета ни за три одсто, а за 2015. планира дупло већи раст и то без повећања пореза и других намета, уз пад БДП-а за 0,5 одсто и три пута нижу инфлацију него 2012.

Ако је, уз све резерве, предложени буџет много реалнији од ранијих, може ли се закључити да су надлежни из свега извукли праву поуку? Изгледа да нису, а то потврђује и ребаланс ребаланса овогодишњег буџета. Нешто слично предлагао сам и пре годину дана. И тада су се стварни и планирани приходи и расходи драматично разликовали, што је недопустиво, јер је Закон о буџету најважнији акт којим се утврђују основне контуре економске политике државе за наредних 12 месеци.

НИШТА ОД ШТЕДЊЕ У другачијим околностима, можда би се могао и подржати владин предлог да се за наредну годину расходи смање са овогодишњих 1.121,9 на 1.115,7 милијарди динара. Али, то је само привид. Ако се има у виду значајно смањење плата и пензија, очито је да су неке друге ставке прилично увећане. Сасвим супротно најављеним мерама штедње на свим нивоима.

Ове године, бар је тако предвиђено ребалансом, расходи за запослене износиће 263,5 милијарди, а наредне 241,2 милијарде динара. Истовремено, трансфери Фонду ПИО из буџета ће се смањити са 251,1 на 220,3 милијарде динара. Дакле, на платама би требало да се уштеди 22,3 милијарде, а на пензијама 30,8 милијарди. Само на те две ставке потрошња државе смањена је за 53,1 милијарду динара, или за 10,3 одсто. Како ће укупни расходи бити смањени за само 6,3 милијарде, то значи да ће за неке друге намене бити потрошено додатних скоро 400 милиона евра.

У предлогу буџета за 2015. на површину су испливали и пуни ефекти владине одлуке да од 1. августа смањи стопу доприноса за здравствено осигурање са 12,3 на 10 одсто и истовремено повећа доприносе за пензијско осигурање са 24 на 26 одсто. Због тога се у каси Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) појавила „рупа“, која мора да се крпи новцем из буџета. Тај минус у каси РФЗО-а већ је попримио драматичне размере. Због тога су најпре, ребалансом буџета за ову годину, буџетски трансфери РФЗО-у повећани са симболичних 0,67 на чак 14 милијарди, а у наредној ће се повећати на забрињавајућих 32,9 милијарди динара. Променом стопе доприноса није се, дакле, ништа постигло. Напротив, тим пресипањем из шупљег у празно хронични недостатак новца у РФЗО-у ускоро би могао да резултира још већим проблемима. За сада, више од трећине уштеда на платама и пензијама отишло је да се закрпи минус у каси РФЗО-а.

 

[restrictedarea]

 

КАПИТАЛНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ КАО ОДГОВОР НА РЕЦЕСИЈУ Наравно, због стања у јавним финансијама, нико нема ништа против настојања да се смање укупни расходи, али се до сада увек највише штедело тамо где не би смело, на капиталним инвестицијама. Зато је за похвалу опредељење владе да у 2015. за капиталне инвестиције резервише 49 милијарди динара. Остаје нада да се опет неће десити оно што се дешавало свих претходних година, у којима су капиталне инвестиције увек биле прва жртва растућег дефицита. Ове године, за 11 месеци на капиталне инвестиције потрошено је само 24 од планираних 46 милијарди динара, док је годину дана раније подршка из буџета таквим пројектима била 21,1 уместо планираних 33,6 милијарди динара. А управо би веће, а не мање капиталне инвестиције требало да буду одговор државе на рецесију, у коју је Србија поново упала ове године, по трећи пут у последњих шест година, са великим изгледима да и следећу заврши са мањим бруто домаћим производом. Уосталом, сама влада је и буџет за 2015. пројектовала на основу процене да ће следеће године БДП Србије бити за 0,5 одсто мањи него ове.

СВЕ ВЕЋИ ТРОШАК КАМАТА Ако се погледа структура расхода, онда се јасно види да ће другу трећину уштеда на платама и пензијама „појести“ камате. За те намене 2015. мораће да се плати 131 милијарда динара, скоро 10 пута више него 2008. Трошак камата наставиће да расте и убудуће и то је логична последица драматичног раста јавног дуга, који је у последњих шест година скоро утростручен, што се најбоље може видети из табеле о јавном дугу.

Док се не прекине политика неповољног задуживања, неће бити ни краја овој негативној спирали и може се очекивати да ће до краја 2015. јавни дуг прескочити границу од 25 милијарди евра или 80 одсто БДП-а. Тим пре што за отплату доспелих камата и главнице и финансирање буџетског дефицита Србија наредне године планира да се на домаћем и светском тржишту задужи за 706 милијарди динара.

НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ ССП-а НА ЦАРИНЕ Негативни ефекти једностране примене ССП-а из године у годину све су већи. Србија на тај начин годишње губи више новца него што ће га уштедети смањењем плата и пензија. Наиме, 2008. године, пре једностране примене ССП-а, у српски буџет се од царина слило око 800 милиона евра, а ове неће ни 260 милиона евра. У првој години примене ССП-а приходи од царина су пали на 500 милиона евра, а затим из године у годину на 430 милиона, 380 милиона, 315 милиона, 285 милиона и ове ће, у најбољем случају, бити 260 милиона. За 2015. се од царина очекује 29 милијарди динара или око 235 милиона евра, и то под условом да динар не настави да пада. Шта би тек било са тим приходима да од 2009. увоз није повећан за скоро 40 одсто? А да су приходи од царине остали 800 милиона евра, као пре примене ССП-а, у српски буџет би се до сада слило две и по милијарде евра више. За толико би мањи био и дефицит, па би влада лакше могла да стабилизује јавне финансије земље. Аутоматски би за толико био мањи и јавни дуг, последично и трошак за плаћање камата, па би тај новац могао да се усмери на капиталне инвестиције.

НЕМА РЕШЕЊА БЕЗ ПРИВРЕДНОГ РАСТА Превасходни циљ свих мера је фискална консолидација, док су привредни раст и бржи економски опоравак у другом плану. При томе, ни проблем фискалног дефицита, ни растући проблем јавног дуга није могуће решити ако се не повећа стопа привредног раста.

И не би толики проблем била ни висина јавног дуга, ни трошак камата, да се оне плаћају за кредите усмерене у развој инфраструктуре и посредно у развој домаће привреде. Добар пример је најновији споразум о кинеском кредиту за „Костолац Б“. Не само због повољне каматне стопе од 2,5 одсто, а она је три пута мања од камате по којој се држава задуживала да би покрила минус у државној каси, већ и због дугог рока отплате од 20 година, уз грејс период од седам година. Такви кредити доприносе отварању нових радних места и повећању локалних производних капацитета, а самим тим генеришу додатне приходе у буџет, чиме ће такви кредити моћи да се отплаћују. Било би добро да држава у наредном периоду обезбеди још таквих, повољних кредита и да их, посредством Фонда за развој и комерцијалних банака, усмери у три кључне привредне гране: пољопривреду, грађевинарство и инфраструктуру. Тако уложени новац имао би највећи ефекат и на отварање нових радних места и на повећање бруто домаћег производа.

ПОМОЋ ПРЕДУЗЕТНИЦИМА Уместо што субвенционише велике стране компаније са по 10.000 евра за свако ново радно место, било би боље да држава са делом новца, намењеног за субвенције, оснује гарантни фонд који би помогао предузетницима и малим привредницима да лакше конкуришу за комерцијалне кредите код пословних банака. Уз то, ако се има у виду какве су мере предузеле и све централне банке света, и Народна банка Србије би требало да размисли о попуштању рестриктивне монетарне политике. Тим пре што је инфлација на рекордно ниском нивоу, а за већину домаћих привредника, поготово за предузетнике и мала предузећа, превисоке каматне стопе и недостатак дугорочних кредита кључне су препреке за развој бизниса. Све владе заклињале су се у предузетнике и мала предузећа, а они су били највеће жртве кризе. Ове године, на шест нових, затварано је 10 постојећих малих предузећа и ако се нешто хитно не предузме, остаћемо без кичме одрживог развоја. Предузетници и мала предузећа, наиме, стварају трећину БДП-а, док у извозу учествују са скоро 50 одсто, што значи да је већина њих извозно оријентисана. Али њихов потенцијал је знатно већи. Предузетници и мали привредници су наша највећа шанса за оздрављење националне економије и зато им се морају обезбедити подстицаји, уместо што се сваког дана оптерећују новим наметима.

ОЗДРАВЉЕЊЕ НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ Наш основни циљ је оздрављење националне економије. Испуњење тог циља великим делом засновано је на расту извоза. Не смемо да занемаримо потенцијале нашег извоза у земље ЦЕФТА и ЕУ, који треба и даље подстицати и развијати, али исто тако морамо да искористимо све потенцијале нашег извоза у Русију. Захваљујући извозним олакшицама, за само пет година ми смо утростручили извоз у Русију, са 350 милиона долара у 2009. на 1.065 милиона долара у прошлој години, са великим шансама да ове године оборимо нови рекорд, јер је Русија на санкције ЕУ одговорила забраном увоза хране, чиме су широм отворена врата руског тржишта српским прехрамбеним производима. Користећи ову шансу, наши прехрамбени произвођачи остварили су ове године раст извоза на руско тржиште од 100 одсто, и он ће износити између 300 и 350 милиона долара, док је извоз сухомеснатих производа из златиборског краја у Русију порастао за чак 300 одсто у односу на прошлу годину. С друге стране, због санкција које је Русија увела ЕУ, Србија има јединствену шансу да постане „инвестиционо острво“ и економски мост између ЕУ и Русије. Да то није само фраза, најбоље говори пример највећег немачког прерађивача свињског меса, компаније „Тенис“, која је изразила спремност да инвестира у производњу у Србији и да је покрене како би преко наше земље могла да извози на руско тржиште. Ту су, такође, и бројне друге компаније из ЕУ које ових дана са истом намером шаљу своје изасланике у Србију. Привилегија да буде једина држава у овом делу Европе која данас има могућност да извози у Русију, и то без царина, представља једну од највећих конкурентских предности Србије у овом тренутку. Таквих конкурентских предности данас немамо много и зато мислим да влада ову мора што активније да промовише међу привредницима из ЕУ. Упоредо са овим процесом потребно је снажно подстаћи стварање економског амбијента који ће омогућити раст броја предузетника и малих привредника. Они су носиоци одрживог развоја и гарант економске и сваке друге стабилности једног друштва и државе. Предузетницима и малим привредницима потребни су средњорочни и дугорочни кредити са што дужим грејс периодом и што нижим каматама. Омогућавање таквих кредита један је од најважнијих предуслова за покретање привредне активности и оздрављење националне економије.

[/restrictedarea]

 

25 коментара

  1. И, заиста, шта ће бити са толико најављиваном штедњом? На крају ће испасти најгоре могуће: смањили су пензије и плате, додатно тиме ослабивши куповну моћ грађана, а смањењем доприноса за здравство праве нову рупу у буџету на коју ће се спискати уштеђени новац. Стварно ми није јасно како они ово замишљају.




    0



    0
  2. Napokon jedno objasnjenje blisko obicnom gradjaninu. Jasno je kao dan da moramo krenuti ka sopstvenoj proizvodnji pre svega u poljoprivredi i okrenuti se maksimalno Rusiji, nema drugogo puta. I slazem se sa vecinom stvari sto je izrekao dr Popovic.




    0



    0
  3. Промашивање буџета за милијарду еура и нерезонско управљање истим је већ устаљено деловање одговорних за финансије у овој земљи! Време је да одговорни и доказани стручњаци као Поповић покажу своје знање и спасу ову напаћену земљу од пропасти.




    0



    0
  4. Pa ovo o čemu priča Popović zna svaki ekonomista. Pričaju se priče za malu decu, a svi znamo da će iskoristiti budžet za još jednu veliku krađu. Pitanje je samo da li će neki veći medij preneti ovakav stav?




    0



    0
  5. Ne mogu da odlucim da li je to parcijalno slepilo ili opsti nedostatak inteligencije nasih politicara koji pokusavaju da se bave ekonomijom.
    evo, samo za njih, da potpuno banalizujemo stvar: Kako da ustedim nesto, ako nemam nista? Kako da sledece godine ustedim vise, ako sam vec duzan?
    Ovo ludilo sa stednjom me podseca na stari vic o skotskom decaku koji se pohvalio da je ustedeo siling trceci za autobusom umesto da se u njemu vozi, a otac ga je istukao jer bi, da je trcao za taksijem ustedeo barem tri puta vise.




    0



    0
  6. Državna preduzeća će i ove godine da posluže kao paravan za stranačko isisavanje para.Ekipa oko Vučića će dobro da se napuni.Vučić priča priče za malu decu, trebalo bi neko da se jasno i glasno postavi prema njemu. Popoviću, treba to mnogo oštrije.




    0



    0
  7. Pa ovi carevi uskraćuju pare onome što nam najbolje ide, kao što je agrarni budžet i poljoprivreda ukupno. A Vladi će biti mnogo bolje, odnosno ministrima i njihovim satrapima!




    0



    0
  8. Dakle to što cel azemlja štedi je baš „lepo“, ali i ne samo to, nego i uzaludno. Kd bi budžet pravio neko ko racionalno razmišlja, štednja bi možda i imala smisla. Ovako je to slaba vajda




    0



    0
  9. Pare za poljoprivrednu se smanjuju, kao štedi se svuda, a u stvari se samo presipa iz šupljeg u prazno i krpe rupe u budžetu!!!




    0



    0
  10. Znači ministri finansija godinama pravve nerealne budžete, sa nenormalnim prilivima! Neki rashodi jesu smanjeni, ali činjenica je da moramo da popravimo prihode. Nove investicije bi pomogle da se zemlja malo trgne




    0



    0
  11. Ovo je strašno, hvata me panika dok čitam. Svima je jasno da dosadašnje mere i restrikcije ne daju rezultata, ali sada imam utisak da nam nema spasa. Samo se pitam u kom trenutku će da shvate da ćemo potonuti ako nastavimo u ovom pravcu. Nadam se da će ovo da pročita veliki broj ljudi




    0



    0
  12. E ovo ja zovem pravom kritikom opozicije. Argumentovano i objašnjeno. Jasno je da se presipa iz šupljeg u prazno, ali se pitam kada će da se prekine sa tim. Rupa u RFZO će samo rasti, kao i sve ostale rupe. Moraće konkretno nešto da se uradi, jer ovako idemo u katastrofu.




    0



    0
  13. Ono što vlada naziva kaišem, ja bih nazvala pantljikom.kaiš smo toliko stezali da smo došli do šnale, pa prelazimo na učkure.




    0



    0
  14. Ko je pravio budzet uopste? Po novinama se pise da ministar finansija odlazi, odnosno vraca se u Svetsku banku. Nije realno da nesto uradi, pa da onda ne ostane da snosi odgovornost, ili primi pocasti. Ovo je pritom prvi kriticki tekst o budzetu koji sam procitao, a bilo je hvalospeva neverovatnih. Posto je narod oko praznika poslovicno nezainteresovan za teska pitanja, ovo ce biti jedna od najvecih podmetacina u blizoj, a mozda i daljoj istoriji. Da li bi mogli da pitate gosn. Popovica koja su njegova predvidjanja za sledecu godinu, kada ocekuje rebalans, sta bi bilo najhitnije da se ispravi i slicno, posto niko drugi izgleda nece da se bavi tom problematikom?




    0



    0
  15. Velike su ovo cifre, ne zezejte se s tolikim ciframa, narod nam gladuje.




    0



    0
  16. Analiza je dobra, ocigledno strucna i argumentovana. Medjutim, osecaj kada se procita je jako nelagodan, gotovo uznemirujuci. Pretpostavljam, nelagodan samo za nas, obicne ljude, a za ove sa vlasti, nisu oni ni citali, niti ih zanima a moguce da pojedinima ni ne sme vise da se kaze bilo sta negativno (o njima).




    0



    0
    • Za nelagodu i uznemirenost imaju resenje, oblandu nerealnih obecanja i fantazija, da nam bude lakse. Mi se jednostavno moramo probuditi i podrzati ovakve ljude koji kriticki misle (uopste misle, za razliku), inace cemo sledecu Novu, ili najkasnije onu posle nje, docekati u jednopartijskom sistemu, potpuno indoktrinirani. Zato samo aktivno, i podrzimo sve koji se bore za normalno drustvo i drzavu!




      0



      0
  17. сви знамо шта треба урадити, поповић то исправно констатује и детектује, али сви такође знамо да од тог посла нема ништа. ниједна српска власт није спремна да се у општој беспарици одрекне малтене једине краве музаре зване буџет. ова власт понајмање.

    за оне који имају дилему шта чинити: сеци бирократију да је заболи!




    0



    0
  18. Уместо да искористи повољну могућност да у Русију продаје пољопривредне производе, наша Влада планира смањење субвенција за пољопривреду. Инфлација и пад динара кад се камате у еврима 10-то струко повећавају. Процене расхода и прихода на нивоу средњошколца који стално бежи са задњег часа. Господо из Владе, задњи је час…




    0



    0
  19. Svaka čast na analizi, koja je konačno razumljiva običnom čoveku. Napisana je za široke narodne mase koje predstavnici Vlade uporno zbunjuju gomilama podataka i hvatanjem krivina kad god nešto konkretno treba da kažu. Vrlo korektno i jasno, i moram da priznam veoma tačno. Skinuta je zavesa sa bajkovitih priča predstavnika Vlade i stvari su nazvane svojim imenom. E sad to što su nas uvalili u to gde smo, sami smo krivi. Sledeći put birajmo sposobnije i iskrenije.




    0



    0
  20. Na zapadu ništa novo, a ni kod nas ništa novo. Planiranje budžeta za ovu godinu gotovo da se ne razlikuje se od prethodnih. Jedino što se napravi greška pa se traži u 15kg papira narednih 2 meseca da se ispravi. Pola ovih iz vlade nije ni prelistalo ceo budžet. To je jedino što je u planiranju ovakvog budžeta teško. Lako je smanjivati plate, penzije, ukidati subvencije, smanjivati ulaganja i maštati o beloj lađi koja plovi Beogradom na vodi.




    0



    0
  21. Posle ove analize treba ozbiljno razmisliti kako dalje. Ako ne krenemo pametnije da rešavamo ovu krizu nećemo se izvući iz nje za našeg života, a i života naše dece. Treba ulagati u proizvodnju, u naše firme, u našu poljoprivredu. Nema instant rešenja, samo upornost i pametni potezi mogu da nas spase.




    0



    0
  22. kada pročitam ovaj teks, i shvatim šta je to budžet, kako se planira i, najgore, koliko je (ne)realan, plače mi se,a i sramota me je.




    0



    0
  23. Мање пара за пољопривреду…. Па шта ћемо ми да извеземо осим пољопривредних производа? Не знам шта ова влада мисли. А Поповић је још раније говорио о шанси извоза у Русију. Ова влада као да ради против Србије




    0



    0
  24. Znaci stedimo da bi neko krao pare… Javni dug se kako vidim povecava, ne pomaze se domacim malim privrednicima… Haos
    Odlicna analiza, ali neki drugi odlucuju…




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *